Kakvo stanje u Jatu ste zatekli stupanjem na dužnost generalnog direktora i kakvi su finansijski pokazatelji poslovanja u ovoj godini?

- U poslednjih nekoliko godina stanje poslovanja u Jatu je značajno popravljeno. Uspeli smo da prevaziđemo posledice teških štrajkova iz 2004. i 2005. godine, da bi prošlu godinu prvi put od raspada SFRJ završili sa pozitivnim bilansom. Očekujemo da 2007. takođe bude pozitivna, ukoliko realizujemo naplate nekih velikih potraživanja (devetomesečno, rezultat je 184 miliona dinara u plusu) . To će nas verovatno izvesti iz redova gubitaša, u kojima smo bili veoma dugo. Operativno, Jat sada posluje veoma dobro. Svetsko okruženje veoma ceni našu kompaniju. Dokaz za to je i dvostruka IOSA, koju smo dobili bez ijednog negativnog poena. To je veliki uspeh.

Glavna priča koju slušamo o Jatu ovih meseci je privatizacija. Kakvim tokom ide i do kada bi trebalo da bude sprovedena?

- Privatizacioni postupak zvanično još nije pokrenut. Do sada je na tenderu izabran privatizacioni savetnik, kompanija Rotschild, koja ima zadatak da u kratkom roku odredi pravce i strategiju privatizacije. Ovih dana Rotschild završava tu strategiju i verovatno će se poći pravcem međunarodnog tendera. Ali, to su ipak pitanja iz nadležnosti Agencije za privatizaciju.

Kakvu saradnju s Aeroflotom Jat ima i da li je bilo konkretnih razgovora o strateškom partnerstvu i učešću u privatizaciji Jata?

- Saradnja Aeroflota i Jata je, na opšte zadovoljstvo, izuzetno unapređena prethodnih godina. Sa sedam zajedničkih letova nedeljno u 2004. i 2005. godini, došli smo do 14 letova nedeljno i svi imamo veoma dobra punjenja. Najbolji primer smo da dve kompanije, koje rade na istom delu tržišta, ne moraju biti konkurenti i suparnici. Sa Aeroflotom sarađujemo izuzetno dobro i verujemo da će ta saradnja za rezultat imati dvadesetak letova nedeljno u veoma bliskom periodu. Verovatno su tako dobri odnosi među kompanijama i dobra komunikacija između dva menadžmenta inicirali interes Aeroflota za privatizacijom naše kompanije. Nadamo se još boljoj saradnji u periodu koji je pred nama.

Kako ocenjujete značaj tržišta Rusije za Jat? Kakav uticaj bi, po Vama, Rusija ostvarila na evropskom nebu partnerstvom s Jatom?

- Prethodni period pokazuje koliko je veliki naš interes na tržištu Rusije. Tamo živi veliki broj naših ljudi, čije su veze sa otadžbinom veoma jake i intenzivne, a takođe je sve je veći pritok ruskih poslovnih ljudi i turista. Nadamo se da će potpuna liberalizacija viznog režima, koja se najavljuje, još više doprineti povećanju broja putnika. Što se tiče interesa Aeroflota, to je pitanje za njih, ali verujemo da je i Aeroflot veoma zainteresovan zbog velike ekspanzije balkanskog tržišta i u cilju bolje pripremljenosti za "open sky" koji je pred nama...