Edit i ja

Najbolji film po izboru publike festivala Cinema City održanog od 6. do 14. juna u Novom Sadu, Technotise – Edit i ja, autora Alekse Gajića, prikazan je i na Egzitu, 12. jula na bini Cinema City Café del Danube u prostoru Petrovaradinske tvrđave.

Tekst: Milorad St. Ilić
Fotografije: Aleksandar Anđić i Technotise

Prvi srpski dugometražni animirani film oduševio je publiku festivala Cinema City, gde je tri projekcije gledalo više od 7.000 ljudi, a Aleksa Gajić, strip crtač i primenjeni umetnik, osvojio je priznanje za poseban doprinos razvoju srpske kinematografije.

Specijalna projekcija filma na festivalu Egzit, deo je kampanje i promocije filma Technotise – Edit i ja koju je Egzit organizovao kako bi podržao ovog izuzetno talentovanog umetnika, i da bi se pružila mogućnost mladim ljudima da upoznaju njegov rad.

O čemu govori vaš dugometražni animirani film koji je postigao izvanredan uspeh?

– Priča prati Edit, devojku koja živi i studira u Beogradu 2074. Volonterski radi u istraživačkom centru, gde neguje Abela, autističnog matematičkog genija, koji, posle otkrića formule koja objedinjuje sve energije na Zemlji, potpuno prekida komunikaciju sa svetom oko sebe. Usled problema na fakultetu, Edit ugrađuje čip sumnjivog porekla da bi povećala svoje intelektualne kapacitete. Kada sticajem okolnosti vidi grafikon misteriozne formule, njen čip postaje svestan samog sebe, i počinje da se razvija, prvo mentalno, a potom i fizički, u Editinu paralelnu ličnost – Edija... Edit i Edi shvataju da će iz svega moći da izađe samo jedan pobednik...

Šta možete reći o sebi kao umetniku i svom radu?

– Za sebe mogu da kažem da crtam celog života, i čudesno je da ni u jednom trenutku nisam posumnjao u ispravnost tog puta, kao što ne sumnjam ni danas. Sve se nekako lako odvijalo, a počelo je sa stripovima na jednoj strani, o meni, koje sam prodavao svojoj majci. Jedno kraće skretanje desilo se tokom mog boravka u srednjoj elektrotehničkoj školi, ali sad shvatam da sam baš tu izvežbao svoje živce za tehničko crtanje i detalje. Dalje je sve nekako išlo samo od sebe, povremeno objavljivani radovi svih vrsta ohrabrivali su me da dalje nastavim. Dugo sam se tražio u raznim granama medijskih umetnosti, dok me to traženje nije umorilo. Ugovor sa francuskom izdavačkom kućom Soleil bio je pravo olakšanje. Obiman aranžman od kog sam toliko bežao pokazao se kao sjajan način da radim na svojoj umetnosti oslobođen finansijskih ograničenja, a opet odvojen od zastranjenja u dubokoj apstrakciji.

Vaš rukopis u filmu "Edit i ja" prepoznatljiv je po lepoj i zgodnoj devojci?

– Da, to je lik visoke, sportski odevene devojke, plave perfektno ošišane kose ujednačene dužine koja je stvorena u animiranom filmu sa osmočlanom ekipom, u produkciji Sinearsa gde smo realizovali 75 minuta i upoznavali publiku s njenom sudbinom gde joj se sticajem okolnosti dešavaju čudni fiziološki i psihološki problemi, jer njeno telo postaje okvir za još jednu, i to mušku ličnost. Radnja filma odvija se u Beogradu, 2074. godine, tako da ovu naučnofantastičnu priču vizuelno prate kadrovi Beograda izmaštane budućnosti, praveći čudnu kombinaciju nama poznatih mesta u futurističkom miljeu. Posle šest kolornih albuma, koje sam uradio za francusku izdavačku kuću Solej i preko 300 nacrtanih tabli, shvatio sam da mi strip više ne postavlja izazove kakve sam voleo da savladavam. Želeo sam da se okušam u nečemu što nije preterano različito od stripa, a što ipak ima novu dimenziju. To je, svakako, pokret. Crtani film ima gotovo identična pravila režije i montaže kao i strip. Sve što je trebalo uraditi bilo je – početi.

Većinom sami pišete scenarija za svoje radove. To je slučaj i sa ovim filmom...

– Kad sam pisao ovaj scenario, iskreno sam se trudio da napravim nešto što bi se meni samom veoma dopalo, a opet da nije preterano autorsko. Priča dublje tretira psihologiju lika nego što je to inače slučaj u crtanim filmovima.

Ipak za svoj trenutno najobimniji rad (šest albuma serijala Bič božji) nisam ja radio scenario već Valeri Mangin, scenaristkinja iz Francuske.

Radnja filma odvija se u Beogradu...

– Moglo je biti bilo gde, ali s obzirom na to da je u pitanju autorski film i da producenti ne zahtevaju drugačije, odlučio sam da se sve dešava ovde. Biće interesantno prepoznavati lokalitete, zaodenute u blagi futurizam. Konačno, mislim da će ovo strancima samo pojačati utisak egzotičnosti priče i likova (koji govore sočnim srpskim jezikom ).

Kakva je tehnika korišćena prilikom snimanja ovog animiranog filma?

– Film Edit i ja rađen je u maniru savremenih svetskih animiranih filmova i produkt je četiri vrste animacije (klasične 2D, 3D, vektorske i kolažne) a uzor filma bile su japanske anime.

Kakve su bile reakcije glumaca koji su učestvovali u projektu?

– Ljudima je čudno ali i interesantno da gledaju lokalnu priču u tehnici animiranog filma. Tako je bilo i s glumcima. Tokom nekoliko dana, lepo smo se družili i radili, i čini mi se da im je bilo drago da pozajmljuju glasove za nešto ovako neobično. Glasove animiranim junacima pozajmili su Petar Kralj, Seka Sablić, Srđan Todorović, Sanda Knežević, Marija Karan, Boris Milivojević, Nikola Đuričko i Nebojša Glogovac, a izuzetnu muziku za film uradili su Boris Furduj i Slobodan Štrumberger.

Pored animiranog filma, novost je i da radite naslovnice za stripove domaće produkcije, privlačeći pažnju ljubitelja devete umetnosti...

– Imao sam sreću da do sada uradim više naslovnih strana za domaće stripove. U maniru američkih strip svezaka, domaći izdavači su se odlučili da naslovne strane stripova ne radi isti autor koji radi i stranice unutar stripa, već takozvani cover artist. I, eto mene...

Strip i film posmatrate kao srodne medije, što oni u osnovi i jesu, ali čini se da zbog nečega insistirate na tome...

– Ljudi prilično omalovažavaju strip, a za to nema razloga, jer su strip autori svestrane ličnosti. U strip autoru treba da se steknu i dobar režiser i dobar scenarista i kostimograf i arhitekt. U suštini, sve ono što vidimo na filmu, dobar strip autor treba da nacrta. Težim tome da budem kompletan autor svojih stripova. Tada imate najviše slobode, iako je sloboda, istovremeno, i veliko ropstvo. Pravi pomaci u stripu desili su se, međutim, baš u slučajevima autorskih stripova.

Poznati ste i po tome što istorijske ličnosti uvodite u fantastične galaktičke prostore...

– Tako je, u serijalu Bič božji za francuskog izdavača Solej, crtao sam sagu o Atili, ali u svemirsko-futurističkom okruženju. Volim kombinaciju SF i istorije. Na istoriju stalno treba podsećati, ali današnjem čoveku treba pružiti spektakl, ukrstiti aktere sa laserskim pištoljima sa onima što drže mačeve, i ispričati, zapravo, istu priču. Svi mi smo velika deca i želimo da nas neko zabavi, a ako kroz tu zabavu može da nam proda i pokoju korisnu informaciju i da nas opomene na neku istorijsku lekciju – zašto da ne? To je najbolji način da se pridobije nečija pažnja. Niko više nema strpljenja za suvu informaciju.

Kakav još strip treba da bude, danas, da bi postigao prodornost?

– Pa rekao bih: izreklamiran. Pokazalo se da strip u koji se ulozi dosta novca za marketing, dobro prolazi. Uostalom, isto kao i za sve ostalo.

Izdavači već unapred planiraju koje će kolekcije više gurati od ostalih i pratiti diktat tržišta. Naravno, ponekad se pojavi nešto što ispliva svojim kvalitetom, ali izdavači takođe to već predvide, pa kvalitetne stvari dobijaju i reklamu.

Konačno, kako je nastalo delo "Rđaj u miru", za koje ste na Balkanimi, 3. međunarodnom festivalu animacije, održanom u Beogradu, dobili Trofej za najbolji film Jugoistočne Evrope i nagradu Međunarodnog udruženja filmskih animatora (ASIFA)?

– Odavno sam imao ideju da napravim kratak film o groblju robota. Napravljen kao parafraza Kingovog "Groblja kućnih ljubimaca", film je zapravo muzički spot koji kroz seriju kadrova prikazuje kako će u budućnosti ljudi sahranjivati pokvarene robote. Kao i film Edit i ja, i ovo delo je urađeno u kombinaciji tehnika, odlikuje se naglašenom atmosferičnošću, a uz pratnju klasično aranžirane pesme čini neobičnu, pomalo postapokaliptičnu viziju budućnosti.

I za kraj bih naravno najavio da distribucija filma Edit i ja u bioskopskim dvoranama počinje krajem septembra meseca. Pa se vidimo...