Milenin zvezdani trag

U Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u julu i avgustu održana je retrospektivna izložba Milene Pavlović Barili.

Tekst: Spomenka Jelić

Ove godine, kada se obeležava jedan vek od rođenja velike slikarke i pesnikinje Milene Pavlović Barili, u italijanskim novinama Gazeta di Parma 22. juna je u odeljku Arte-Cultura zabeleženo pod naslovim "Il centenario di Milena" sledeće:

"Ove godine slavimo sto godina od rođenja Milene Pavlović Barili, jedine ćerke Bruna Barilija, drugog sina Čekrope, osnivača velike parmske umetničke porodice. Muzičar, kritičar, pisac, čovek izuzetno radoznalog duha, autor nezaboravne knjige Zemlja opere, Bruno se oženio pijanisticom Danicom Pavlović, po majci rođaci srpskog Kralja Petra Karađorđevića, talentovanom studentkinjom klavira najpre u Monaku, a kasnije u Beču. Ukratko pravom princezom. U braku su Bruno i Danica dobili Milenu, koja se rodila 5. novembra 1909. godine u Požarevcu, u Srbiji. Mileni je sudbina dodelila da postane izuzetna i afirmisana slikarka, ali je tragično stradala u Sjedinjenim Državama kada joj je bilo svega 36 godina …"

Dabome, u naslovu piše samo Milena, jer, kako je s vremenom, posle njene smrti, delo koje je za sobom ostavila sve više dobijalo dimenzije besmrtnosti, dovoljno je bilo napisati jednostavno – Milena. Takav je i njen potpis ispod koga je obično stavljala godinu nastanka slike ili crteže. A u rasporedu slova njenog imena i godine ispod, Milena je sprovodila poseban "estetizam" ostavljajući dovoljno praznine između brojki u drugom redu kako bi postigla istu dužinu prvog reda, to jest potpisa.

Centralna izložba Mileninog jubileja održana je u beogradskoj Galeriji SANU.

– Pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Srbije 17. jula je u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti otvorena velika retrospektivna izložba Milene Pavlović Barili, jedne od najistaknutijih ličnosti srpske i evropske umetničke scene u periodu između dva svetska rata, jedinog srpskog predstavnika postnadrealizma, "arhitekte sna i sanjarenja" koja je u svom raskošnom umetničkom opusu neprestano hodala po tananoj liniji snoviđenja, kaže za Nju rivju autor izložbe, monografije i postavke Jelica Milojković, muzejski savetnik Galerije Milena Pavlović Barili u Požarevcu, koja je svoj višegodišnji istraživački rad objedinila u jedinstven projekat pod nazivom "Zvezdanim tragom – Milena Pavlović Barili – sto godina od rođenja".

– Jedino dete u braku lepe i obrazovane Požarevljanke, Danice, i italijanskog kompozitora, muzičkog kritičara, pesnika i putopisca, Bruna Barilija, Milena je rođena 23. oktobra po starom, odnosno 5. novembra 1909. godine po novom kalendaru, u porodičnoj kući svoga dede po majci, Stojana Pavlovića, nastavlja priču Jelica Milojković. No, njene životne staze brzo su se odvojile od pitome požarevačke čaršije. Romantiku njenih kaldrmisanih ulica, starih, secesionističkih fasada i krovova, smenili su prizori drevnog Rima, sunčane Nice, Bergama, Pezara, kasnije Madrida, Granade, Sevilje, Kordobe, Londona, Pariza, Njujorka. U ovim gradovima Milena je odrastala, školovala se, sazrevala, formirala svoju umetničku ličnost. Nostalgija i nemir rano začeti u njoj, pratiće je tokom čitavog životnog puta, postajući u isto vreme i jedan od atributa njenog umetničkog dela.

Ipak, slikarsko obrazovanje dobila je najpre u beogradskoj Umetničkoj školi (1922–1926). Kasnije je studije slikarstva nastavila u Minhenu, na Blocherer Bosshardt, Knirr Schule i Akademie der bildenden Künste (1926–1928).

– Najznačajniji deo Mileninog umetničkog opusa nastao je van granica Srbije, odakle je Milena otišla u rano proleće 1930. godine – ističe Jelica Milojković. – Skoro čitavu jednu deceniju ona je svojim životom i radom bila vezana uz zapadnoevropske umetničke metropole, London, Pariz i Rim, gde se družila i izlagala sa najistaknutijim predstavnicima evropske umetničke avangarde. Pred Drugi svetski rat, avgusta 1939, Milena je otputovala za Njujork. U Americi Milena veoma brzo stiče izuzetnu afirmaciju, pleneći svojom nesvakidašnjom pojavom, erudicijom, poreklom, vrsnim poznavanjem nekoliko svetskih jezika, Milena se upoznaje sa mnogim uticajnim ljudima iz sveta umetnosti,koji su joj pomogli da uđe u krug poznatih intelektualaca, galerista, urednika modnih časopisa. Njene izložbe u Njujorku i Vašingtonu zaokupljaju pažnju likovne publike, teoretičara umetnosti i javnosti. O Mileninim radovima likovni kritičari pišu kao o ogromnom polju uspomena i prefinjene usamljenosti, prožete beskrajnom nostalgijom i arhitekturom sanjarenja. U tekstovima je neizostavno naglašavano Milenino izuzetno obrazovanje, kosmopolitska širina njenog duha, briljantna imaginacija kojom odišu njena platna ispunjena poezijom, enigmom i fantastikom. Pored rada na čistoj umetnosti, Milena je u SAD bila angažovana i na komercijalnom dizajnu, pre svega kao ilustrator najuglednijih američkih modnih žurnala i časopisa za uređenje enterijera i eksterijera (Vog, Taun end kantri, Šarm, Glamur, Harpers bazar). Za Roberta Goselina udala se 24. decembra 1943. godine. Sarađivala je i sa kompozitorom Đankarlom Menotijem, za čiji je balet Sebastijan radila kostime (1944). Preminula je u Njujorku, 6. marta 1945. godine.

Autorka izložbe ističe da je najznačajniji deo Mileninog umetničkog opusa nastao van granica naše zemlje – u evropskim i američkim umetničkim metropolama. "No, ovo jedinstveno umetničko delo najprisutnije je u Požarevcu, gradu Mileninog rođenja i njene mladosti, gde je od 1962. godine izloženo pod krovom njene rodne kuće. Zahvalnost za ovaj skupoceni poklon, naglašava Jelica Milojković, dugujemo Mileninim roditeljima, pre svega njenoj majci, Danici, koja je svojim testamentom kulturnom životu naše zemlje darovala instituciju koja bogatstvom i značajem svojih zbirki i programima koje realizuje, prevazilazi državne granice.

Ipak, i njen otac Bruno Barili imao je udela u tome. On je posle Milenine smrti Danicu podsticao da sakupi njena dela i oformi zbirku. Miodrag B. Protić, koji je prvi pisao o Mileni (1954. i inicirao izložbu njenih dela 1955), navodi pismo iz Italija Bruna Barilija bivšoj supruzi Danici, s kojom je ostao blizak iako su se 1923. godine razveli, u kome piše o budućem muzeju. U Barilijevom pismu se vidi, ne samo žal za izgubljenom ćerkom i briga da se njene slike i stvari ne rasture po svetu, već i sama poetična priroda ovog izuzetnog čoveka čije je umetničke osobine, jednim delom Milena i nasledila. "Nas dvoje ostadosmo sami na zemlji, živi i smrtno ranjeni i čekamo sa slabačkim ostatkom daha da dođe – zna se šta treba da dođe – razdvojeni bez nade, dve hiljade kilometara jedno od drugoga, usamljeni .... i sahranjeni pod prošlošću i tolikim uspomenama. Danice moja, iskoristi pomoć koju su vlasti spremne da ti pruže, i napravi onaj mali muzej Mileninih slika. Donesi takođe iz Pariza sve Milenine stvari – nećeš valjda da se tamo izgube?" U jedom drugom pismu Danici pak, Barili beleži poetičnu atmosferu predratnog Požarevca i utiske koje je na njega ova sredina ostavila: "Sećaš li se onog Uskrsa u tvojoj kući, sa Milenom, pre 40 godina? I ja sam bio tamo, oh, kako se sećam toga – bila je tamo tvoja baba, tvoj otac – kako je bilo lepo veče! Dok ti ovo pišem, sećam ih se sve jasnije – živahnih, uspravnih, snažnih, dobrih, smelih i srećnih... Danas više nema takvih ljudi, a neće ih više ni biti... Kakva su to bila vremena! Od vas sam, i sa vama, a naročito sa tobom, sve naučio u to doba"... Podsetimo, takođe, da je Bruno Barili u knjizi "Srpski ratovi" (Prometej, 1996) sa mnogo simpatija prema srpskom narodu opisivao događaje za vreme ratova 1912. i 1914–1915. godine. To su njegovi ratni izveštaji objavljivani u italijanskoj štampi koje je priredio Đorđo Pelegrini.

Milenina majka Danica, koju Olivera Janković u knjizi Milena opisuje kao "oličenje žene za čiji je identitet značajniji odnos s detetom nego sa muškarcem i koja je zato, kao velike majke iz mitologije, Demetra ili Leto, obično spremna da se žrtvuje za dobrobit i budućnost svoje dece, ali i da kasnije, kada deca odrastu, utiče na njihove odluke i odnose s drugim ljudima", bila je takođe umetnik. Kao devojka iz bogate porodice školovana je u inostranstvu. Tokom studija na Konzervatorijumu u Minhenu, gde je učila klavir i solo pevanje, upoznala je, u pansionu gde je stanovala, Bruna Barilija. Zavoleli su se i, nešto kasnije, venčali. Ali u braku nisu dugo ostali. Razveli su se kad je Milena imala 14 godina. Ipak, i posle razvoda, ostali su prijatelji. Igrom sudbine, Danica je mnogo kasnije, 1965. u svojoj 83 godini, posetila Barilijevu porodicu u Parmi (Bruno je umro 1952). Krhkog zdravlja, tamo je veći deo vremena provela u bolnici, u kojoj je i umrla. Požarevačke novine Reč naroda beleže 26. novembra 1965. godine da su sahrani Danice Pavlović u Rimu, pored porodice, prisustvovali "pesnik Ungareti, tenor Tito Bjanki, vajar Asen Pejkov, otpravnik poslova Jugoslovenske ambasade u Rimu i generalni konzul, a vest nacionalne agencije ANSA prenelo je sedam italijanskih listova". Danica je sahranjena u Rimu na Cimitero acattolico degli stranieri, gde su već počivali Milena (čija je urna iz Amerike preneta 1947, a pohranjena 1949), i Bruno Barili. Opet su bili, a sada zauvek i ostali, zajedno.

U Galeriji SANU bilo je izloženo 136 Mileninih dela (od toga 128 je iz galerije "Milena Pavlović Barili", sedam iz Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i jedno iz beogradskog Narodnog muzeja). Izložena su zatim, dokumenta, lični predmeti, slikarkina paleta i čuvena venecijanska stolica. Uz postavku je priređen obiman katalog/monografija obogaćena brojnim fotografijama, dokumentima, reprodukcijama, kao i sabranom Mileninom poezijom.

Milenina pesma bez naslova II Htela bih da te volim više nego što mogu Okrenuta od sveta – bez vremena i prostora – biti urezana u tvom odrazu. U teskobi postojanja, htela bih da svest uronim u tvoje spokojstvo oslobađajući se svake suze koju ipak moram isplakati na strašnoj granici izmišljenog odnosa. Napomena: Milena nije davala naslove svojim pesmama koje je obeležavala rimskim brojevima. Samo dve pesme imaju naziv: "Slika" ("Image") i "Sablast" ("Phantom")