|
Odvajkada su nepregledni vršački vinogradarski predeli bili inspiracija pesnika, romansijera, slikara i drugih umetničkih duša, ali i običnog čoveka koji, kad jednom ovamo dođe, uvek se vraća. Dovoljno je da se jednom zađe među čokote i da se opije mirisima, tišinom i lepotom koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Posebno smiruje savremenog čoveka koji juri na sve strane, a ovde jednostavno mora da zastane i obrati pažnju na okruženje.
Preko 1.750 hektara plantaža vinograda, idealna geografska širina (45 stepeni), najveći podrum vina u Srednjoj Evropi, daju pečat ovom kraju kao izrazito vinogradarskom. Na velikoj svetskoj izložbi, koja je priređena u Beču 1873. godine, pojavilo se 37 vršačkih vinogradara sa 227 eksponata.
Ovde svi imaju svoje vinograde, podrume gde svako ima svoje skriveno blago – vino, svako je robna marka za sebe i svako ima svoju priču kojom dočekuje goste. Ovde se ne može svratiti, ovde se dolazi da bi se uživalo, opustilo i relaksiralo, a pre svega zabavilo. Treba se prepustiti gostoljubivim domaćinima koji će vam svaki trenutak učiniti zabavnim i nezaboravnim. Poslušajte njihov savet i ne žurite, imali ste se rašta zadržati. U Gudurici ćete sedeti u restoranu – buretu, za stolom – buretom, na stolici – buretu, degustirati vina uz kockice kačkavalja i hleba; u Velikom Središtu u podrumu "Krstov", pored degustacije vina, bićete u prilici da probate parčiće mesa od "mangulice" (koja se ponovo gaji u ovom kraju) i da se nadmećete za titulu viteza ili milosnice vina i tako redom. Provereno, od svih ovih degustacija nećete se napiti, ali ćete božanski uživati.
Iz istorije vršačkog vinogorja valja pomenuti da se prvi vinogradi u ovom području pominju još polovinom prvog veka. Godine 1494. na dvoru ugarskog kralja Vladislava Drugog, za akov vina iz vršačkog vinogorja plaćeno je 10,5 zlatnih forinti. Turski putopisac Evlija Čelebija 1660. i 1664. godine u svojim putopisima opisuje Vršac i vinograde na bregu, u kojima rađa rumeno, ukusno i slatko grožđe.
Kao interesantan podatak treba izdvojiti prvu izložbu vina u Vršcu, održanu 1857. godine u kafani "Kod dva ključa", što su ujedno bile i kvalifikacije za izložbu u Beču te iste godine, kad su vršačka vina prvi put izlagana i kad su nagrađena srebrnom medaljom.
"Vršačka berba grožđa" najstarija je ovakva manifestacija u našoj zemlji, a ishodište joj je u davnoj prošlosti, jer se vinova loza ovde uzgaja od vremena Dačana i Rimljana pa do naših dana. Vršačka berba se programski prilagođavala vremenu i novim tokovima društva. Mnoge novine su unete, ali je sačuvana plemenita tradicija u mnogim oblicima bogatog programa. Tako se iz godine u godinu ponavlja kolor-plakat, reprodukcija slike našeg slavnog realiste Paje Jovanovića, a to je "Berba", centralni deo njegovog čuvenog Triptiha (slika je nastala pre sto godina). Ostala je maskota "Berbe", legendarni lik simboličkog imena i prezimena – Vinko Lozić – koga je oblikovao naš veliki pisac Jovan Sterija Popović, a koji je, kažu, direktan potomak boga Bahusa. On je prva ličnost i komandant trodnevne parade i svečanosti, jer mu gradonačelnik predaje ključeve grada za ovu priliku.
Kao stalne tačke u programu "Berbe" nalaze se: nagradna igra "Grožđe iz aviona", značajna prigodna izložba grožđa, voća i vina, biciklistički karavan "U pohode vinogradima", smotra fijakera, Dečji maskenbal i veoma bogat kulturno-umetnički i zabavni program, kao i niz sportskih takmičenja. Saobraćaj i snabdevanje i drugi prateći oblici u celosti su prilagođeni potrebama i željama gostiju. Vršac je davno dobio gasnu mrežu pa se svake godine na veliki plinskim roštiljima peče meso, a naročito kobasice, a kad dođe nedelja, i vo na ražnju.
Na otvaranju "Berbe" uvek učestvuju poznati estradni umetnici, a redovno se vrši i izbor lepotice "Berbe". I dalje su atrakcija lepe devojke koje bosim nogama muljaju grožđe, i deca, musava od slatkih plodova. Atmosfera je vesela, opuštena, zanimljiva i zabavna, uvek ima od svega pomalo i za svakog ponešto. "Berba" je trajno obeležje grada Vršca. Nije ni čudo, posle mukotrpnog višegodišnjeg rada i strepnji, došla je na red berba. Ta atmosfera zadovoljstva ogleda se svuda unaokolo i prenosi mnogobrojnim posetiocima.
Vršac tih dana ima šta da pokaže svojim gostima, od prelepog grada i njegovih znamenitosti, do kulturnog nasleđa, kvalitetnih hotelskih usluga i gostoljubivosti domaćina. Najpametnije je doći u Vršac na duže, barem na vikend. Ima gde da se odsedne, od hotela sa pet zvezdica do privatnog smeštaja. Za prepodnevnu kafu, treba sesti u jedan od mnogobrojnih kafića na gradskom trgu, a poslepodne treba prošetati Gradskim parkom ili pogledati neku od utakmica u hali "Milenijum". Ako želite dobro da večerate, probajte specijalitete u restoranu "M" ili u pivnici "Šampion", a ako želite da udišete čist planinski vazduh, sedite na terasu restorana "Crveni krst" na Vršačkom brdu, a u restoranu "Salaš", probajte banatske specijalitete vrhunskih kuvara. U piceriji "Masters" možete sami pripremati picu ili gledati kako se priprema po vašem receptu. U restoranu "Ikar" možete ručati s pilotima, a kasnije i poleteti sa njima i razgledati panoramu grada. Vršac čudesno izgleda iz vazduha. A ako se plašite letenja, dovoljno je da izađete na terasu hotela "Vila breg" i imaćete pogled na Vršac kao na dlanu. Ne propustite ni "Slatku kuću" na Gradskom trgu, poznatu Vršačku "Bombonjeru". I tako, rečju, ne propustite Vršac i vršačku "Berbu grožđa". | 
