Most kulture

Helenski fond za kulturu osnovan je 1992. u Atini sa zadatkom da promoviše grčku kulturu i širi poznavanje grčkog jezika širom sveta. Vremenom, Fond je otvorio svoje ogranke u Odesi, Aleksandriji i Berlinu, kao i kancelarije u Londonu, Moskvi, Beču, Briselu, Vašingtonu i Pekingu. Od 2007-2009 otvoreni su centri Helenskog fonda za kulturu u Trstu, Melburnu i balkanskim prestonicama Bukureštu, Sofiji i Tirani.

Tekst: Dragana Tasić

U Beogradu, Fond je otvorio svoj centar i počeo sa radom ove, 2009. godine. Tim povodom novinarka Jatove revije razgovarala je sa gospodinom Nikosom Cicimelisom, savetnikom za kulturu ovog Fonda. U prijatnom ambijentu Biblioteke Fonda smeštenog u Kneza Miloša 14, u srdačnom i posve spontanom razgovoru, gospodin Cicimelis je govorio o planovima i projektima ove kulturne i obrazovne institucije Grčke, koju je kulturna javnost Beograda i Srbije dugo očekivala i s radošću dočekala. Iako još nije nazdravio ni prvoj godišnjici svoga rada, Fond se beogradskoj publici predstavio raznovrsnim, zanimljivim projektima, realizovanim na visokom profesionalnom nivou.

Koja je bila ideja-vodilja Helenskog fonda za kulturu kada je odlučeno da, među brojnim zemljama, jedan od centara Fonda bude i u Beogradu?

- Cilj Helenskog fonda za kulturu jeste promovisanje grčke kulture i širenje grčkog jezika u svetu. Ovde, u Beogradu, mi imamo konkretnu delatnost, ciljeve. Naš zadatak jeste da predstavimo grčku kulturu ovdašnjoj javnosti, kao i da otvorimo interkulturalni dijalog između Grčke i Srbije. Mislim da se, i pored tradicionalnog prijateljstva naših naroda, i pored zajedničke tradicije i brojnih veza koje nas spajaju, nedovoljno poznajemo. Stoga je naša želja da se što bolje predstavi grčka kultura ovde, u Srbiji i srpska kultura u Grčkoj. Bilo bi veoma dobro kada bi slična institucija s vaše strane postojala u Grčkoj. U Srbiji je kultura na jednom visokom nivou, ima mnogo obdarenih, talentovanih ljudi. Grci su veoma zadovoljni onim što su mogli da pročitaju, ili pak vide iz oblasti srpske likovne umetnosti, pozorišta, filma, iako, nažalost, nije bilo brojnih prilika da se sretnu sa vašim umetnicima i njihovim delima.

Kada je Fond u Beogradu otvoren i koji su bili njegovi dosadašnji projekti?

- Fond je neformalno počeo sa radom 12. marta ove godine nastavom grčkog jezika a već 9. aprila otvorena je izložba "Svetlost i senke na Balkanu" (Light and Shadows on the Balkans), u okviru koje je svoje radove predstavilo osam fotografa iz zemalja Balkana. Sledeći projekat bila je jedna veoma zanimljiva pozorišna predstava, koju je preporučio Helenski fond za kulturu u Atini. Radi se o trupi koja je, u okviru svoje turneje, 3. maja gostovala i u Beogradu, na sceni Beogradskog dramskog pozorišta. Mi smo bili organizatori i medijski pokrovitelji ovog atipičnog projekta. Reč je o dramatizaciji jedne narodne pesme, jedne balade o bratu i sestri – teme koja se sreće u narodnom pesništvu svih balkanskih naroda: Albanaca, Rumuna, Bugara, Grka i Srba. Stoga je reditelj predstave, Grk, okupio glumce, značajna imena iz balkanskih zemalja i oni su tekst govorili na svojim maternjim jezicima – zanimljivo je da, i pored jezičkih različitosti, nije bilo nikakvog problema u komunikaciji. Dalje, u okviru velike beogradske manifestacije Noć muzeja, 16. maja su u prostorijama našeg Fonda održana dva koncerta klasične gitare – tom prilikom posetiocima se predstavio jedan mladi, ali veoma afirmisan gitarista iz Grčke, g. Jorgos Nusis.

Helenskom fondu za kulturu u Beogradu pripala je velika čast da 3. jula ove godine bude zvanično otvoren od strane predsednika naših dveju zemalja – gospodina Karolosa Papuljasa i gospodina Borisa Tadića.

Svečanom otvaranju prisustvovao je i predsednik Helenskog fonda za kulturu, profesor Jorgos Babinjotis koji je naglasio da ova ustanova treba da bude most kulture Srbije i Grčke koji će promovisati kulturne programe i znamenitosti dve zemlje.

Helenski fond za kulturu u Beogradu otvoren je multimedijalnom izložbom o nezakonitoj trgovini antikvitetima u svetu, pod nazivom "Ukradena istorija" (History Lost). Izložba anticipira vreme od 1801, kada je lord Elgin odneo mermerne skulpture Partenona, preko pljačkanja brojnih arheoloških nalazišta u svetu, pljačkanja arheoloških muzeja u Bagdadu, razbijanja statua u hramovima Kambodže... Izložba šalje mnoge poruke pa ukazuje i na činjenicu da drevni predmeti, izmešteni iz svog prvobitnog okruženja, gube istorijsku vrednost. Dati su i suprotni, pozitivni primeri iz Grčke, Kipra, Italije i Turske, država koje su se u skorijoj prošlosti izborile za povratak antikviteta, sa njihovih teritorija nezakonito odnetih i prodatih. Pre Beograda, izložba je bila prikazana u Nikoziji, Atini, Antičkoj Nemeji, Trstu, Lisabonu, Dablinu, Briselu, a nakon Beograda kreće za Bukurešt, Sofiju, Tiranu, Frankfurt, Aleksandriju i Vašington.

Kakvi su dalji planovi Fonda sada kada je on i zvanično počeo sa radom?

- Nameravamo da 23. oktobra u prostorijama Fonda otvorimo jednu veoma zanimljivu izložbu sa fotomonografijama Grčke – kroz 150 foto-albuma, koje su grčke izdavačke kuće ustupile Helenskom fondu za kulturu, posetioci će moći da upoznaju Grčku – pejsaže, ostrva, događaje, portrete ljudi, njihove običaje, a sve ovo viđeno kamerom brojnih fotografa i putnika. Ova izložba je, ujedno, prilog Helenskog fonda predstavljanju Grčke kao počasnog gosta na 54. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. Postoji i ideja da organizujemo predavanja s temama iz grčke civilizacije: za uvodno predavanje pozvaćemo jednog uglednog klasičnog filologa, a zatim ćemo pozvati političare da govore o Tukididu – njegove su poruke uvek aktuelne, kako u politici,tako i u savremenoj istoriji. Imamo nameru i da organizujemo neku vrstu Slobodnog univerziteta – da sednemo i razgovaramo o raznim temama. Daćemo i sertifikat onima koji završe pohađanje ovog Univerziteta. Postoji i biblioteka koja je popisana i spremna da uskoro počne sa radom.

Kakvo je interesovanje za učenje grčkog jezika?

- Interesovanje je ogromno. Najpre je bilo upisano 240 početnika, a imali smo i dve grupe sledećeg nivoa. Učenje se sada nastavlja, ponovo je upisano oko 200 ljudi, iako savladati grčki nije nimalo jednostavno.

Da li je Fond "udobno" smešten i da li ima dovoljno prostora za sve aktivnosti kojima se bavi?

- Prostorom smo zadovoljni, ima ga dovoljno. Ovu zgradu je projektovao čuveni ruski arhitekta Nikolaj Krasnov, renovirana je sredstvima Vlade Srbije kojoj smo zahvalni što je prostor ustupila Helenskom fondu za kulturu na korišćenje.

Da li ste zadovoljni interesovanjem i posetom Beograđana i drugih gostiju manifestacijama koje Fond organizuje?

- Poseta svim manifestacijama je odlična i interesovanje je veliko. I mogućnosti su velike. Uvek možemo da nađemo zajedničke tačke, neke teme koje bismo mogli da predstavimo kulturnoj javnosti, razmišljamo o tome ... mogla bi, recimo, da bude jedna izložba srpskih slikara sa grčkim temama, počev od Koste Milićevića... to zahteva veliku organizaciju!

Od gospodina Cicimelisa čujemo i nama drage reči "srećni smo što smo u Beogradu". On je u ovom gradu već dugo, poznaje ga, poznaje ljude i nalazi dosta sličnosti između Srba i Grka. Kaže da voli da šeta starim Beogradom, posebno putem od Bulbuldera do Pašinog brda...