|
Učeni Grk Prisk putovao je u 5. veku sa Vizantincima iz Carigrada u Panoniju u poslanstvo kod Huna. On u svom dnevniku opisuje gozbu kod Atile Biča Božjeg i spominje jelo koje ima veze sa paprikom! "Sto je bio prekriven srebrnim posuđem prepunim divljači i drugog mesa, a naročito je bilo mnogo različitih paprikaša!"... Da li je paprikaš bio začinjen paprikom kakvu mi znamo, ili je u pitanju vrsta bibera, nije sasvim jasno.
Papriku ljudi koriste u ishrani već više od pet stotina godina. Smatra se da joj je pradomovina južni Meksiko i tropska Amerika. Gajili su je narodi Inka, Asteka i Maja. Neki naučnici su opet mišljenja da je paprika poreklom iz Afrike. Na Starom kontinentu se o ovoj biljci prvi put govori u jednom pismu humaniste Petera Martina 1493. godine, u kojem saopštava "da je Kristifor Kolombo doneo iz Amerike dve vrste paprike". U Španiji i Portugaliji prvo je gajena kao ukrasna biljka, a potom je preneta u Francusku i Italiju. Na Balkan je verovatno doneta preko Turske, jer su ovde papriku u početku zvali "turski biber". Kod evropskih naroda brzo je prihvaćena, jer se verovalo da je lekovita. U doba kada su harale strašne epidemije, uzimali su je kao zamenu za istočnjačke aromatične trave, koje su bile skupe kao suvo zlato. U poznatom "Lincbauerovom kodeksu" piše da "Srbi u južnoj Ugarskoj ne pate od ’vampirizma’, ne napadaju ih vampiri, jer u svoja jela stavljaju crveni turski biber – papriku"!...
 Začinska paprika ili aleva, gaji se u Srbiji na oko dve hiljade hektara. Od toga 90 odsto u severnom Banatu i Bačkoj. Prosečan rod po hektaru je oko osam tona. Na prostoru Potisja, od Segedina, preko Banata, sve do Temišvara, proteže se slatinasta greda širine pedesetak kilometara sa najviše sunčanih dana i najmanje padavina u centralnom delu Evrope. To su gornjobanatske pustare obrasle niskim stepskim rastinjem. Na oranicama te grede ljudi su u prošlosti sejali stare sorte pšenice koja je bila najboljeg kvaliteta u Evropi. Nije rađalo mnogo, ali je zrno bilo crveno, tvrdo i caklilo se kao biser. Brašno od tog žita kupovali su trgovci stranih zemalja, mešali ga sa svojim da bi mu poboljšali kvalitet. Tršćanski trgovci su ga uzimali za italijanske makarone, Beč i Peštaza kolače i najfinija peciva u svojim gospodskim poslastičarnicama. Zahvaljujući obilju sunca, na toj slatinastoj gredi uspeva crvena začinska paprika, kojoj u Evropi nema premca. Pored paprike na ovom zemljištu uspeva crni luk i drugo povrće izuzetne kakvoće, kao i lekovito i aromatično bilje – menta, morač, kamilica sa najviše azulanata... Zbog obilja sunca u okolini Novog Kneževca u prošlosti su pokušavali da gaje čak i pirinač! Jedan mudrac je rekao da "pirinač može da uspeva samo tamo gde čovek na tlu može da prespava tri letnje noći potpuno nag". Postoje podaci da je za turskog zemana jedan Italijan u Banatu gajio pirinač...
 – Nisu sasvim slučajno na slatinastoj gredi iznikle fabrike i pogoni za preradu povrća u Novom Kneževcu, Molu, Horgošu, Kikindi, Bečeju... U Makovu u Mađarskoj podigli su spomenik luku, a Kneževac ima spomenik u slavu aleve paprike, koji je uradio vajar Sava Halugin – kaže Mile Klepić, direktor novokneževačke "Aleve", koji o začinskoj paprici zna mnogo. – Nije luk iz Egipta ili Indije, na primer, ono što i luk iz Đale, Vrbice ili Crne Bare... "Paprikarske" evropske zemlje su južna Mađarska, Španija, Makedonija, Grčka, Bugarska, Izrael... Nemačka, Engleska i neke druge zemlje, nemaju alevu začinsku papriku, i tu je naša šansa. Kao što su nekada srednjoevropske zemlje kupovale banatsku "pšenicu sa slatina" da bi poboljšale svoje brašno, tako danas od nas kupuju začinsku alevu da poboljšaju kvalitet i boju paprike uvezene iz Španije, Izraela i južnoameričkih zemalja... Zbog jakog sunca španska začinska paprika je tamnosmeđe boje. Slično je i u Africi i Južnoj Americi. Naša paprika je jarko crvene boje. Severnobanatska slatinasta zemlja sa svojim svojstvima i sunce daju crni luk i alevu papriku najboljeg kvaliteta, čak i u svetskim razmerama! To su utvrdili mađarski stručnjaci za papriku i crni luk stogodišnjim ispitivanjem.
 Već dva veka ljudi severnobanatskih mesta Novog Kneževca, Đale, Krstura, Banatskog Aranđelova, Sigeta, Crne Bare, Mokrina, Jazova, Sajana, Vrbice, Sanada, Podlokanja, Majdana, Rabea – bave se proizvodnjom začinske ili aleve paprike, crnog i belog luka, maka, i drugog povrća. U nekim od tih sela – Vrbici, Banatskom Aranđelovu, ili Majdanu, na primer, još uvek se mogu videti stare kuće od nabijene zemlje, sa zabatima od zrakasto postavljenih dasaka, na kojima je simbolično izrezbareno Sunce. Ljudi ovog podneblja su na taj način, kao drevni pagani, izražavali zahvalnost ovom astralnom telu, jer je ono tokom godine neštedimice prosipalo zrake na njihove njive sa paprikom, lukom, makom, peršunom i drugim zelenišom. Retko gde još mogu da se vide ovakvi tragovi seoskog neimarstva jozefijanskog doba...
– Pored toga što je postala nezamenljiv začin, aleva paprika je i lek. Ona ima višestruko blagotvorno dejstvo. Kako kaže nauka, "ide od prijateljstva sa zdravljem, do lepote duha i tela". Sadrži pet puta više vitamina C nego limun! Pomaže varenje, antioksidant je, čisti telo od slobodnih radikala. Sprečava aterosklerozu, odstranjuje holesterol iz krvi, potpomaže otklanjanju mogućnosti infarkta, moždanog udara i kardiovaskularnih bolesti. Zahvaljujući PP vitaminu, širi krvne sudove. Prema naučnim istraživanjima, kapsaicin (ljutina) dovodi "da ćelije tumora čine samoubistvo". U novije vreme nauka, takođe, smatra da kapsaicin deluje i kao afrodizijak... Ovo je navela i nutricionista profesor dr Jagoda Jorga, veliki stručnjak za zdravu ishranu, na jednom od okruglih stolova u "Alevi" posvećenih začinskoj paprici – izneo je Mile Klepić.
 U Novom Kneževcu, centru paprikarstva, boravili smo u vreme berbe začinske paprike. Mora da je ovaj gradić na obali Tise pre jednog i po veka, kad je paprikarstvo uzimalo maha, ličio na plemićka gnezda iz ruske literature. Pod zanimljivim okolnostima, na tom malom prostoru tada se bilo steklo pola tuceta bogatih i uticajnih porodica sa spahijskim, grofovskim i baronskim titulama. Đurković-Servijski, Maldegam, Šulpe, Fajlič, Miokov, Talijan. Gradili su letnjikovce, kaštele i kurije, podizali parkove sa egzotičnom florom, ali su podsticali i razvoj povrtarstva i paprikarstva.
Sad su ulicama promicali traktori i prikolice natovarene crvenim paprikama. To su paprikari hitali prema "Alevi". U prostranom dvorištu ove fabrike, kao da je neko raširio crveni debeli tepih za doček visokih gostiju! Dvorište je zapravo bilo prekriveno tonama i tonama paprike, koja se sušila na suncu. Nigde toliko boje, začina, leka i vitamina C na jednom mestu! Ogromno crveno more... |
