Potrebno je da se steknu određeni uslovi i da potencijalni miljenik sveta ispuni određene propisane kriterijume, da bi značaj jednog spomenika prevazišao nacionalne okvire i da bi mogao da se proglasi ravnopravnim članom svetske kulturne baštine. Na tom, nimalo lakom putu ka prevazilaženju nacionalnih okvira, spomenik, osim ostalog, treba da obrazloži svoju autentičnost i jedinstvenost (što je posebno teško kod brojnih rimskih spomenika), kao i da potvrdi da poseduje integritet tj. da eventualnim zahvatima nije promenjena njegova autentičnost, jer saznanja o spomeniku ne mogu biti u domenu hipoteze.
|
|
Priča o kandidaturi Gamzigrada, ili Feliks Romulijane, za članstvo u Svetskoj kulturnoj baštini datira još iz devedesetih godina prošloga veka, kada je na nacionalnom nivou vagano koji od dva briljantna spomenika sa teritorije Srbije prioritetno kandidovati: manastir Dečane, na Kosovu, iz 14. veka, zadužbinu i grobnu crkvu kralja Stefana Uroša III, nazvanog po manastiru Stefan Dečanski, iz srednjovekovne srpske vladarske dinastije Nemanjića, sa preko 3500 kvadrata oslikanog fresko živopisa na zidovima crkve, ili jedinstveno arheološko nalazište u dolini Crne reke, kraj Zaječara – Gamzigrad. Ovaj lokalitet je još polovinom 19. veka čuveni mađarski arheolog i putopisac Feliks Kanic ovekovečio svojim crtežima, želeći da privuče pažnju svetske javnosti, a tvrdio je da se radi o jednoj od najvećih i najočuvanijih rimskih građevina u Evropi.
|
Dilemu oko prioriteta nominacije prelomio je arheolog, profesor i akademik dr Dragoslav Srejović, pa je odlučeno da se te godine za pokroviteljstvo Uneska kandiduje manastir Dečani.
Ova nominacija, međutim, nije ni stavljena na dnevni red Uneskovog Odbora za Svetsku baštinu, zbog tada nepovoljne političke situacije u našoj zemlji.
- Profesor Srejović je strepeo da će se Gamzigrad, to njegovo veliko naučnoistraživačko delo, usled nemarnosti, pretvoriti u zmijarnik, bio je očajan – reči su Marka Omčikusa, istoričara umetnosti, stručnog saradnika Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Beograda, stručnjaka i dugogodišnjeg pregaoca na zaštiti kulturne baštine. |
 |
– Gamzigrad je priča – nastavlja Omčikus – kad sam u svojstvu direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture bio u Zaječaru, novinari i opštinari su pitali da li Gamzigrad može da bude proglašen Svetskom baštinom. Ja sam odgovorio da je sve to na dugačkom štapu, jer, pre svega, oni moraju da na lokalnom nivou donesu određenu regulativu – planska dokumenta, regulacioni prostorni plan... Veoma je bitno da sa lokalnog nivoa postoje određene zakonske garancije u vezi sa obavezama prema spomeniku koji se nominuje za svetsku kulturnu baštinu. Te garancije su veoma važne kada se na nivou međunarodne Komisije odlučuje o takvom statusu spomenika. Posle nekoliko godina, sa velikim zadovoljstvom sam konstatovao da su oni, uz znatne napore puno uradili, da su zaista zagrizli. Veoma aktivan, s ciljem da se Gamzigrad na velika vrata uvede u svet, bio je i direktor Narodnog muzeja u Zaječaru, Bora Dimitrijević. Kako priliči ljubaznom domaćinu, on je uvek nalazio vreme da sa gostima krene u obilazak Gamzigrada, počevši od izložbenih prostora Muzeja u kojima se čuvaju mozaici, delovi skulptura od mermera i crvenog porfira, komadi nakita, upotrebnih predmeta, grnčarije, mozaik Dionisa – jedan od najvećih sačuvanih u Evropi...
| Feliks Romulijanu, prema istorijskim izvorima, sagradio je na oko pet hektara rimski car tetrarh Galerije (cezar od 293. do 305, avgust od 305. do 311) a posvetio ju je svojoj majci Romuli. Da se radi o spomeniku rimske dvorske arhitekture (kao i Dioklecijanova palata u Splitu) potvrđeno je tek 1984. kad je pronađena arhivolta od tufo-peščara sa uklesanim natpisom FELIX ROMULIANA. Unutrašnjost kompleksa podeljena je na južni i severni deo, a štitile su je dve fortifikacije: starija, nedovršena, i mlađa sa dvadeset poligonalnih kula povezanih visokim bedemima. U severnom delu nalaze se dve raskošne palate, sa dvoranama ukrašenim mozaicima, freskama, skulpturama. Između njih je mali hram sa žrtvenikom. U južnom delu su monumentalna zdanja javnog karaktera: hram posvećen Jupiteru, žitnica, tribunal, javno kupatilo... Nedaleko od palate, na brdu Magura, godine 1989. došlo se do još jednog briljantnog arheološkog otkrića - Mauzoleja kao mesta apoteoze Galerija i Romule, gde su i sahranjeni. U 5. veku Gamzigrad je stradao prilikom najezde Huna. Posle nekoliko pokušaja obnove, konačno je napušten u drugoj polovini 9. veka. |
Želeli smo da saznamo šta spomenik dobija stavljanjem na Uneskovu listu svetske baštine.
- Potpisivanjem Konvencije, svaka se zemlja obavezuje da će posebno štititi lokalitete i spomenike unutar svojih granica koji se nalaze na popisu svetske baštine. Međunarodna zajednica pomaže zemljama u zaštiti tog bogatstva. Kad jedan spomenik postane član Svetske baštine, to za zajednicu, za državu, predstavlja veliku čast, ali i veliku obavezu – naglašava Omčikus.
 |
– U slučaju da Gamzigrad bude proglašen svetskom kulturnom baštinom, obaveza države biće da redovno finansira sve što je potrebno za održavanje i očuvanje spomenika, za šta su potrebni dobro osmišljeni planovi i programi. Naravno, kao pripadnik ovako elitne svetske zajednice, spomenik može računati i na druge vrste pomoći – konsultativnu, stručnu, može se konkurisati za dodelu materijalnih sredstava pri raznim fondacijama i sl. Uz dobro vođen menadžment, pruža se široka lepeza sekundarnih mogućnosti. |
Priprema elaborata kojim se konkuriše za Uneskovu listu svetske baštine složen je posao i njega obavljaju stručnjaci zaposleni u ovlašćenim institucijama. Svakako je bolje ne kandidovati se, nego ući nespreman u nominaciju.
O obimu i složenosti pripreme Gamzigrada kandidaturu Uneskove liste zaštićenih spomenika, svedoči i projekat Ministarstva kulture Srbije pod nazivom "Interaktivni Gamzigrad", predstavljen javnosti decembra 2005. Projekat predstavlja veliki tehnološki pomak, a izradio ga je tim Centra za digitalnu arheologiju. Radi se o prikazivanju idealne rekonstrukcije ovog kasnoantičkog lokaliteta, u trodimenzionalnoj stereo projekciji, uz posebne 3D naočare, uz primenu najnovijih specijalnih 3D grafičkih kartica.
| UNESKO je 1972. usvojio Konvenciju o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine, potpisanu od sto sedamdeset šest država koje su se obavezale na međunarodnu saradnju u cilju zaštite sedamsto trideset izvanrednih znamenitosti na Listi svetske baštine u sto dvadeset pet zemalja. Broj država pristupnica kao i zaštićenih spomenika, stalno se uvećava. U Srbiji su na listi Svetske baštine spomenici: Stari Ras sa manastirom Sopoćani, manastir Studenica kao i manastiri Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica, Bogorodica Ljeviška objedinjeni pod nazivom "Srednjovekovni spomenici na Kosovu". |
Gamzigrad je nominovan jer je i do sada imao najvišu kategorizaciju, a uslov da spomenik poseduje integritet mogao se poštovati jer je Romulijana nikla i opstala na nenaseljavanom području, pa nije doživela prepravke, dorade, rušenja, a sistematska arheološka istraživanja počela su 1953, kada je kod nas već bila formirana moderna arheološka praksa.
Od nominacije do zvaničnog proglašenja, najčešće protekne jedna godina, ili nešto više. Stoga se možemo nadati da ćemo izveštaj o tome da li je Gamzigrad postao novi član na listi Uneskove Svetske kulturne baštine dobiti sredinom naredne godine. Ova lista, kažu, predstavlja danas ono što je sedam svetskih čuda predstavljalo za antički svet. |
