U Beogradu je od 15. do 30. septembra održan 40. po redu Beogradski internacionalni teatarski festival, zvanično jedan od tri najcenjenija pozorišna festivala na svetu. Nagradu Mira Trailović dobila je mađarska predstava Galeb u režiji Arpada Šilinga. Prvi put u svojoj istoriji Bitef je bio producent jedne predstave iz zvanične selekcije: komad Cirkus Istorija u režiji i koreografiji Sonje Vukićević dobro je primljen i već je pozvan na pozorišni festival u Austriji.

Tekst: Vesna Knežević Baletić
Fotografije: Vlasništvo BITEF-a

Predstavom Morisa Bežara "Balet za život" u izvođenju Bežar baleta iz Lozane, na muziku grupe Kvin i u kostimima koje je potpisao Versače, u Sava centru je 30. septembra završen pozorišni a počeo muzički festival. Završen je Bitef, a počeo Bemus, dakle, mada umetnički direktor i selektor Bitefa Jovan Ćirilov kaže da bi se gotovo moglo reći da je Bemus počeo prvog dana Bitefa, a da će se Bitef završiti poslednjeg dana Bemusa. Opaska se odnosi na potpunu povezanost i prožimanje reči, muzike i pokreta u današnjem teatru, kao i često odsustvo reči, što je Beogradski internacionalni teatarski festival prepoznavao i podržavao od svojih prvih dana, pre četrdeset godina.

Budući jubilaran, četrdeseti, ovogodišnji Bitef zamišljen je kao izvestan umetnički rezime svih prošlih festivala, što je, pokazalo se, značilo i kreativni presek savremenih pozorišnih tendencija i selekciju u kojoj je svaki umetnički afinitet našao svoj vrhunski doživljaj. U šesnaest prebogatih dana, sa gotovo isto toliko predstava iz dvanaest zemalja, sa najviše uglednih gostiju do sada i bogatim pratećim programom u kojem se izdvojio Šoukejz, predstavljanje domaće pozorišne produkcije inostranim i domaćim gostima, 40. Bitef je hvale vredno proslavio svoj jubilej i ponovo opravdao reputaciju jednog od tri najcenjenija pozorišna festivala na svetu.

Odnosno, potvrdio je reputaciju festivala koji je izdržao godine pozorišne potrage za novim. Doživeo da nekadašnja avangarda postane klasika. Iscrpeo političke štetočine, prevrate i potrese, društvene reforme i reformatore, glad i nemaštinu. Promenio je dva veka, dva milenijuma i tri države, a sve u istom gradu i sa istim umetničkim direktorom, kako je rekla na otvaranju Vida Ognjenović, predsednik Saveta Bitefa.

"Galeb"

Čini se da bogata i raznovrsna ovogodišnja selekcija nije suviše namučila festivalski žiri, jer je on, prema zvaničnoj izjavi, jednoglasno doneo odluku i prvu nagradu dodelio predstavi za koju je dobro obaveštena i sjajna bitefovska publika razgrabila karte već onog dana kada su puštene u prodaju. Tako je prisustvovala velikom, uzbudljivom umetničkom doživljaju, jednom od najuspešnijih tumačenja Čehova u kojem se čini da glumci ne glume nego žive unutar predstave. Elem, žiri 40. Bitefa u sastavu: Dino Mustafić, predsednik, Egon Savin, Igor Đorđević, Daša Kovačević i Miloš Sofrenović – jednoglasno je doneo odluku da se Nagrada "Mira Trailović" dodeli predstavi "Galeb" u režiji Arpada Šilinga i u izvođenju pozorišta Kretakor iz Budimpešte (Mađarska), za postavku i izuzetnu rediteljsko-glumačku kreaciju koja pronalazi ključ za najveću literarnu enigmu 20. veka i potvrđuje Čehova kao našeg savremenika. Specijalna nagrada 40. Bitefa dodeljena je predstavi "Samo izgleda da sam mrtav", pozorišta Hotel Pro Forma iz Kopenhagena (Danska), u režiji Kirsten Dehiholm za virtuozno i prefinjeno scensko oblikovanje muzičkog sadržaja. Nagrada publike pripala je predstavi "Jezik zidova" Foruma za novi ples Baleta Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, a Nagrada "Politike" za najbolju režiju Morisu Bežaru, jednom od tvoraca, utemeljivača i kreatora modernog baleta i igre.

"Samo izgleda da sam mrtav"

- Uvek sam mislio da je Bitef dobar ako vidim na njemu dve-tri zaista dobre predstave. Još nismo videli sve predstave na ovogodišnjem Bitefu, ali već sada mogu da izdvojim četiri predstave. To su, hajde da krenem od najekstremnije, "Priča o Ronaldu, klovnu iz MakDonaldsa" Rodriga Garsije koji je sada velika zvezda svih festivala, potom "Kargo Sofija- Beograd"; tu je i Šilingov "Galeb" kao i Kostanca Makras sa predstavom "Big in Bombaj". Neobično mi je drago i što sam gledao predstavu "Jalova zemlja" na Adi Huji. Ja ništa slično do sada nigde nisam video – kaže Nikita Milivojević, pozorišni reditelj i direktor Bitefa i nastavlja:

- Jedan od mojih ciljeva vezanih uz ovogodišnji Bitef bio je da predstave na Šoukejzu imaju pune sale. To se i dogodilo. Mi smo prošle godine krenuli sa Šoukejzom i nije bilo dovoljno publike jer se dešavao tokom celog festivala. To nije bio dobar ritam. Ove godine sveli smo ga na tri dana i specijalno za ovaj program koji prikazuje produkciju naših pozorišta pozvali smo brojne i uticajne ljude svetske pozorišne scene, naročito ljude koji se direktno bave prodajom predstava. Samo onoga dana kada je počeo Šoukejz stiglo je čak trideset uglednih gostiju. Rezultat toga je da je Mari Cimerman pozvala predstavu "Cirkus Istorija", u produkciji Bitefa, na značajan pozorišni festival u Austriji. Najavljuju se i drugi pozivi. Ponosan sam na to. Pošto već toliko značajnih ljudi dolazi na Bitef dobro je da su sem festivala videli i deo produkcije srpskog teatra. Mnogo bitnih ljudi iz cele Evrope sada ima uvid u to šta se kod nas radi. Voleo bih da te goste naredne godine još bolje iskoristimo – medijski i u kreativnim radionicama.

"Balet za život"

Voditelj i moderator susreta sa stvaraocima na ovogodišnjem Bitefu Bojan Munjin, kritičar i teatrolog iz Hrvatske imao je, po prirodi svog posla, dobar pogled i na predstave i na reakcije na njih. O 40. Bitefu Munjin kaže:

- Ono što mi se čini najvažnijim na ovom Bitefu jeste jedan, hajde da ga tako nazovemo, socijalni nerv koji postoji u većem broju predstava. Umjetnici su investirali u njega razne vrste poetika da bi prilično konkretno govorili o svijetu oko sebe. To se vidi u predstavama "Priča o Ronaldu…", "Big in Bombaj", "Cirkus Istorija", "Pusta zemlja"… Vidim da i reditelji iz Srbije čije su predstave prikazane na Šoukejzu na sličan način vide vrijeme u kojem žive. Iz toga ja zaključujem da nakon svih različitih političkih kazališta, raznih manifesta u kazalištu sedamdesetih godina, sada više toga nemamo. Danas, po mom sudu, imamo jedan osjećaj odgovornosti da umjetnik životu pogleda u oči i da o tome govori. Nije teško razlučiti šta oni pri tom vide: vide današnji svijet kao mjesto koje, upravo zbog toga što je prepuno komfora, nije baš najbolje mjesto za život. Jer sa jedne strane imamo "uravnilovku" komfora a sa druge strane imamo nasilje. Tu je i pitanje usamljenosti. Ljudi nisu nikada bili usamljeniji nego što su danas. Mislim da je to jaka poetska i moralna crta predstava na ovom Bitefu, a realizovana je, u estetskom smislu, uz korištenje svih mogućih umjetničkih tehnikalija. Sudeći po onome što su ti umjetnici rekli, brišu se mnoge granice. U prvom redu granice između života i umjetnosti, ali i između raznih instrumentarija koji umjetnici koriste. Tako, mislim da je u umjetničkom smislu ovo jedna dobra situacija, jedan vitalan estetski trenutak.