|
Pozorište za život
U Beogradu je od 15. do 30. septembra održan 40. po redu Beogradski internacionalni teatarski festival, zvanično jedan od tri najcenjenija pozorišna festivala na svetu. Nagradu Mira Trailović dobila je mađarska predstava Galeb u režiji Arpada Šilinga. Prvi put u svojoj istoriji Bitef je bio producent jedne predstave iz zvanične selekcije: komad Cirkus Istorija u režiji i koreografiji Sonje Vukićević dobro je primljen i već je pozvan na pozorišni festival u Austriji. (...)
Zdravlje je život
Srbija je pri samom vrhu po kvalitetu lečenja kardiovaskularnih bolesti. Kad je o bolestima srca reč, i pored toga, nažalost, u svetu smo odmah iza Rusa, tačnije, na drugom smo mestu po umiranju od tih bolesti: od sto umrlih, njih šezdeset ima dijagnozu – bolest krvnih sudova srca i mozga. Generacije rođene šezdesetih godina prošlog veka masovno oboljevaju od srca, čime plaćaju danak lošim navikama u životu i psihosocijalnom stresu koji smo imali i imamo, kao i neadekvatno lečenom krvnom pritisku i povećanoj masnoći u krvi. O ovim temama razgovaramo sa akademikom Miodragom Ostojićem, kardiologom, direktorom Klinike za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Srbije. (...)
Srbija među šljivama
Srbija je donedavno bila jedan od najvećih svetskih proizvođača šljiva. Danas u Srbiji raste oko četrdeset miliona rodnih stabala šljive, ali se sa njih ubere znatno manje od prinosa najvećih svetskih proizvođača. Valjevska Podgorina, sa centrom u mestu Osečina, jedan je od naših najznačajnijih šljivarskih regiona. Samo na obroncima Sokolskih planina i Vlašića raste preko milion stabala šljive, od čega preko četiristo hiljada čine stabla požegača i madžarka. (...)
Gamzigrad na vratima svetske baštine
"Od Velikog kineskog zida do Akropolja, od Tadž Mahala do Maču Pikčua, svaka država je nasledila remek-dela prirode ili civilizacije, koja zaslužuju da budu sačuvana za potomstvo." Nominovanjem Gamzigrada, prvi put je u Srbiji jedno arheološko nalazište predloženo za Uneskovu listu Svetske kulturne baštine. (...)
Plesovi i maske
Zbog njenog neobičnog imena, kad god bi se govorilo o zemlji Dogona pomislila bih da krećem na put na neku drugu planetu, ili u svet Harija Potera! I nisam mnogo pogrešila. Zemlja Dogona jeste druga planeta, svetilište i muzej afričke kulture u kojem se otkriva jedan fantastičan i posve fascinantan svet. Zbog toga ju je Unesko i uvrstio u Svetsku kulturnu baštinu. (...)
|
