Vodeća srpska institucija kulture

Narodna biblioteka Srbije, od 2005. punopravna članica Projekta Evropska biblioteka (TEL), sa najrazvijenijim zemljama Evrope gradi jedinstveni katalog i digitalni trezor Evropske kulturne baštine. Razgovaramo sa gospodinom Sretenom Ugričićem, Upravnikom ove institucije.

Tekst: Mila Milosavljević

Najznačajnija i najznamenitija institucija naše kulture i duhovnosti, Narodna biblioteka Srbije poslednjih godina beleži krupan napredak na polju osavremenjavanja. Brojne su inovacije na polju kompjuterizacije, a najznačajnije je formiranje mreže Virtuelne biblioteke Srbije (VBS), sa razvojnim centrom u Narodnoj biblioteci Srbije. Zahvaljujući blagodeti umrežavanja, fundus Narodne biblioteke Srbije dostupan je korisnicima širom sveta… O Narodnoj biblioteci Srbije razgovaramo sa gospodinom Sretenom Ugričićem, Upravnikom ove institucije.

Gospodine Ugričiću, recite nam nešto više o inovacijama koje su u Narodnoj biblioteci Srbije obeležile proteklih nekoliko godina, tačnije prvih šest godina trećeg milenijuma.

– U poslednjih nekoliko godina unapredili smo sve klasične funkcije nacionalne biblioteke, a uspostavili smo i čitav niz novih, koje ranije nisu obavljane. Prema izveštaju Uneska iz maja 2005. Srbija je lider u domenu dostupnosti naučnih informacija u našem regionu, pre svega zahvaljujući projektu KOBSON (Konzorcijumu za objedinjenu nabavku stranih naučnih časopisa i baza podataka), koji se realizuje u NBS, a koji finansira Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine. Preko tog servisa istraživačkoj zajednici u Srbiji dostupno je 17.000 naslova najboljih inostranih naučnih časopisa u elektronskoj formi, i baza podataka, potpuno isto kao njihovim kolegama u Oksfordu i Kembridžu, Jejlu, na Sorboni, u Hajlderbergu itd. Mogu slobodno reći da je to najdragoceniji resurs znanja.

Jedino funkcionalno sektorsko umrežavanje u informatički sistem među domaćim ustanovama kulture jeste mreža Virtuelne biblioteke Srbije (VBS), sa razvojnim centrom u NBS (suosnivači su Biblioteka Matice Srpske i Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković, a u sistemu uzajamne katalogizacije radi trenutno preko pedeset biblioteka, dvesta pedeset bibliotekara; centralni katalog sadrži 1,6 miliona bibliografskih zapisa). Zahvaljujući sistemu VBS, u saradnji NBS-a i Instituta Informacijskih Znanosti iz Maribora uspostavljen je regionalni sistem uzajamne katalogizacije cobissnet, koji obuhvata pet zemalja, što naš region čini jedinstvenim u evropskim i čak i svetskim okvirima.

NBS je vodeća srpska institucija kulture u poslovima digitalizacije kulturne baštine i produkcije, po najvišim svetskim standardima. Sistematski se digitalizuje zbirka najvrednijih srednjovekovnih ćirilskih rukopisa, zbirka stare i retke knjige, izuzetna kolekcija gramofonskih ploča na 78 obrtaja, kao i izbor iz fonda serijskih publikacija: kompletan list "Politika" od prvog broja do danas, svetski relevantan avangardni časopis "Zenit", stručne serijske publikacije NBS-a, itd. NBS je jedna od tek nekoliko svetskih biblioteka koje mogu da se pohvale mogućnošću koju nude svojim korisnicima prema konceptu "Dubokog kataloga". Duboki katalog NBS paradigmatski je pomak u shvatanju i realizaciji bibliotečko-informacionih usluga, jer obezbeđuje direktno preuzimanje čitave publikacije koja vam je potrebna direktno iz bibliografskog zapisa u elektronskom katalogu. Sastavni deo zapisa čini link ka opciji tzv. punog teksta ("od korica do korica") koja se pojavljuje na ekranu u digitalnom obliku. Trenutno, budući da je Duboki katalog NBS još u eksperimentalnoj fazi, preko elektronskog kataloga NBS može se doći do 2.000 jedinica različite vrste građe u punom tekstu: digitalizovanih knjiga, retkih rukopisa, časopisa, članaka, geografskih karata, muzičkih zvučnih zapisa.

U kojoj meri naša NBS prati savremene tokove bibliotekarstva u svetu?

– NBS je prema parametrima CENL-a (konferencije nacionalnih biblioteka Evrope) u periodu od 2001. do danas najviše napredovala od svih nacionalnih biblioteka u Evropi. Doduše, zatečeno stanje zapuštenosti iz prethodnog perioda bilo je drastično, pa je ovaj rezultat relativan, ali pokazatelji govore da je napredak objektivan i vrlo primetan, o čemu svedoče zvanične i nezvanične pohvale kolega iz drugih zemalja.

NBS je 2005. postigla veliki uspeh i priznanje postajući punopravna članica projekta Evropska biblioteka (TEL – The European Library). Zajedno sa najrazvijenijim zemljama Evrope gradimo jedinstveni katalog i digitalni trezor Evropske kulturne baštine, na principima multijezičnosti i interkulturalnosti. U ovom trenutku srpski jezik je jedan od osam jezika preko kojeg je moguće jedinstveno jednovremeno pretraživanje centralnog evropskog kataloga. Učešćem u radu Upravnog odbora TEL-a utičemo na strateški razvoj verovatno najambicioznijeg projekta panevropske orijentacije danas.

Na prošle godine održanom Svetskom samitu Informatičkog društva, Međunarodna bibliotečka asocijacija IFLA izdvojila je i prezentovala jedanaest uzornih bibliotečkih projekata iz celog sveta, kao vrhunske primere kako bez biblioteka nije zamislivo niti globalno niti lokalno informatičko društvo. Sa svojom Srpskom dečjom digitalnom bibliotekom NBS se našla među tih jedanaest svetskih najboljih bibliotečkih projekata. Promovisani smo parolom: It's in Serbian, but look at it! (Ovo je na srpskom, ali ipak pogledajte!)

Vebsajt NBS www.nbs.bg.ac.yu jedno je od najposećenijih internet odredišta kulture u Srbiji. Prosečno naš sajt beleži 6.000 korisnika dnevno, što na godišnjem nivou iznosi preko dva miliona onlajn informacija i usluga svim zainteresovanima iz zemlje i sveta. NBS ima najbogatiju međunarodnu saradnju u rangu domaćih institucija kulture. Na dnevnoj bazi odvija se saradnja sa 300 adresa u svetu. Predstavnici NBS učestvuju na mnogim svetskim, evropskim i regionalnim stručnim skupovima, kao što je i broj inostranih stručnjaka koji posredstvom NBS gostuju u našoj zemlji veći nego u bilo kojoj drugoj domaćoj ustanovi kulture (120 poseta našoj biblioteci u 2005, a ove godine već je bilo oko stotinu poseta).

Kako se nosite s materijalnim poteškoćama, u kojoj meri potrebe zadovoljava Ministarstvo, ima li inostranih donatora?

– Kad sam došao u Narodnu biblioteku i započeo sa reformom institucije, mislio sam da će novac biti glavni problem. Ispostavilo se, međutim, da nije tako. Pre ili kasnije, to se nekako reši. Najveći problem je u našim glavama.

Koje planove imate za naredni period?

– Najvažniji zadatak u narednom periodu jeste rekonstrukcija i revitalizacija enterijera NBS. Ovaj veliki zahvat preobraziće unutrašnjost nacionalne biblioteke. Projekat će biti finansiran sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana. Današnja NBS predstavlja prvorazredni informacioni i kulturni kapital Republike Srbije. Njene osnovne misije jesu zaštita, prezentacija i promocija kulturne baštine u zemlji i svetu, ali i pružanje svih vrsta informacionih usluga svim građanima Srbije i korisnicima širom sveta.

Današnja zgrada NBS nije funkcionalno, prostorno i fizički u adekvatnom stanju da odgovori na sve veće potrebe i zahteve korisnika iz zemlje i sveta. Kapacitet čitaonica NBS nije dovoljan ni na dnevnom nivou da primi postojeći broj korisnika.

Rekonstrukcija i revitalizacija enterijera NBS neophodan je uslov njenog uspešnog budućeg poslovanja i obuhvata više segmenata: rekonstrukciju ulaznog hola, prijemnih informativnih pultova, svih čitaonica, kafeterije, toaleta, promenu dotrajalih radnih stolova za 500 korisničkih mesta, 200 novih stolova i stolica za nove čitaonice, dogradnju informacione infrastrukture, postavljanje računara u svim čitaonicama, rekonstrukciju unutarnjeg osvetljenja. Zatim, kompletno informatičko-tehnološko opremanje NBS, što podrazumeva dogradnju informatičke infrastrukture, provod novih optičkih kablova, postavljanje novih radnih stanica i računara na svim korisničkim mestima. Najzad, izradićemo i projekat rekonstrukcije trezora za čuvanje najvrednije građe NBS – srednjovekovnih ćirilskih rukopisa i inkunabula, što podrazumeva stvaranje najoptimalnijih mera zaštite baštine po svetskim standardima u pogledu kontrolisanih uslova za čuvanje te posebno osetljive građe.

Ostvarenjem ovih osnovnih ciljeva NBS će postati moderna zgrada, funkcionalna i spremna da prima sve veći broj korisnika i njihovih zahteva za informacijama, jer će kapaciteti čitaonica biti povećani za preko 30 odsto.

Postoji li nešto što ste kao upravnik želeli da uvedete, uradite, primenite u Narodnoj biblioteci, a da to zbog materijalnih i drugih okolnosti niste mogli? – To je proširenje našeg centralnog magacina i kompletna rekonstrukcija trezora. U depoima NBS čuvamo pet miliona jedinica bibliotečke građe, ali naše kolekcije neprestano rastu, pa im treba obezbediti adekvatan prostor po najvišim svetskim standardima struke i tehnologije. Ali i to će uskoro doći na red.

Vi ste prevashodno pisac. Ostaje li vam vremena za pisanje i na čemu trenutno radite?

– Knjiga koju sam pripremio za štampu jeste zbirka eseja nastalih u poslednje 3-4 godine i imaće naslov "Uvod u astronomiju". Bavi se pitanjima statusa i strategija uobrazilje i statusa i strategija odgovornosti u Srbiji. Uobrazilja i odgovornost su temelj kulture. A kultura daje principe konstituisanja društva. Status odgovornosti – zato što se društva i kulture dele na dva tipa: ili brinu o uverenjima koja vladaju u zajednici i kontrolišu ta uverenja ili brinu o posledicama svojih uverenja i trude se da kontrolišu te posledice. Srbija je društvo kontrole uverenja, a treba da postane društvo kontrole posledica uverenja. To bi bila moja definicija naše tranzicije. A zašto je imaginacija presudna? Zato što je samo imaginacija slobodna – kao što je to Luis Bunjuel tvrdio – čovek nije. Dakle, status imaginacije određuje status slobode. Reci mi u čemu tvoja imaginacija zakazuje i znaću kakva je tvoja realnost, reći ću ti kakav je tvoj život.

Otkud naslov "Uvod u astronomiju"?

– Iz više razloga, ali otkriću ovom prilikom dva: prvo, jer mi Srbi većinom i dalje verujemo da smo kosmička tela, tako da nebeski narod nema istoriju nego astronomiju. Drugo, zato što su umetnička dela kao zvezde: jednako sjaje i one koje postoje i one koje su davno ugasle. "Uvod u astronomiju" izaći će iz štampe pred Sajam knjiga, krajem septembra.