Pozorišna avantura

Uz veliku donatorsku pomoć Jat Airwaysa, u Beogradu će u drugoj polovini septembra biti održan 40. Bitef, festival novih pozorišnih tendencija, koji u svom jubilarnom izdanju ima podnaslov – Pozorišna avantura 1967–2006.

Tekst: Vesna Knežević Baletić
Fotografije: vlasništvo BITEF-a

Bitef, Beogradski internacionalni pozorišni festival ponudiće ove godine, u svom jubilarnom izdanju, sintezu onih osnovnih pozorišnih tendencija koje su karakterisale program Bitefa tokom četiri decenije njegovog postojanja.

Tako će beogradska publika od 15. do 30. septembra videti predstave iz celog sveta koje obrađuju: tradicionalni ritualni ples i njegove odjeke ("Ćalonarang", "Senke"), klasiku na nov način ("Dvostruka nepostojanost", "Galeb", "Don Žuan"), angažovanu dramu XX i XXI veka ("Priča o Ronaldu, klovnu iz Makdonaldsa", "Sizve Banzi je mrtav"), koreodramske predstave ("Jezik zidova", "Ballet for Life", "bODY_rEMIX/gOLDBERG_vARIATIONS"), mixed-media ("Big in Bombaj", "Samo izgleda da sam mrtav", "Cirkus istorija", "Poslednji pejzaž") i pozorište na otvorenom, zastupljeno predstavom "Jalova zemlja" koju će holandska Kompanija Dakar izvesti na Ada Huji. Autori predstava ovogodišnje selekcije najveći su živi umetnici sveta poput Pitera Bruka i Morisa Bežara, kao i neki od najzanimljivijih stvaralaca savremenog teatra poput Rodriga Garsije ili Arpada Šilinga.

O jednom od najcenjenijih pozorišnih festivala u svetu razgovaramo sa njegovim umetničkim direktorom i selektorom Jovanom Ćirilovim koji je uz Miru Trailović i jedan od osnivača Bitefa.

Koliko je na selekciju ovogodišnjeg Bitefa uticala činjenica da je ovo četrdeseto izdanje Festivala?

– Imali smo to na umu, naravno. Pored ostalog, trudili smo se da ove godine zaista dovedemo predstave iz celog sveta. Dakle, ovogodišnji Bitef nije evrocentričan, mada najviše predstava dolazi iz Evrope jer je to područje kojem pripadamo, a i produkcija je tu najbogatija. Bitef 06. otvara se sa kanadskom predstavom. Južna Amerika je zastupljena preko dva reditelja, to su Konstanca Makras sa nemačkom predstavom "Big in Bombay", koja nosi jak pečat argentinske mašte i Rodrigo Garsija koji živi u Španiji i žanje uspehe na festivalima po svetu. On dolazi sa jednom šokantnom predstavom koja je pri tom i jako u trendu zato što je antiglobalistička i zato već u naslovu ima "Makdonalds". Iz Azije imamo dve predstave. Jedna je iz Sibira, vrlo suptilna predstava, ruski emotivna, a druga je sa Balija. Bilo bi važno da "Ćalonarang", ritualna plesna drama sa Balija stigne (za sada postoje izvesne sumnje, zbog finansijskih razloga) zato što je to ključna predstava preko koje je Arto izveo svoju teoriju neverbalnog, ritualnog pozorišta. Afrika je zastupljena dramom "Sizve Banzi je mrtav" južnoafričkog pisca Atola Fjugarta u kojoj igraju glumci iz Malija i Konga, a reditelj predstave je Piter Bruk. Komad govori o društvenim problemima Afrike ali sadrži i jedan specifičan humor.

Šta su nove pozorišne tendencije danas kada je barijera između dramskog i plesnog scenskog izraza već srušena i kada je modernistički izraz već preživeo postmodernističku reviziju? Da li je to nova emotivnost koju, kako kažete u jednom od svojih tekstova, na 40. Bitef donose Mari Šujinar, K. Makras, J. Nađ, Šiling…

– Nemoguće je stvarati umetnost bez emocija, naročito u pozorištu gde imamo žive igrače. Emocija je možda najvažniji elemenat pozorišta jer je saznavanje sveta emotivno, pre nego racionalno. Bez emocija nema umetnosti a pogotovo plesne, međuplesne neverbalne i verbalne pozorišne umetnosti. Što se tiče srušenih barijera, to je tačno. Nažalost naši pozorišni kritičari to još nisu primetili, mada se Bitef svih ovih godina baš trudio da ih obavesti.

Da ste selekciju ovogodišnjeg Bitefa pravili od predstava koje su bile na dosadašnjih 40 festivala, koji naslovi bi bili na vrhu te liste? – Zanimljivo. Bio bi to jedan virtuelni Bitef. Moraću sada da improvizujuem, ali u svakom slučaju bio bi tu jedan Living teatar, bio bi Grotovski, La fura dels baus, Bob Vilson, Martaler, verovatno jedan rani Ljubimov, bio bi tu i nov Vasiljev sa predstavom koja će verovatno biti na sledećem Bitefu, Pina Bauš, Štajn i naravno Piter Bruk. Na ovogodišnjem Bitefu videćemo ostvarenja Pitera Bruka i Morisa Bežara, verovatno najvećeg živog reditelja i najvećeg koreografa. Kada ste se prvi put sreli sa Brukom?

– Odavno, kada je prvi put došao u Beograd, na Bitef. Šetali smo Kalemegdanom i pamtim da je rekao da smatra da je sveta obaveza svakoga umetnika koji drži do sebe da sam sebe ne ponavlja. Stalno je tražio nešto novo.

Šta je novo u Brukovoj predstavi koju ćemo videti ovog septembra u Beogradu?

– Nov je njegov socijalni angažman vezan za Afriku. On je pod velikim uticajem teozofa, čak i mistika Gurdžijeva. Ja lično mislim da je Bruk veći mislilac od Gurdžijeva, ali ako njemu pomaže, odnosno ako će takvi uticaji Evropskoj civilizaciji pomoći da bude manje agresivna, onda je to dobro. Smatram da budizam danas teško može da se nakalemi na evropsku kulturu, ali ako nekom pomaže samo neka izvoli.

Da li je bilo teško izabrati predstave iz domaće produkcije?

– To je uvek najkritičnije jer je teško da naša predstava može da konkuriše celom svetu. To je prevelika konkurencija. Ove godine, prvi put, Sonja Vukićević u produkciji Bitef teatra pravi predstavu specijalno za Bitef.

Da li ste predstave sa prostora bivše Jugoslavije uvrstili u selekciju zato što one zaista zaslužuju da budu prikazane na Bitefu ili zato što mislite da bi trebalo da imamo pregled onoga što se u tom kulturnom prostoru dešava?

– I jedno i drugo. Mislim da živimo u koncentričnim krugovima i treba znati šta se u okruženju dešava. To dosta postiže Sterijino pozorje. Bitef ove godine ima predstave iz Slovenije, Makedonije. Slovensko bmladinsko gledališče dolazi sa komadom "Jedan i drugi" u režiji Ivice Buljana, a NU Dramski teatar Skoplje sa Molijerovim "Don Žuanom" u režiji Aleksandra Popovskog.

Bitef ima veoma bogat prateći program i prosto je šteta što se toliko toga kvalitetnog i zanimljivog dešava u isto vreme te je pitanje koliko publika i stručna javnost mogu da stignu da sve vide i čuju.

– Evo ja ću vam reći. Prateći programi se prave pod pritiskom mlade generacije koja je oko mene u organizaciji Festivala. Oni su jako ambiciozni i imaju veliki apetit. Organizuju kreativne radionice, okrugli sto, program Bitef na filmu… Ove godine, kao integralni deo Bitefa, imaćemo i specijalni program – Showcase u okviru kojeg će biti prikazane naše, domaće predstave namenjene inostranim gostima. Tako će direktori značajnih evropskih festivala videti predstave iz naših produkcija. Doći će predstavnici Avinjonskog festivala, predstavnici ruskog festivala Zlatna maska, Baltičkog festivala koji će praviti exjugoslovenski festival, doći će i najstroži svetski selektor i kritičar gospođa Cimerman. Ona, između ostalog, ne dozvoljava da joj se plati ni put, ni hotel, ni dnevnice. Do te mere želi da bude nezavisna. To je princip za ugled.

Vi ste ove godine pozvali rediteljku Anju Sušu da bude ko-selektor?

– Jeste. Anja je učestvovala u selekciji i izabrala je tri predstave. Ona će ubuduće imati ravnopravno učešće u selekciji. Ko bolje predstave predloži, dovešće više predstava po svom izboru na Bitef. Tako smo nekada radili Mira Trailović i ja. Ali mi smo to predstavljali kao zajedničku selekciji, nismo navodili ko je izabrao koje predstave. Anja je ove godine objavila koje predstave je ona izabrala. Nemam ništa protiv ni takvog principa. Ona je jedna civilizovana, kulturna osoba koja dobro zna šta hoće. Mi idemo u istom smeru, mada ne mislimo uvek isto o nekim stvarima, što je takođe dobro.