Đavolja varoš

Đavolja varoš je trenutno na drugom mestu liste novih sedam svetskih čuda prirode u kategoriji pećina, formacija stena i dolina. Glasanje za izbor finalista 7 novih čuda prirode traje do 7. jula. 2009. godine.

Tekst i fotografije: Dragan Bosnić

Jug Srbije je poznat po mineralnim i termalnim vodama pa se jedna prostrana regija u tom delu naziva Toplica. Na krajnjem jugu Toplice, na obroncima Radan planine, postoje izvori koji su preterano mineralni i u njihovoj neposrednoj blizini nema nikakvog rastinja. Tamo gde nema rastinja javlja se erozija zemljišta i neobični pejzaži. Na ogoljenoj padini planine Radan vetar, kiše i bujice tokom dugog perioda spirali su rastresito zemljište. Nekom "đavoljom" igrom na rastresitom zemljištu bile su i teške andezitne ploče. One su pritiskale sipljivo zemljište ispod sebe i nisu dozvoljavale erozivnim silama da ga speru. Vreme je prolazilo, a neobični stubovi su polako rasli. Ljudi su od davnina izbegavali sablasne stubove pa kako nisu mogli da objasne njihov nastanak, ispredali su legende. Po jednoj legendi, varoš su napravili đavoli od razrušenih crkava (zanimljivo je da se u neposrednoj blizini Varoši nalaze temelji crkve kojoj meštani ne znaju poreklo). Po drugoj priči đavoli su hteli da venčaju brata i sestru u pomenutoj crkvi. Neka sila je htela da spreči greh pa je okamenila svatove. Treća priča govori o dve kolone svatova koji su pošli po istu devojku u istu crkvu pa ih je ista sila okamenila. Zanimljivo je da se, gledajući s brda, vide dve kamene kolone koje kao da su se upravo srele. Postoje i priče o đacima i đavolima koji su se međusobno kladili: đaci su nadmudrili đavole, a ovi su se okamenili. I, na kraju, pomenimo priču o surovom agi koja kaže da je aga okamenio neposlušnu raju.

Meštani tvrde da se sablasne kolone kreću, što je delimično i tačno. Kad s vremenom sa okamenjene piramide padne teška andezitna ploča, kiša i vetar spiraju piramidu bez kape, a na mestu gde je kapa pala stvara se nova figura. Naravno, to je vremenski proces koji daleko nadmašuje ljudski vek.

Voda koja je sprala vegetaciju sa padine ima crvenkastu boju nastalu od značajnih primesa gvožđa. Crvena voda je srednjovekovnim rudarima Sasima bila pokazatelj da u blizini ima dosta gvožđa, pa su pored potoka još vidljiva dva stara rudnika. Danas rudnici ne rade, mračne sile ne plaše ljude, a Đavolja varoš je postala zanimljivo turističko odredište.

Od regionalnog puta Kuršumlija–Merdare vodi asfaltni put koji je uzan i oštećen. Tu, kod poslednjih seoskih kuća, počinje atraktivna pešačka staza koja je nedavno i osvetljena. Staza je dugačka oko 1.200 metara i vodi uz potok premošten drvenim mostićima. Staza vodi kroz bajkoliku šumu, pored napuštenih saskih rudnika i vrela iz kojih izbija "đavolska" crvena voda. Kako bi se Varoš što bolje videla, podignuta su dva vidikovca, a preko suvog korita kojim povremeno zatutnje bujične vode, izgrađen je lep most. Đavolja varoš se menja sa dnevnim svetlom i godišnjim dobima. Jutarnje svetlo pojačava njene obrise, tvrdo podnevno sunce ističe do maksimuma strukturu sabijenog materijala, a zalazeće sunce pojačava crveni kolorit. Kiša i vetar najbolje dočaravaju njeno đavolsko poreklo sablasnim kotrljanjem vode i kamenčića oko okamenjenih svatova. Meštani, inače, znaju tačno ko je ko u koloni okamenjenih svatova. Kako je pop ostao bez kape, realno je očekivati da će u nekom periodu svatovi ostati bez njega. Raznolikost Đavolje varoši najbolje mogu da sagledaju učesnici foto- kolonije koja se ovde godinama održava.

Za organizovane grupe obično se organizuje ručak na izletištu koje se nalazi na početku pešačke staze. To je najbolje mesto na kojem se mogu otkriti izuzetna kulinarska umeća i gostoljubivost žitelja tog dela Srbije. Naime, za Topličane se kaže da kad im dođu gosti, oni iznesu sve što imaju od hrane u kući na sto – a to znači da je sto prepun đakonija. Pri tome se izvinjavaju što nisu znali da ćete da dođete, jer bi oni već nešto pripremili! Za mnoge goste je najveće iskušenje čuvena toplička zdravica. Domaćin nazdravi jednom od gostiju čašom rakije od jedan deci i popije je naiskap. Gost nazdravi nekom drugom i on okrene punu čašu. Zdravice se produžavaju dok se ne napravi bar jedan krug.

Desetak kilometara severnije vode su prošle kroz blagotvornije slojeve i izbile kod sela Prolom. Ove vode su niskomineralizovane sa velikim brojem minerala u malim količinama i imaju izraženo prirodno diuretičko i bakteriostatno dejstvo. Pogodne su pri lečenju bolesti bubrega, mokraćnih kanala, organa za varenje, perifernih krvnih sudova, vanzglobnog reumatizma i bolesti kože. Banjski tretman obuhvata pitke kure lekovite vode, hidroterapiju, elektroterapiju, kineziterapiju, ručnu masažu i peloidoterapiju odnosno lečenje lekovitim blatom. Prolom banja je banjsko ali i klimatsko lečilište sa dobrim smeštajnim kapacitetima pa je dobro posećena tokom cele godine.

Pored pomenute Đavolje varoši i u neposrednoj blizini banje nalazi se i crkva-brvnara posvećena svetom knezu Lazaru. Ovo je jedina crkva-brvnara u Toplici, a zanimljiva je zbog šljiva koje rastu pored nje i uvijaju se uvek u istom smeru. S vremenom se šljive osuše i padnu, ali rastu nove, opet uvrnute. Jedino objašnjenje za ovu neobičnu pojavu nudi legenda nastala posle Kosovskog boja. Po predanju, vojska iz topličkog kraja okupila se pred boj na pričest pred crkvom-brvnarom. Posle pričesti napravili su šest krugova oko crkve i otišli na Kosovo. Priča se da su majke i mlade snaše danima čekale pred crkvom vojsku da se vrati i uvrtale vratove, ali sa Kosova se niko nije vratio. Od tog vremena se šljive koje rastu pored crkve uvijaju u smeru kojim je vojska obilazila crkvu a žene uvrtale vratove. Šljive koje rastu dalje od crkve sasvim su obične. Jedno od čuda Prolom banje su i bolesnici koji se iz banje vraćaju zalečeni, mada medicinski radnici i poznavaoci lekovite vode to ne tretiraju kao čudo.

Posetiocima Prolom banje koji požele da vide nešto više, preporučuje se poseta obližnjoj Kuršumliji u kojoj se nalaze prve dve značajnije zadužbine srpskog vladara Stefana Nemanje. To su crkve posvećene Bogorodici i svetom Nikoli. Prema predanju od olovnog krova crkve Svetog Nikole pravljeni su kuršumi (meci) pa je naselje dobilo ime Kuršumlija.

Glasanje za Đavolju varoš   Đavolja varoš je jedini kandidat Srbije u izboru za Sedam svetskih čuda prirode. Prvu fazu glasanja "đavoli" su završili na visokom 11 mestu (među 400 kandidata iz celog sveta), a sve vreme bili su najbolje plasirano čudo Evrope! U toku je druga faza glasanja, kada svi koji su već glasali mogu ponovo da to učine (www.djavoljavaros.com). Svi koji glasaju moraju da, pored Đavolje varoši, navedu još šest kandidata, a da, zatim, na svom meilu svoj glas potvrde. Naš kandidat trenutno vodi u grupi "Rock formations", a važno je da do jula ostane među 77 najbolje plasiranih, jer među njima panel eksperata bira 21 favorita posle čega sledi svetska promocija. Zbog toga, sami organizatori od početka naglašavaju da nije dovoljno imati milione glasova, jer u konkurenciji sa Kinom, Indijom ili zemljama latinske Amerike niko ne bi mogao da pobedi, već da je najvažnije koliko sam narod prihvata svog kandidata. O tome koliko su Srbi ponosni na Đavolju varoš najbolje govore podaci: prošle godine ovaj lokalitet posetilo je 60.000 turista. Poslednjih 30 godina "đavole" nije videlo više od 5.000 ljudi! U poslednjih godinu dana Đavolja varoš dobila je put (na koji se čeka tri decenije), noćno osvetljenje, vidikovac, parking, toalet, vozić, stručne vodiče i sve što čini popularno turističko odredište. Đavolju varoš je, zahvaljujući ovom izboru, Zavod za zaštitu prirode u januaru predložio je sedištu UNESKO-a da je stavi na listu prirodne svetske baštine kao jedinsteno čudo u Evropi. (A.M.)