Osamdesetšestogodišnji Jovan Bošnjaković poseduje jednu od najbogatijih kolekcija starih srpskih akcija koje izlaže i razmenjuje na sajmovima antikviteta.
Tekst: Jelena Gligorić |
Sajmovi antikviteta su mesta na kojima se pored antikvara okupljaju najraznorazniji kolekcionari i hobisti. Među njima i retki skripofili – sakupljači vrednosnih papira, pre svega akcija. Doajen, 86-godišnji gospodin Jovan Bošnjaković, koji potiče iz trgovačko-bankarske porodice, kao dvanaestogodišnjak je počeo da se bavi filatelijom. Bilo je to tridesetih godina prošlog veka. Nešto kasnije i numizmatikom. Neposredni povod je bila veća količina osmanlijskog novca, poklon koji je dobio od majke. Nekako u isto vreme pojavila se knjiga "Osmanlijski novac na području Ponišavlja i Pirota", koja mu je zagolicala maštu i podstakla ga na sakupljanje starog novca.
|
– Godine 1934. u mojoj porodici su se pojavile akcije Eskontne banke, Trgovačko-zanatske banke, Ćilimarske banke i Zanatske zadruge. Ova novina je i mene privukla i postepeno sam počeo da ulazim u svet vrednosnih papira i sam sam postao akcionar. Kao i moj otac i moj stariji brat, imao sam akcije Privredne banke u Pirotu. Naravno i nekih drugih banaka. Kada je njihovo emitovanje završeno, počeo sam da ih sakupljam uz stari papirni novac. |
 |
Mnoge akcije sam dobio od trgovačkih porodica koje su bile prijatelji sa mojom familijom, uz obrazloženje da je to prošlost i da im više ne trebaju – priseća se čika Jovan.
Nakon završetka Trgovačke akademije, 1937. godine g. Bošnjaković se zaposlio kod poznatog srpskog trgovca i velikog zadužbinara Vlade Mitića. Naravno, u kolekciji gospodina Bošnjakovića su sve akcije ovog trgovca.
Posle nekoliko decenija vrednog sakupljačkog rada, Jovan Bošnjaković danas poseduje skoro 900 primeraka starih akcija, bezmalo sve koje su izdate na ovim prostorima do 1942. godine Najstarije datiraju iz 1879. godine, iz Kneževine Srbije, a zatim iz 1882. godine kada Srbija postaje kraljevina.
– Za mene je najlepši primerak akcija iz 1904. godine, na kojoj je lik hajduk-Veljka Petrovića, a tiraž je bio svega 300 primeraka. To je akcija Krajinske banke, čija je nominalna vrednost bila 50 dinara. Vrlo je dekorativna i tražena. Njena sadašnja vrednost je 150 evra. Akcije se, inače, ne mogu vrednovati ni po nominali ni po dekorativnosti. Sve imaju neku svoju vrednost: za banku, za određeni kraj ili grad. Od oko 1.200 primeraka kojisu mi prošli kroz ruke, nemoguće je reći koje su akcije najdekorativnije; sve su lepe i bogato ilustrovane. |
Jedna od najznačajnijih karakteristika akcija, pa i ovih koje su emitovane na teritoriji Srbije, odnosno Kraljevine Jugoslavije, jeste njihova izuzetna likovna obrada. Zapravo, akcije su svojevrsne umetničke litografije za čiju su izradu angažovani vrhunski umetnici i štampari. Atraktivnim i privlačnim izgledom trebalo je da istaknu sopstvenu vrednost i time utiču na privlačenje novih akcionara, i da već na prvi pogled pokažu da je reč o hartiji od vrednosti. Po tome su čak oponašale novčanice. Svaku akciju, pre svega, krasi određena bordura. Najčešće je izrađena primenom složenih geometrijskih figura, koje tvore lepe preplete. Na mnogo akcija nalazi se alegorija zemlje, odnosno nacije gde je akcionarsko društvo osnovano. Uz ovu alegoriju često se dodaju i druge figure koje direktno upućuju na mesto sedišta firme.
Pregledom kolekcije starih srpskih i jugoslovenskih akcija između dva rata, pored mlade žene koja predstavlja Srbiju, često se mogu videti šare preuzete s pirotskog ćilima, ili mladići i devojke u nošnjama određenog kraja. Akcija Srpsko-amerikanske banke, jedna od najlepših štampanih kod nas, u maniru artdekoa, ima siluete kipa Slobode iz njujorške luke i siluetu Beograda sa dominantnim zvonikom Saborne crkve.
Često su korišćene alegorijske figure, koje su dodavane da bi se predstavila delatnost kojima se akcionarsko društvo bavi ili koje veličaju osobine poželjne kod preduzetnika. Tako se uz Hermesa, boga trgovine, često nalaze i boginja vegetacije, ako se radi o poljoprivrednim društvima, ili zupčanici, ako se radi o industriji ili pak, crteži aviona kao što je slučaj na akcijama "Aeroputa". Uz sve to čest motiv je pčela i košnica koje predstavljaju radinost i marljivost. |
Prvim akcijama u svetu smatraju se one izdate u Portugaliji, u drugoj polovini 17. veka. U Srbiji su prve emitovane dva veka kasnije. Ipak, Srbi su se akcijama bavili i pre nego što su u Srbiji osnovana prva akcionarska društva. Polovinom druge decenije 19. veka u Novinama srpskim, koje su tada izlazile u Beču, mogli su se svakoga dana čitati izveštaji sa bečke berze o kursevima, osim ostalog, i bankarskih akcija. U samim novinama, s vremena na vreme, pojavljivali su se pozivi na upis i uplatu novih emisija akcija.
Prva akcionarska društva u Srbiji osnovana su dvadesetih godina 19. veka. Za vladavine kneza Aleksandra Karađorđevića, 1860. godine, donet je Zakonik trgovački za knjažestvo Srbije, a posle Velike skupštine, 1868. godine i donošenja novog Ustava naredne godine, kompletirana je zakonska regulativa oko osnivanja i rada akcionarskih društava, nakon čega su osnovani i prvi novčani zavodi, prve fabrike i prve okružne štedionice. Godine 1869. osnovana je prva srpskabanka, i to kao akcionarsko društvo, a zatim u naredne dve godine i Beogradski kreditni zavod, Valjevska štedionica i Smederevska kreditna banka.
Proširenje tržišta posle Prvog svetskog rata donelo je i porast ekonomske aktivnosti. Emisija akcija bila je uobičajeni, čak možemo tvrditi i najrašireniji način prikupljanja kapitala, kako za osnivanje novih preduzeća, tako i za proširenje delatnosti već postojećih. Pred Drugi svetski rat, 1937. godine, u Kraljevini Jugoslaviji bile su registrovane 584 banke – akcionarska društva.
 |
Akcije Aeroputa
Odbor za osnivanje "Društva za vazdušni saobraćaj A. D." formiran je 6. februara 1926. godine, kad su usvojena i pravila Društva. Od 26. aprila otpočeo je i upis akcija u iznosu od šest miliona ondašnjih dinara podeljenih u 24.000 akcija od po 250 dinara. Akcije su glasile na ime akcionara, čime je izbegnuta mogućnost da kontrolu nad Društvom preuzmu strani kupci. |
|
Upis akcija nažalost nije krenuo željenim tempom. Do kraja marta 1927. bilo je upisano i uplaćeno samo 2.500 akcija, zbog čega je pretila opasnost da u skladu s važećim zakonom o akcionarskim društvima, "Aeroput" bude rasformiran.
Ideju kako da se spasi kompaniju u osnivanju dao je inž. Tadija Sondermajer, koji je predložio da Leonid Bajdak i on obave etapni let avionom od Pariza do Bombaja u Indiji. Sondermajer je, pre svega, nadu polagao na propagandni efekat ovog podviga koji je maksimalno trebalo da afirmiše domaće vazduhoplovstvo i ubrza upis akcija "Aeroputa".
Nakon istorijskog leta ova dva izuzetna pilota, od 20. aprila do 2. maja 1927, upis akcija je porastao preko svakog očekivanja, pa je odlučeno da se u opticaj pusti dodatni broj akcija, od po 750 dinara. Početkom juna 1927. otkupljeno je 36.000 akcija, što je obezbedilo povećanje nominalnog kapitala sa šest na devet miliona dinara. To je omogućilo da nova kompanija pristupi nabavci prvih aviona i ubrza pripreme za otvaranje prve linije. | | |
|
