Jat Airways - "Veliki format" Ljube Popovića

Retka je prilika, kao što je poznato, da Ljuba Popović izlaže u Beogradu. Pre dve i po godine ljubitelji slikarstva Ljube Popovića imali su priliku da vide retrospektivu njegovih dela u Subotici, nakon neuspelih pokušaja da se takva izložba održi u galeriji SANU. Sada je u galeriji "Pariski krug", prema zamisli galeriste Živojina Ivaniševića, izloženo šest slika velikog formata.

Tekst: Marija Đorđević, Fotografije: Dušan I. Dimitrijević

S Ljubom Popovićem razgovarali smo u njegovom ateljeu. Prostor svetao i uredan, mnogo knjiga i – naravno – slike, uredno složene uza zid. Neke završene, neke "u procesu". Kao, na primer, slika koja će se pojaviti na izložbi grupe umetnika, a koja je posvećena erotici u srpskom slikarstvu. Ova izložba planirana je za proleće takođe u galeriji "Pariski krug" u Eurocentru.

Šest slika koje su od prvog marta izložene u ovoj galeriji objedinjene su pod nazivom "Veliki format". Tim nazivom Ljuba Popović zapravo objašnjava šta za njega znači veliki format u slikarstvu i kako je on povezan s načinom umetnikovog rada. Sve su u raznim privatnim kolekcijama.

- Format nije samo pitanje dimenzije, premda se i to naravno podrazumeva. Pod velikim formatom podrazumevam slike koje su nastajale u mom ateljeu tokom godine ili godine i po dana. Na primer, ako ste pisac, pišete kratke priče, ili novinske članke, na kraju godine ili nekog perioda napravićete možda zbirku ili roman. Tako su i moje velike slike nastajale tokom cele godine. Da ne budemo doslovni, nisam to radio svaki dan, nego kada sam imao puno energije. Ali, na njima sam akumulirao sve što sam radio tokom te godine. Neke male komade ili skice. Kada bih sabrao utrošene godine, bukvalno bi u tih šest slika stalo oko deset godina rada. Tokom pedeset godina, koliko se bavim slikarstvom, naslikao sam oko 60-70 tih velikih formata. To bi značilo godišnje jedna, jedna i po slika – kaže umetnik.

Za ovu priliku izabrane su slike koje predstavljaju presek nekih najvažnijih dela ovog umetnika. To su, najpre, "Đavolje pećine" – slika za koju Milan Komnenić u katalogu-monografiji piše: "Koliko ima raskoši u aluzijama i dvosmislenosti u metaforama toliko je preciznosti u potezu i suptilnosti u koloritu...". "Mesto sahrane" je horizontalna slika urađena još sredinom osamdesetih godina, a delo "Misterija u punoj svetlosti", objavljivano je više puta u raznim časopisima. Jedna studentkinja pisala je i disertaciju o toj slici! Na izložbi je i slika "Žena tame", koja stiže iz Subotice.

Milan Komnenić, Živojin Ivanišević i Ljuba Popović

- To je ona žena koja dolazi iz mraka ali vas uzbuđuje – kaže Ljuba Popović, a Milan Komnenić piše da je na toj slici umetnik izveo hirovitu igru skrivanja i prerušavanja.

Posetioci imaju priliku da vide i najnovija dela "Ponor za jednog anđela" (2001–2002) i "Čudesnu seansu" iz 2004–2005. godine.

- To je delo inspirisano magijskim seansama. Znate onim – kad se ljudi skupe oko stola, a on se malo trese – veli umetnik. Ljuba Popović kaže da je slikanje uvek shvatao kao penušanje podzemnih osećanja i treptaja, bez unapred određenih scenarija.

- Po načinu razmišljanja bliži sam apstraktnim slikama, jer za mene je slika igra koja traje, što znači da slikam dok nešto "curi" iz mene. Dva su koloseka između kojih sam rascepljen u svom slikarskom životu. Jedan se odnosi na prostor i mističan pejzaž fantastike, što me je uvek intrigiralo, a drugi je onaj mračni erotski deo, od kojeg nisam mogao da pobegnem.

Na ovoj izložbi su četiri erotske slike i dva pejzaža – oni smiruju priču, jer pripadaju nekom renesansnom prostoru, a ove erotične slike nose neku tenziju koja je inače meni svojstvena – objašnjava Ljuba Popović.

Na pitanje koliko je erotika prisutna kroz istoriju u srpskom slikarstvu, Ljuba Popović kaže:

- U srpskom slikarstvu erotika je dosta potisnuta. Majstori između dva rata bili su suzdržani. Čak i kad su slikali ženski akt, to je bilo stidljivo. Kad su stvari otišle malo dalje, trebalo je praviti razliku između erotizma i pornografije.. Mislim da je vrhunac erotizma postignut u filmu "Carstvo čula". Imamo i drastične primere – takav je Hans Belner koji je od crteža ženskih organa pravio raznorazne kombinacije, ili Klosovski koji je bio opsednut time da u poznim godinama vodi ljubav. Ili primer Rustina koji je vrlo slikarski darovit, senzibilan, ali je, vulgarno rečeno, slikao tako da se vide "i krajnici". I obično je slikao neke male monstrumčiće, a paradoks je što je po tehnici to bilo čisto slikarstvo, a katastrofa od sižea. Meni se tada to dopadalo, ali mnogima nije. Mislim da će ta izložba u Beogradu biti dragoceni podstrek za erotiku u našoj umetnosti – kaže Ljuba Popović.

Za ovu izložbu Ljuba dovršava sliku na kojoj je naslikana naga žena bez lica. Tajanstvena žena s maskom. Ona još traži doradu i "čišćenje". Ljuba kaže da do izložbe njene noge moraju postati ženstvenije!

Izložbu "Veliki format" prati katalog, bogato opremljen i ilustrovan mnogobrojnim reprodukcijama. Iz najranijeg stvaralaštva Ljube Popovića pa do poslednjih slika. Reprodukovano je čak 87 slika, uključujući jednu od najstarijih, "Suđenje hermafroditu" iz 1959. godine, kao i "San otrovnog cveća" predstavljenu prošle godine u pariskoj galeriji Ramber, kad je Ljuba Popović priredio izložbu jedne jedine slike!