Veliko spremanje

Na udaru gradskih vlasti su dva simbola koja su Amsterdamu godinama pribavljala titulu najtolerantnije prestonice sveta: kafei po kojima svako može da kupi hašiš ili marihuanu, i sedam vekova star Kvart crvenih fenjera.

Tekst: Boško Jakšić
Fotografije: Katarina Radović

Posle godina tokom kojih su slavu muzeja sa Rembrantovih ili Van Gogovih platna nagrizali kafići po kojima se tolerišu lake droge, od vremena od kada su se među prelepe palate bogatih trgovaca iz XVII veka uselili izlozi iza kojih se u donjem rublju nude aktivistkinje industrije seksa, Amesterdam je rešio da pročisti sopstveni imidž.

Gradske vlasti napuštaju liberalne stavove, pa su se na udaru našla dva simbola koja su Amsterdamu godinama pribavljala titulu najtolerantnije prestonice sveta: coffee shops po kojima svako može da kupi hašiš ili marihuanu, i sedam vekova star Kvart crvenih fenjera smešten u najstarijem delu grada uz kanale reke Amstel.

Ne znači da se "džoint" i seks proteruju, jer to bi bilo teško izvodljivo u Holandiji koja je toliko ponosna na svoje liberalne vrednosti. Amsterdam i dalje ostaje "tolerantno i ludo mesto", ali vlasti ne žele da se centar grada pretvori u "slobodnu zonu kriminala".

Pre dve godine najavljeno je zatvaranje polovine od 228 amsterdamskih marihuana kafea (nekada ih je bilo čak 1.500), a broj "seksi prozora" javnih kuća svešće se na 243, ograničenih na samo dve ulice – sve kako bi se organizovani kriminal, umešan u ove biznise, proterao iz gradskog centra.

Iako je marihuana tehnički zabranjena, niko neće odgovarati ako se po kafeterijama – gde je alkohol zabranjen – i dalje koristi u količinama do pet grama. Lako ih je prepoznati jer većina koristi crveno-žuto-zelene etiopske zastave i druge simbole rastafarijanskog pokreta. Vlasti su već zatvorile četrdeset tri takva mesta koja su bila preblizu škola.

Druga destinacija na udaru je čuveni, uvek vibrirajući kvart De Valen, omiljeno svratište mornara koji su od XIV veka tražili žensko društvo, a danas nezaobilazna meta miliona turista koji se vrzmaju po četvrti ispunjenoj bordelima, seksi šopovima, gej barovima, bioskopima i "hotelima".

Smešten nedaleko od železničke stanice, "Crveni kvart" Rosse Buurt središte je prostitucije koja je, sem one ulične, u Holandiji legalizovana 2000. Prostitutke od tada imaju svoj sindikat, država ih je priznala, s njima pregovara, a devojke uredno plaćaju porez i ponekad štrajkuju.

Damrak, glavna ulica od stanice do gradskog centra i danas čuva kolekciju jeftinih restorana i bleštećih neona zaduženih da privuku pažnju posetilaca kojih je sve više kako noć odmiče. Tu negde nekada je bio Rembrantov atelje. Ko zna, možda se najpoznatiji Holanđanin tuda šetkao sa ekipom iz Noćne straže.

Na jednom kraju kvarta "Crvenih fenjera", dostojanstveno se uzdiže Oude Kerk, najstarija gradska crkva iz XIII veka, kada je i nastao Amsterdam. Ispred crkve je bronzana statua Belle na kojoj je natpis: "Poštujte seksualne radnice širom sveta". Tipični kontrast ovog grada. "No photo", piše na izlozima iza kojih se nude seksualne trudbenice svih boja i rasa.

To što je 75 odsto prostitutki iz Istočne Evrope, Afrike i Azije, a najveći broj makroa iz Maroka, Turske i Albanije valjda i dolikuje gradu čija je gotovo polovina od 740.000 žitelja rođena van Holandije.

Amsterdam je oko 1650. bio najbogatiji grad Evrope. Imućni majstori raznih esnafa tada su svoje kuće uredno postrojavali pored glavnih gradskih kanala: Singela, Herengrahta, Kejzersgrahta i Prinsengrahta. Učmalost salona bogatih trgovaca, čije su supruge i ljubavnice portretisali flamanski majstori, u vekovima koji su došli zamenila je raskalašna lepršavost koja savremene puritance iritira slobodnom prodajom lakih droga, sindikalno organizovanim prostitutkama, homoseksualnim brakovima, legalizovanom eutanazijom.

Ako je Holandija globalni lider na polju primene katkad kontroverznih ideja, Amsterdam je svakako svetska prestonica alternativnih načina življenja. Gradske vlasti rešene su da tokom naredne decenije mnogo toga ograniče.

Tako je lansiran ambiciozni plan obnove, Projekat 1012, nazvan po poštanskom broju gradskog centra poznatog po uzanim ulicama i prolazima, srednjovekovnim kućama i kanalima iz XVII veka. Kompletna transformacija dovešće velike robne kuće poput francuske Galeri Lafajet ili Harodsa, luksuzne hotele. Akcenat će ipak biti na kreativnoj snazi multikulturalizma, po kojoj je Amsterdam poznat.

Daleko od toga da su seks, lake droge i rokenrol jedino što posetiocu nudi dopadljivi, istorijski, hedonistički, kvarljivi ali i staromodni Amsterdam. Amsterdam je pre svega – voda. Otimao je more da bi postojao. Kanali i mostovi, kuće-splavovi čije cene ne zaostaju za kvadratom kopnenog prostora. Odavno ljudi uče da iskoriste prednosti vode. Još od XIII veka, kad je pregrađena reka Amstel da bi na tom mestu nastalo ribarsko naselje poznato kao Amstelredam. Trg Dam (Brane), gde su glavna crkva Niuve Kerk i Kraljevska palata, i danas je fokusna tačka grada kojim vekovima upravljaju zakoni geografije i geologije.

Voda, mostovi, popločane ulice, kafei i galerije, zvuk zvonca s bicikla. Sve to čini da je Amsterdam – iako u dvadesetčetvoročasovnom kretanju – daleko od stresa Pariza ili Londona. Pred vama se otvara kosmopolitski grad s mnogo lica: manikirane srednjovekovne arhitekture, svetskih muzeja poput Rajksmuzeuma sa 5.000 slika, Van Gogovog muzeja, Stedelijk muzeja savremene umetnosti ili muzeja Ane Frank, galerija i antikvarnica, trgovina, 26 bazara na otvorenom, uključujući poznati buvljak Vaterloplejn ili dnevnu pijacu Albert Kojp, salone cveća i 2.700 varijanti holandskih lala, poput plovećeg na kanalu Singel...

Ako želite da izbegnete kofi-šopove oko kojih štipa miris "trave" i "kosmičkih kolača" nadevenih marihuanom ili hašišom, ili kvart "crvenih svetala" načičkan izlozima razgolićenih prostitutki – onda omirišite šarm kvarta Jordan.

Dan valja završiti u autentičnom stilu. Popijte piće u nekom od restorana sa Rembrantplejna, nazvanog po najpoznatijem žitelju Amsterdama. Ili uzmite pivo u nekom od "braon barova" duž kanala – nazvanih nekada tako po nikotinskim oblogama plafona. Tu odajte poštu Alfredu Frediju Hajnekenu, još jednom poznatom Holanđaninu.