Preporuka za ulaganje

Beograd je u 2005. godini privukao 1,8 milijardi dolara stranih direktnih investicija, što je dosad najviše novca uloženo u Jugoistočnu Evropu.

Tekst: Jelena Gligorić

Po povratku iz Kana, gde je 16. marta, prema izboru uglednog britanskog lista "Fajnenšel tajms", Beograd dobio laskavu titulu "Grad budućnosti Južne Evrope", gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović istakao je da se ovom nagradom prestonica Srbije našla u društvu gradova koji su ili u dramatičnom razvoju ili imaju dugu poslovnu tradiciju.

- Ono što treba da se desi i Beogradu i Srbiji jeste da strani kapital počne što brže da pristiže. Bez toga nema novih radnih mesta i novih programa. Novca u samoj zemlji nema mnogo. Zato su nam investitori iz inostranstva neophodni. Danas se gradi upravo tamo gde smo proteklih godina ulagali u infrastrukturu. Grad mora nastaviti da ulaže u infrastrukturu, gradi novu i revitalizuje staru i tako stvara uslove za potencijalne investitore. O tome šta to znači dovoljno govori podatak da je od uređenja gradskog građevinskog zemljišta grad Beograd 2000. godine ostvario prihod od oko deset miliona evra, dok će ove godine taj prihod najverovatnije iznositi oko sto miliona evra. Sav taj novac ponovo ćemo uložiti u novu infrastrukturu, bilo da je komunalna ili transportna – rekao je Nenad Bogdanović.

Gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović u Kanu, prilikom dodele priznanja "Grad budućnosti Južne Evrope"

Gradonačelnik je naglasio da se mnogo radilo na stvaranju infrastrukturnih uslova oko autoputa i šire zone oko njega, do aerodroma, a da je sledeći zadatak stvoriti neophodnu infrastrukturu oko novosadskog autoputa do iza Batajnice, zatim na pravcima prema Zrenjaninu i Novom Sadu, Ibarskoj magistrali i pravcu prema Nišu. Najnovije "grinfild" investicije nisu više na Novom Beogradu, na kojem je u proteklom periodu najviše građeno, već u Zemunu i on će uskoro po investicijama postati potpuno ravnopravan s Novim Beogradom.

Promotivna strategija   Kandidaturu Beograda za ovu nagradu podnele su Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije i USAID-SEDP. Takmičenje za "gradove i regione budućnosti" organizuje specijalizovano izdanje "Fajnenšel tajmsa" za strana direktna ulaganja – "FDI magazin", a ova prestižna godišnja nagrada dodeljuje se za sve kontinente. Nagrada predstavlja i preporuku najpoznatijeg ekonomskog lista na svetu za lokacije u koje treba ulagati. Kategorije i kriterijumi po kojima stručni žiri odlučuje jesu ekonomski potencijal, troškovi poslovanja, ljudski resursi, transport, informacione tehnologije i telekomunikacije, kvalitet života za strane ulagače, kao i najbolja promotivna strategija za privlačenje direktnih stranih investicija.

- Moja procena je da će se za tri godine u Beogradu graditi po milion i po kvadrata poslovnog i stambenog prostora, da će prosečna plata biti oko petsto evra i da će tempo zapošljavanja biti na daleko višem nivou – istakao je Bogdanović.

Novi Beograd – Siti centar

Nagrada iz Kana samo potvrđuje ono što je svakome ko je prošao poslednjih godinu dana Beogradom, sasvim jasno. Pojedini delovi grada, posebno Novi Beograd, iz dana u dan menjaju svoj izgled pa se ni Beograđani više ne snalaze u tom tempu promena. Banke, hoteli, luksuzni poslovni i trgovinski centri, "šoping molovi", elitna stambena i biznis zdanja ubrzano popunjavaju novobeogradske livade. Strane i domaće kompanije ulažu milione u izgradnju komercijalnih građevina najviše kategorije, otvaraju svoja predstavništva i potpuno menjaju izgled grada preko reke.

Novo lice Novog Beograda

Novi Beograd je najpodesniji za gradnju, pre svega zbog odlične infrastrukture i rešenih imovinsko-pravnih odnosa. Iz Direkcije za gradsko građevinsko zemljište i izgradnju grada kažu da je u zakup dato oko 180.000 kvadratnih metara a da je u pripremi još oko 300.000 koji čekaju neimare.

Najintenzivnija gradnja je u širem krugu Beogradske arene, koji postaje srpski Vol Strit. Tu se podiže novih više od milion poslovnih kvadrata, niču "haj-tek" zgrade sa predstavništvima stranih firmi. Cena stambenog kvadrata na ovom delu već je dostigla 2.000 evra, a privlačnost ove lokacije i dalje raste.

U toku je izrada detaljnog plana Bloka 26, između "Arene" i Palate Federacije, gde je planirana izgradnja beogradskog Siti centra sa oko 400.000 kvadratnih metara poslovnih i zabavnih sadržaja. Postoji čak ideja da se na ovoj lokaciji gradi najviša zgrada u Evropi, visine do 300 metara, sa 70 do 100 spratova.

Nešto dalje, u bloku 67, Kompanija Delta Holding počela je izgradnju velikog "šoping mola", "Delta City 67" površine od 87.000 kvadratnih metara. Gradnja će koštati više od osamdeset miliona evra, a planirano je da prve kupce primi u septembru 2007. godine. Pored ovoga Delta najavljuje i izgradnju hotela najviše kategorije neposredno pored "Hajata".

U društvu najvećih   Pored Beograda, koji je proglašen za "grad budućnosti Južne Evrope", nagrade su dobili: Pariz kao "grad budućnosti Zapadne Evrope", Brno kao "grad budućnosti Centralne Evrope", Baku kao "grad budućnosti Istočne Evrope" i London "grad budućnosti Severne Evrope", koji je proglašen i za "grad budućnosti Evrope 2006/07". U prvom krugu glavni grad Srbije izabran je za "grad budućnosti centralnog dela jugoistočne Evrope". Region Južne Evrope, gde je Beograd "grad budućnosti", pored Srbije obuhvata i Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Albaniju, Bugarsku, Rumuniju, Grčku, Tursku i mediteranska ostrva Kipar, Maltu, Siciliju, Korziku i Krit.

Beograd će 2009. godine biti domaćin Univerzijade koja je posle Olimpijade najmasovnije sportsko takmičenje. Do tada grad treba da izgradi univerzitetsko selo za oko 9.500 sportista, na četrnaest hektara, takođe u Bloku 67. U ceo kompleks, po predračunima, biće uloženo oko dvesta pedeset miliona evra. Urbanističkim planom predviđeno je da se izgradi 220.000 kvadratnih metara, od čega 180.000 stambenog prostora. Ostatak je planiran za tržni centar, supermarket, školu, obdanište, dom zdravlja, Centar za stara lica i ostale ustanove i sadržaje potrebne jednom naselju. Zgrade neće prelaziti visinu od dvanaest spratova. Krajnji rok za završetak radova biće početak 2009. godine.

U Bloku 65 investitor Airport City Belgrade gradi veliki poslovni park na 70.000 kvadratnih metara. ACB će biti prvi multifunkcionalni komercijalni centar u Srbiji, koji u jednu celinu povezuje najmoderniju tehnologiju i potrebe korisnika centra. Kako kažu investitori, ACB je više od grupe pojedinačnih poslovnih zgrada. To će biti prvi poslovni park koji će svojim stanarima pružiti komfor "grada unutar grada".

U susedstvu Centra "Sava" između prestižnih objekata "Geneks" apartmana, hotela "Hajat" i "Interkontinental" gradi se poslovni i apartmanski kompleks sa simboličnim nazivom "Savograd", čija vrednost investicije iznosi pedeset miliona evra. Imaće površinu od oko 50.000 kvadratnih metara, od čega je za poslovanje namenjeno dvadeset hiljada, za poslovne apartmane petnaest, a za podzemne etaže još oko petnaest hiljada kvadratnih metara. Prvi stanari "Savograda" useliće se krajem sledeće godine.

Poslovni i apartmanski kompleks "Savograd"

Krajem 2009. godine Beograd bi trebalo da dobije kule bliznakinje. Prema planovima investitora, kompanije "European Construction", naspram sadašnjeg PC "Ušće" nići će još jedna ista poslovna zgrada. Između njih biće izgrađen multifunkcionalni centar. Kompleks od ove dve zgrade sa "šoping molom" imaće površinu oko 60.000 kvadratnih metara.

BgCD   U Kanu je predstavljen BGCD, multimedijalna prezentacija Beograda, koji je, istovremeno i sažetak novog sajta grada. Posebna atrakcija BGCD-a je 3D mapa grada na kojoj je oko stotinu objekata sa fotografijama i podacima. Autor, Vitomir Jevremović, koji je uradio već nekoliko sličnih projekata (srednjovekovni Beograd, arheološko nalazište Vinča i Gamzigrad) kaže da je za razliku od sličnih prezentacija, u kojima se koriste standardni komercijalni softveri, želeo da napravi iskorak i uradi CD koji će biti program sam za sebe. Koristeći programe koji služe za pravljenje video-igara u njegovoj prezentaciji Beograd je "oživeo". Oko stotinu najkarakterističnijih objekata u Beogradu predstavljeno je trodimenzionalno, pa je njihovo razgledanje na ovaj način zanimljivo i samim Beograđanima. Uz sve to ubačeno je i nekoliko spotova o Beogradu, a zanimljiva je i galerija fotografija o gradu. Do kraja godine trebalo bi da bude završen i CD za promociju turističke ponude, a u izradi je i BG vodič u kom će biti zastupljeni svi sadržaji iz oblasti kulture, sporta i zabave.

Prestonica bi u narednih pet godina mogla da dobije i zgradu nacionalne opere. Moguće lokacije za zdanje od 35.000 kvadratnih metara, čija bi izgradnja koštala od sedamdeset do sto dvadeset miliona evra, jesu one kod PC "Ušće", ispred Muzeja savremene umetnosti, između Palate federacije i PC "Ušća" ili na novobeogradskom delu savskog amfiteatra. Poslovne zgrade gradiće se i u Bloku 37, uz Treći bulevar, u blokovima 64 i 63, 58 i 61, a u Bloku 44 do idućeg leta košarkaš Žarko Paspalj izgradiće akva-park. Atraktivnost ovog dela grada biće još veća kad 2008. godine bude završen most preko Ade koji će saobraćajno još bolje povezati Novi Beograd sa starim delom Beograda.

Novo u starom Beogradu

Istovremeno, i u starom delu Beograda u toku je ili se očekuje gradnja nekoliko velikih objekata. To su, pre svega, projekti na obalama reka kao i lokacijama u samom gradu koje su proteklih petnaestak godina stajale napuštene. Jedno od većih ulaganja biće izgradnja železničke stanice "Prokop". JP "Železnice Srbije" saopštilo je da je na međunarodnom tenderu izabrana kiparska firma "Trigrant Holding LTD" kao najpovoljniji ponuđač za finansiranje i razvoj komercijalno-poslovnog prostora i putničke železničke stanice "Beograd centar". Izgradnjom stanice i premeštanjem sadašnje na novu lokaciju dobiće se oko osamdeset hektara prostora na najekskluzivnijem mestu u Beogradu koji bi investitorima bio ponuđen u poslovne, turističke i kulturne svrhe.

Zatim, tu je marina "Dorćol" i stambeno-poslovni kompleks uz Dunav koje će graditi preduzeće "Engel marina Dorćol". Investitor će na ime zakupnine zemljišta na 99 godina platiti 2.077 milijardi dinara. Na 2,57 hektara biće izgrađeno 43.000 kvadratnih metara stambenog i 27.000 kvadrata poslovno-komercijalnih objekata visine dvanaest spratova. Gradiće se i poslovno-uslužni objekti za marinu – jaht-klub, hangari, radionice… Početkom ove godine postavljeni su temelji objekta "B2" na padini terazijskog platoa u centru grada. Prema rečima investitora "Malog kolektiva – ETB" ovaj objekat predstavlja začetak nove ere u poboljšanju standarda stanovanja i poslovanja u centru Beograda.

Airport City Belgrade, prvi poslovni park koji će svojim stanarima pružiti komfor "grada u gradu".