Koreni u tradiciji

Na oko 50 kilometra od Beograda, u jugoistočnom Banatu, smešteno je selo Kovačica – centar vojvođanske naive koji godišnje poseti više hiljada gostiju. Ove godine u Kovačici očekuju oko devet hiljada turista iz zemlje i sveta.

Tekst: Zlatica Ivković
Fotografije: Dragan Bosnić

Pre više od dvesta godina, kada su slovački kolonisti zbog teških ekonomskih uslova i zbog verskih razloga napustili svoj zavičaj podno Severnih Karpata i od Bečkog dvora dobili dozvolu da se nastane u jugoistočnom Banatu, nastalo je selo Kovačica. Potomke današnjih slovačkih doseljenika Marija Terezija naselila je 1802. godine da kao graničari stanu između Austrijskog i Osmanskog carstva. Zbog istih ili sličnih razloga, ovamo su se doselili i Srbi, Mađari, Rumuni, Romi, Hrvati, Rusini i zahvaljujući međusobnom uvažavanju i saradnji uspeli – uprkos svemu onome što se preko dva stoleća događalo na nemirnom balkanskom prostoru – da opstanu zajedno a da istovremeno sačuvaju svoje pismo, jezik, veru, običaje, muzičku kulturu...

Danas na ovom prostoru živi više od šesnaest nacija i etničkih manjina (Slovaci su najbrojniji i Kovačica slovi za jedan od društvenih i kulturnih centara Slovaka u Vojvodini), i sve su one sačuvale svoja kulturna i istorijska obeležja, svoju etničku potku i istovremeno stvorile novu specifičnu kulturu koja se razbuktala preko naivne umetnosti po kojoj su meštani Kovačice postali poznati u svetu.

To najblistavije mesto na polju naivne umetnosti pripalo je Kovačici zahvaljujući naivnim slikarima. Oni ovde slikaju više od pedeset godina u kontinuitetu, a zajedno izlažu, neguju i slave ime Kovačice na svim meridijanima sveta. Zbog tog razloga po preporuci IOV (International Organization of Folk Art), organizaciji sa sedištem u Beču koja okuplja 182 zemlje, Kovačica i njen Etnocentar našli su se na listi Uneskove akcije "Živo ljudsko blago".

U Kovačici se mogu videti ali i kupiti, oslikane šamlice, oslikane tikve, oslikana ogledala, autentični suveniri od kukuruzovine, slame, gline, drveta, tekstila, naravno i slike najznačajnijih naivnih umetnika. Pored dela naivnih slikara koja plene spokojstvom, šarolikom jednostavnošću i zadovoljstvom, u Kovačici vas očekuje i lokalni specijalitet – neizbežna kovačička štrudla s makom.

Sve je, reklo bi se, počelo slučajno, kada je pre pola veka (1952. godine) na proslavi povodom 150-godišnjice osnivanja Kovačice, organizovana prva izložba. Pored meštana pevača, igrača i vezilja, stidljivo su se pojavili i slikari seljaci sa svojim crtežima. Sledile su organizovane izložbe i sve češće posete visokih vladinih zvaničnika i stranih diplomata. Već osamdesetih godina kovačički naivci visoko se kotiraju u jugoslovenskom i svetskom naivnom slikarstvu.

Za protekle pedeset četiri godine svaki slikar poklonio je po jednu sliku svom selu, tako da danas Kovačica ima u svojoj kolekciji više od 500 slika naivnih umetnika.

U to vreme slikarstvo naivaca Kovačice, za koje se može reći da se najviše oslanja na tradiciju i folklor, predstavljaju Jan Sokol, Mihal Bireš i Martin Paluška, ali je najveći uspeh postigao Martin Jonaš. Kad su ovi slikari bili već slavni pojavila se (1964) Zuzana Halupova. Bila je to prva žena u Kovačici koja je iglu i konac zamenila kičicom i bojom. Veoma brzo njenim slikama divili su se Pariz, Njujork, Ženeva, Hongkong, Bratislava, Boston... a više miliona reprodukcija njenih slika obišlo je svet na Unicefovim čestitkama.

"Ona je bila, ni manje ni više, nego slikar onog čuda koje se zove ceo ljudski život! To što je za jednog Pikasa bila ideja, a za jednog Bejkona ostala enigma, Halupova je, doslovce, prenosila na svoja platna. U tome jeste njena naivnost. Ali, gle, tu je i njena veličina... Ona o svetu umetnosti nije znala nešto više od pomenutih veličina, ali njima umetnost nije dala toliko sreće kao njoj. Volter je, izvesno, pravo rekao da više ceni "nesrećno" znanje indijskih bramana nego "srećno" neznanje bretonske seljanke. Pri tom, on nije mislio na samo osećanje ljudskog života, na iskustvo življenja njegove istine. U tom iskustvu količina znanja nije najvrednija. Halupova se sigurno ne bi mogla bogzna čemu da nauči od nekog filozofa, ali filozof bi mogao nešto da nauči iz njenih slika" (Đorđe Kadijević).

Zuzana Vereski

Predstojeće izložbe galerije Babka: 1-31. maja, izložba oslikanih šamlica, 1-30. jun, izložba oslikanih tikava, 1-30. jul, izložba akvarela (zahvalnost plodovima ), a 1.10. velika godišnja izložba. Galerija je otvorena 365 dana u godini od 9 do 16 časova.

Sa Zuzanom Halupovom i Martinom Jonašem, Kovačica sedamdesetih i osamdesetih godina doživljava najveći uspeh i priznanje u svetu i krči put današnjoj mladoj generaciji kojoj pripadaju Zuzana Vereski, Eva Husarikova, Pavel Hajko, Jan Gložik, Pavel Cicka, Jan Strakušek, Jan Bačur, Marci Markov, Pavel Lavroš, Ferenc Pataki, Adam Mezin i dr... Sredinom 1991. godine u Kovačici je osnovana Umetnička galerija Babka, sa ciljem da pomogne mlađoj generaciji slikara, i ne samo slikarima već i mladim i talentovanim umetnicima starih i umetničkih zanata i autorima autentičnih suvenira. Galerija Babka, radi to po Uneskovom sistemu "Living Human Treasure". Besplatno prenošenje znanja i veština starijih na mlađe. Najveće priznanje za svoj petnaestogodišnji rad (1991–2006) galerija Babka dobila je od generalnog direktora Uneska gospodina Koičiro Matsure koji je na otvaranju izložbe u Generalnom sekretarijatu Uneska u Parizu 2003. godine rekao:

Zuzana Vereski

"Posebno sam zadovoljan ovom izložbom, koja nas podseća koliko je bitno održavati kulturnu baštinu i koliko je važno prenositi tradiciju budućim generacijama. Uz poštovanje dijaloga. Zato, dozvolite da čestitam gospodinu Babki za misiju koju ima u centru koji vodi, a to je da održava i promoviše umetničku baštinu jedne male lokalne zajednice...“ Danas Kovačica slovi za centar vojvođanske naive, a na mapi svetskog naivnog slikarstva za pravu metropolu. Godišnje ovu varošicu, sa živopisnim kućama jednako neboplavih zabata, sa štafelajem u svakom sokaku, godišnje poseti više hiljada gostiju. Prošle godine Kovačicu je posetilo oko 3.500 američkih turista i oko 3.000 turista iz Evrope, dok se ove godine očekuje čak oko 9.000 inostranih i domaćih posetilaca.