Ceo svet na jednom mestu

London su pre svega ljudi koji u njemu žive, u njega dolaze i odlaze iz njega. Ta zavodljiva, a nevidljiva hemija među ljudima jeste ono što taj grad čini toliko privlačnim.

Tekst: Siniša Ljepojević
Fotografije: Goran Tomašević

U Londonu živi oko osam miliona ljudi, ali sa opštinama na obroncima grada britanska prestonica ima skoro dvanaest miliona stanovnika. Uz to, svakoga dana u London dolazi na posao oko dva i po miliona ljudi. Ako se tome dodaju i turisti, onda se u svakom času ulicama i predgrađima kreće najmanje petnaest miliona ljudi. Na ulicama centralnog dela čoveka u jednoj sekundi mimoiđe u proseku 60 ljudi.

Žitelji Londona među sobom koriste oko 300 jezika, a preko 50 etničkih zajednica broji više od 10.000 članova. U jednoj školi u južnom Londonu, u Sautfildsu kod Vimbldona, učenici govore 100 jezika. Tolika je šarolikost Londona. Ceo svet na jednom mestu.

Prema zvaničnim ali u osnovi nepotpunim podacima, jer u Britaniji ne postoje lične karte, skoro polovina žitelja Londona nije rođena u Ujedinjenom Kraljevstvu, a bezmalo njih 40 odsto nije bele boje kože. London je grad stranaca i imigranata, nesrećnika i srećnika iz celog sveta. Metropola na Temzi vekovima je privlačila ljude iz sveta, one koji su bežali od bede i progona i one koji su svoju sreću i bogatstvo, ali i znanje, želeli da podele s tim gradom. U sadašnjem vremenu London je najviše privukao ljude iz Azije, Afrike i sa Kariba, svih zemalja bivših kolonija, a među "belima" najbrojnije su zajednice Kiparskih Grka, Poljaka, sada i Rusa, pa onda Italijana i Srba.

London ima dugo iskustvo u organizovanju života za veliki broj ljudi. Njegovi lideri su odavno imali viziju gradskih potreba u budućnosti pa su izgradili infrastrukturu koja i danas podmiruje potrebe. U Londonu u poslednjih stotinu godina nije izgrađen ni jedan novi most na Temzi, ali sve i dalje funkcioniše. Od 1901. u Londonu nije izgrađena ni jedna nova linija podzemne železnice, ali je 480 kilometara pruge i dalje dovoljno za oko tri miliona putnika svakoga dana.

Ovaj grad nema istančanu gradsku lepotu poput Pariza, Rima ili Sevilje, ali ima neverovatnu ljudsku energiju koju prenosi na sve koji ga posete i zbog koje ga nikada ne zaboravljaju. Nju verno prate simboli Londona koji dočekuju i ispraćaju.

Najprepoznatljiviji simbol Londona je Vestminsterska satna kula, što je zvaničan naziv, ali je poznatija po nadimku Big Ben koji je dobila po velikom zvonu koje otkucava pune sate. Uprkos raznim teorijama, nije jasno ko je autor nadimka i zašto. Big Ben je verovatno najpoznatiji javni časovnik na svetu. Na tom mestu je prva "sahat kula" izgrađena još 1288, ali je nestala u požaru početkom XIX veka. Sadašnji Big Ben građen je sredinom XIX veka, a prvi otkucaji sata koji još uvek radi bili su 31. maja 1859. Prvi utisak ljudi koji vide Big Ben jeste da je mnogo manji od onoga kakvog su ga zamišljali sa fotografija i televizijskih snimaka, ali ipak nije mali. Visok je 96,3 metra, a četiri časovnika, na svakoj strani po jedan, na visini su od 55 metara. Sve ih pokreće jedan satni mehanizam težak pet tona.

Big Ben je deo još jednog simbola – britanskog Parlamenta, zgrade koja je simbol britanske tradicije i njene starine. Ali ova sadašnja, nije tako stara. Na tom mestu u Vestminsteru je u XI veku sagrađena rezidencija engleskih kraljeva. To je bilo ostrvo, tačnije ada, koju je činila jedna lokalna reka na svom ušću u Temzu. Ta reka je kasnije zazidana ulicama i, kada koračate Vestminsterom oko Parlamenta, imajte na umu da "idete po vodi", jer ispod ulica je davno zaboravljena reka. Početkom XIII veka u tom kompleksu počeo je da zaseda i parlament. Ali, 1512. vatra je uništila kompleks pa su kraljevi promenili rezidenciju, a parlament nastavio da zaseda na tom mestu. Sve je, međutim, ponovo izgorelo 1834. i 1840. počinje izgradnja sadašnje zgrade Parlamenta koja je završena u prvim decenijama prošlog veka.

Deo veštine prikrivanja godina, u ovom slučaju mladosti, jeste i nezaobilazni most na Temzi u starom delu Londona poznatom kao Siti Tauer Bridž, most tvrđava. Svojim izgledom podseća na vekovni London, ali je, u stvari, jedan od najmlađih londonskih mostova završen 1894.

Ono što je zaista staro, stvarno ili nestvarno, nalazi se u brojnim londonskim muzejima. Najveći i najvažniji je Britanski muzej, gde su na jednom mestu smešteni svi dokazi civilizacije kojoj pripadamo. Ogroman je i ako nemate dovoljno vremena nećete stići sve da vidite. Tu su neki drugi muzeji, poput Muzeja prirode i Muzeja nauke. Smešteni su jedan pored drugog, prvi u Kromvel roudu a drugi u Egzibišn roudu, u južnom Kensingtonu u zapadnom Londonu. U njima je autentičnim eksponatima predstavljena čitava priroda u kojoj živimo i biologija čovekove vrste. U Muzeju nauke čovek može da vidi kako se tehnološki razvijao svet čije blagodeti uživaju sadašnje generacije. Sledeći je Muzej detinjstva koji se nalazi u Kembridž Hit roudu, u istočnom Londonu. Preko igračaka i života dece tokom vekova predstavljena je i autentična socijalna istorija odrastanja. Zanimljiv je i čuveni muzej voštanih figura "Madam Tiso" u Merilboun roudu, u centralnom Londonu. Doduše, postavka voštanih figura se menja pa možda svaki posetilac neće imati priliku da vidi svoj omiljeni lik. Tu je među stalnom postavkom bila i voštana figura lidera bivše Jugoslavije Josipa Broza Tita. Nje više nema, jer joj je pre dvadeset godina neko krišom odsekao glavu.

Jedna druga glava, međutim, nije skinuta. Najpoznatiji londonski imigrant je svakako Karl Marks. Njegov radni sto u Britanskoj biblioteci i njegov grob u severnom Londonu među najposećenijim su turističkim atrakcijama.

Posebnost Londona je da ima muzeje ne samo o onome što je stvarno bilo nego i o nečemu što u stvarnosti nije postojalo. To je pre svega Muzej Šerloka Holmsa, smeštenog u kući u kojoj su prema romanima Ser Artura Konana Dojla od 1881. do 1904. živeli detektiv i njegov saradnik dr Votson, a to je 221b Bejker strit, u centralnom Londonu.

U međuvremenu London pruža neograničene mogućnosti razgledanja svega i svačega, u dugoj šetnji. Najbolje je obući neke patike, jer na prvi pogled sve izgleda da je blizu, tu negde, ali u stvarnosti to su ogromne razdaljine. U traženju nekog mesta ili ulice ne bi se trebalo oslanjati ne neku urbanističku logiku jer ona u tom gradu ne postoji. Sadašnji London je nastao spajanjem nekoliko gradova i sela bez plana. Iako bi bilo logično da jedna ulica vodi ka drugoj možda i nećete stići na željeno mesto i zato je najbolje uvek koristiti mapu.

Ipak, ono što nikada nećete promašiti jesu londonski pabovi (kafane) koji su najverniji čuvari duha Londona i njegov pravi identitet. Pab, izvedeno od zvaničnog naziva Pablik haus ili Fri haus, jeste identitet običnog, originalnog čoveka sa svim njegovim manama i vrlinama. To je u ovom vremenu jedini pravi London. U pabu ima raznog pića, ali zna se šta je jedino pravo za tu priliku – pivo, uglavnom englesko iz kategorije "biter piva" ili "ejl", što je stara engleska reč za pivo. U Londonu još postoji vekovna institucija komisije za odobravanje prodaje određene vrste piva u pabovima. Testiranje kvaliteta piva vrši se tako što se pivo prolije na neku dasku ili klupu. Tročlana komisija onda sedne na to proliveno pivo. Ako se prilikom ustajanja pantalone zalepe za klupu to znači da u pivu ima mnogo šećera i ne dobija dozvolu za prodaju. Ako se ne zalepe – onda je pivo dobro. Ta komisija, naravno, danas postoji ceremonijalno, jer veliki proizvođači piva razgovaraju sa predsednicima vlada a ne s komisijom za "lepljenje pantalona".

Svi su pabovi na neki način isti, ali je najstariji Češir čis na adresi 145 Flit strit, na ulazu u londonski Siti i u nekadašnjem centru londonske štampe. U toj kući pab postoji od 1538, a sadašnji izgled je isti od 1667. U blizini je "vršnjak", Seven stars pab, u 53 Keri strit, na Holburnu, koji je na tom mestu od 1602.

Uz pabove neizbežan je i čuveni londonski taksi, poznatiji kao "Blek keb" koji je kao prava soba. U Londonu ih ima 20.000 i taj broj se ne smanjuje i ne povećava. Da bi se dobila dozvola, taksisti je neophodna posebna dvogodišnja škola, a na završnom ispitu on mora da zna napamet – sa pojedinostima – između 6.000 i 8.000 londonskih ulica. Londonski taksisti su ljubomorno i uporno čuvali izgled svojih taksija, zabranjen je izvoz tih automobila i bili su suvlasnici fabrike koja pravi samo taksije. Nedavno, u novim ekonomskim uslovima, fabriku su morali da prodaju Kinezima. Mnogo toga ostalog u Londonu je takođe prodato strancima, ali duh Londona i njegovu magiju, međutim, nije moguće prodati.

Jat ervejz iz Beograda za London poleće sredom, četvrtkom, subotom, nedeljom, ponedeljkom i utorkom u 10.35, a petkom u 10.55. Dodatni letovi Jata ka glavnom gradu Velike Britanije predviđeni su za subotu u 11.15 i nedelju u 18.10. Povratni letovi sa Terminala 4 Aerodroma Hitrou planirani su istim danima u 13.40, 13.50, 14.15 i 21.15.