San dug pet miliona godina

U Srbiji je nedavno pronađen odlično očuvan skelet mamuta za koji se pretpostavlja da je star pet miliona godina. Šest metara dugački fosilni ostaci južnog mamuta, predstavljaju najstariji do sada otkriveni primerak u ovom delu Evrope. Zbog toga postoje velike šanse da arheološki park Viminacijum, u čijoj se neposrednoj blizini mamut nalazi, u najskorije vreme postane svetska turistička atrakcija.

Tekst i fotografije: Svetlana Dingarac

Početkom juna senzacionalna vest o otkriću pet miliona godina starog skeleta mamuta pronađenog u blizini arheološkog parka Viminacijum, obišla je čitav svet. Sve veće novinske agencije objavile su da su fosilni ostaci veoma retke vrste mamuta pronađeni na dubini od 27 metara prilikom radova na površinskom kopu uglja Drmno kod Kostolca. Bager je slučajno zakačio skelet i tom prilikom oštećena je lobanja i deo kljova, ali je ostatak skeleta u celosti sačuvan što predstavlja poseban ekskluzivitet. Prema obliku karlice utvrđeno je da je skelet pripadao ženki mamuta, visokoj četiri, a dugačkoj šest metara, koja je težila nekih desetak tona.

Otkriće ovog jedinstvenog primerka odmah je okupilo ekipu eminentnih stručnjaka koja je pod izuzetno nepovoljnim vremenskim uslovima radila na iskopavanju i konzervaciji. Osim arheologa sa Arheološkog instituta predvođenih dr Miomirom Koraćem, koji je ujedno i direktor arheološkog parka Viminacijum, tu su se našli predstavnici Prirodnjačkog muzeja, paleozoolog dr Zoran Marković i viši preparator Miloš Milivojević, kao i ekipa Zavoda za zaštitu prirode na čelu sa Srđanom Marinčićem.

— Na području Srbije prvi put je pronađen kompletno očuvan skelet što ovo otkriće čini veoma značajnim za celokupnu evropsku i svetsku nauku!, kaže dr Zoran Marković, šef Geološkog odeljenja Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.

Zbog veličine kostiju i delikatnosti postupka konzervacija je još u toku, stručnjaci se slažu da će proći bar tri meseca pre nego što ostaci mamuta budu spremni za posetioce.

– Nabavili smo sredstva za konzervaciju skeleta, pre svega tzv. B72, koje Unesko preporučuje u slučajevima veoma značajnih otkrića. Sredstvo je izuzetno skupo, a mi smo ga dobili na osnovu kredibiliteta. Činimo sve kako bismo na najbolji mogući način i u skladu sa svetskim standardima zaštitili ostatke mamuta jer ovako epohalno otkriće upravo to i zaslužuje – rekao nam je dr Korać.

Planira se izgradnja posebnog objekta za kostolačku mamuticu koja bi skeletu pružila neophodnu zaštitu od atmosferskih i drugih nepoželjnih uticaja, ali i da bi se na adekvatan način uklopila u nadrealan pejzaž površinskog kopa Drmno. Za sada je podignuta tenda koja skelet štiti od kiše i izvršena je konsolidacija okolnog terena koji je zbog svoje prirode sklon rasušivanju i lakom osipanju što je predstavljalo veliki problem.

Naučnici se nadaju da će moći da utvrde u kakvom je ambijentu ženka mamuta živela, šta je jela i od čega je uginula. Interesantno je napomenuti da je očuvanju skeleta doprinelo i to što u ovom delu Srbije, koja inače važi za trusno područje, nije bilo većih tektonskih poremećaja.

Inače, južni mamut je četvrta vrsta "slona" koja je u prošlosti živela na prostoru Srbije. Do sada su pronađeni ostaci stepskog mamuta (Mammuthus trogontherii) koji je živeo u velikim stadima prostranih travnatih stepa, runastog mamuta (Mammuthus primigenius), simbola ledenog doba, i fosil srodnika savremenog azijskog slona (Paleoloksodon antikus), koji je nastanjivao tople, šumovite regione duž velikih reka centralne Evrope.

Drugi najpoznatiji "srpski" mamut pronađen je pre trinaest godina u Kikindi, u glinokopu fabrike "Toza Marković" na dubini od 21 metra. Njegova starost procenjena je na pola miliona godina što ga čini "praunukom" mamutice iz Viminacijuma. U međuvremenu, objavljeno je da se u Rogljevskim pivnicama kod Negotina, u jednoj od kamenih kuća za čuvanje vina, nalaze kosti mamuta koji je pronađen pored Dunava.

– Tri skeleta mamuta nađena u Srbiji otvaraju nam izuzetno atraktivan turistički itinerer, takozvani "Put mamuta" koji bi išao od Kikinde preko Viminacijuma do Đerdapa – vizionarski komentariše dr Korać.

Prema starom verovanju slonovi donose sreću ali i bogatstvo i prosperitet. Mamutica Vika svojom pojavom donela je arheološkom parku Viminacijum svetsku slavu za samo jedan dan, a velika je verovatnoća da će uskoro primamiti i poveći broj domaćih i stranih turista. Želja svih zaposlenih u Viminacijumu je da se broj posetilaca na godišnjem nivou popne sa sadašnjih 60.000 na 300.000. Vika, kako je nazvana mamutica, pojavila se u pravom trenutku kako bi pomogla da se taj plan ostvari u što kraćem roku.

Stari rimski grad i vojno utvrđenje Viminacijum, kod Kostolca, danas je jedna od većih turističkih atrakcija u Srbiji. Ovde se upravo privode kraju građevinski radovi na modernom naučno-istraživačkom, poslovnom, turističkom i edukativnom centru veličine 4.000 kvadratnih metara koji je sagrađen u stilu tipične rimske palate i koji se naziva "Domus scientiarum Viminacum". Jedna trećina ovog zdanja je namenjena istraživačima a 2/3 klijenteli kojoj će se osim boravka u ovom prostoru omogućiti i učešće u arheološkim istraživanjima. Planirano je da se u okviru Domusa nađe i muzejska postavka bogate zbirke predmeta koja je nađena mahom prilikom iskopavanja 14.000 rimskih grobova.