Jat Airways - Let dug 80 godina

Na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu 17. juna, nacionalna aviokompanija Jat Airways, uz prisustvo uglednih zvanica i zaposlenih, svečanom akademijom obeležila osam decenija od nastanka civilnog vazduhoplovstva u zemlji.

Tekst: Milorad St. Ilić
Fotografije: Milan Melka

Scenski igrokaz po principu izlomljene dramaturgije imao je zadatak da savremenim umetničkim sredstvima proleti kroz vreme i umetničkim izrazom u kojem dominira multimedijalni pristup dočara stvaranje, trajanje, razvoj i budućnost našeg civilnog vazduhoplovstva. Scenarista Miloš Rajković, uz rediteljsku i dramaturšku logistiku Brace Petkovića, stvorio je pet tematskih celina koje je scenograf Miloš Vuksanović ilustrovao po dubini scene, kako maketama aviona koje su visile u vazduhu, fotografijama na platnima velikih dimenzija, tako i dokumentarnim filmovima iz arhive kinoteke s temama o pionirskim poduhvatima domaće avijacije.

Prvi segment ove postavke, od naratora koga je Goran Sultanović tumačio suverenom rutinom doajena beogradskog glumišta, čijim se rečima otvorila predstava o istoriji postojanja naših nebeskih letača, do dijaloga Kneza Pavla, koji je lansirao parolu da "našim nebom lete naši putnički avioni" i poveo borbu za osnivanje domaće vazduhoplovne kompanije i do Tadije Sondermajera, potpredsednika aerokluba, pilota i inženjera, koji je zajedno s Leonidom Bajdakom izveo pravi poduhvat (avionom Potez 25 izveo je rekordni let od Pariza do Bombaja u Indiji), imao je klasičan ali istovremeno i moderan, autentičan pečat sa skrivenim simbolom – ostvarenje sna o letenju na našim prostorima.

Tadija Sondermajer, u tumačenju Nenada Jezdića, predstavljen je kao skroman‚ ali veoma odlučan, principijelan čovek. I ovaj veliki podvig svetskih razmera doživeo je u maniru časnog srpskog oficira kome je to bio uspešno obavljen postavljeni zadatak.

Knez Pavle, u igri Tihomira Stanića, bio je iskreno ushićeni čovek ponosan na podvig "našeg čoveka" glorifikujući njegov let i upoređujući ga sa Lindbergovim preletom Atlantika. U duhovitom dijalogu ispunjenom neskrivenom radošću jednog i drugog sagovornika otkrili smo na suptilan način i deo karaktera samih protagonista, ali i generalno srž mentaliteta našeg čoveka. Druga slika, kroz muzičke varijacije pet numera beogradskog "Big benda", bila je ne samo prelaz iz jednog umetničkom medija (dramskog) u drugi (muzički)‚ već je kroz lagani a potom furiozni tempo džez kompozicija Glena Milera, direktno asocirala na jedno novo, za nas savremenike pomalo nostalgično vreme.

Numerama "Moonligth Serenade", "Tuxedo Junction", "Little Brown Jug", "American Patrol" i "In the mood", pod dirigentskom palicom Ivana Galića i u uniformama pilota Jata, uz prikazivanje na velikom platnu fotografija i dokumentarnog filma, imali smo priliku da pratimo razvoj Jugoslovenskog aerotransporta, kompanije koja je svakim danom postajala sve veća i sve značajnija.

Slike kabinskog osoblja i zadovoljnih putnika prelio je treći segment programa u kojem smo slušali kompoziciju Radoslava Grajića "Stjuardesa" koja je na festivalu "Beogradsko proleće" 1963. godine osvojila prvu nagradu baš kada je Jat u svoju flotu uveo tada najnoviji model aviona, čuvenu karavelu.

Četvrti segment, u koji smo uvedeni posredstvom naratora, bila su dva odlomka iz baleta Narodnog pozorišta "Ko to tamo peva", stvorena u koreografiji Staše Zurovca i na muziku Vokija Kostića. Savremena igra režirana po antologijskoj drami i filmu našeg najvećeg savremenog pisca Duška Kovačevića, bila su poklon slavljeniku Jat Airwaysu koji je uvek nastojao da pruži nesebičnu pomoć i podršku umetnicima ove naše značajne kulturne ustanove.