Tomislav Peternek

Ugledni beogradski umetnik fotografije Tomislav Peternek predstavio je svoj opus na Festivalu u Bakuu.

Tekst: Ljubica Jelisavac-Katić

Prihvativši poziv Azerbejdžanske unije fotografa da kao jedan od vodećih svetskih fotografa učestvuje na Drugom međunarodnom festivalu umetničke fotografije "Ayna 2007" ("Mirror 2007"), Tomislav Peternek je, maja ove godine, samostalno izlagao u Gradskoj galeriji Bakua, a čast mu je bila i da otvori veliku fotografsku feštu, priređenu u celom gradu. Nedelja fotografske umetnosti, u prestonici Azerbejdžana, značila je za autore iz te zemlje, kao i iz Gruzije, Rusije, Slovenije, Amerike, Tatarstana, Turske, Francuske, Kanade, Norveške, Avganistana, i za samog Peterneka, kao jedinog učesnika iz Srbije, nezaboravni susret sa blagonaklonom publikom i kolegama.

"Azerbejdžanci cene fotografiju. Razgovarali su o fotografijama, hteli su da se fotografišu... Osim toga, imaju mnogo mladih, talentovanih fotografa, neguje se fotografija, kao i u vreme Sovjetskog Saveza", rekao nam je, po povratku u Beograd, Peternek. Naš majstor fotografije u Bakuu je, pored izložbe svojih 30 antologijskih crno-belih fotografija, pokazao i film Nikole Stojanovića, pod nazivom "Na kraju milenijuma", sa muzikom pokojne Ksenije Zečević, sačinjen od njegovih ratnih fotografija i nagrađen gran prijem na jednom od međunarodnih festivala u Beogradu, a potom i u Rusiji ("Zlatni vitez"). Peternek je ovom prilikom prezentovao i svoje najzapaženije cikluse. Jedan od najobuhvatnijih je "Život", pokazan u Parizu, 2002. godine (samostalna izložba u Jugoslovenskom kulturnom centru) povodom kojeg je umetnik rekao: "Ja fotografišem sve, svuda i uvek. Sve! Život na margini fotografišem jednostavno zbog toga što želim da skrenem pažnju na određene detalje pred kojima smo skloni da zažmurimo…"

Peternekove naslovne strane nedeljnika "NIN" i u Bakuu su bile dobro primljene. Autor se seća kako mu je, u Parizu, jedan veliki fotograf rekao: "Tomo, ali to sa kompjuterom nije teško napraviti!" na šta mu je on odgovorio: "Pročitaj koje godine sam ja to radio. Tada nije bilo kompjutera."

Dakle, bila je to manifestacija znanja, fotografskog. Na put je poneo i kompakt disk sa ciklusom "Randevu sa Parizom" (1969–2007) koji odražava stav "srpskog Kartje-Bresona", kako su ga nazvale kolege iz "Figaroa", da život čine male stvari i obični ljudi, i da je umetnička fotografija poezija. Publiku Bakua nisu ostavile ravnodušnom ni fotografije "45 paklenih noći Beograda", snimljene tokom bombardovanja Beograda, 1999. godine.

Na kompakt disku se našlo i poglavlje pod nazivom "SSSR", sa fotografijama koje je Peternek uradio upravo u Bakuu, pre 30 godina. Naime, posle samostalne izložbe "Dunav i Sava" priređene u Moskvi, a zatim i u današnjoj Litvaniji, Turkmenistanu, Azerbejdžanu… Nada se da će uskoro moći da pokaže svoje fotografije koje je snimio na Siciliji, u Grčkoj, a ni Ameriku nije prezentovao u celini.

Deo tog materijala predstavio je prilikom svoje retrospektive ’88. godine, u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić", i prethodno, u Američkom kulturnom centru u Beogradu. U izradi je i obimna Peternekova monografija, koju javnost s nestrpljenjem očekuje.

Tomislav Peternek, Excellance FIAP, (Vinkovci, 1933) bavljenje novinskom fotografijom započeo je u "Svetlosti" (Kragujevac) zatim nastavio u "Borbi", "Mladosti", "Jugoslovenskoj reviji"… Od 1970. godine, bio je dugogodišnji urednik fotografije u nedeljniku "NIN". Pored fotožurnalizma, bavio se i reklamnom, modnom i podvodnom fotografijom. Član je ULUPUDS-a i Udruženja novinara Srbije. Od 1980. godine, bavio se podvodnom fotografijom (Karipsko more, Indijski okean, Jadransko more). Od 1993. godine, radi kao slobodni umetnik. Objavljivao je fotografije u domaćim novinama i radio za strane foto-agencije (Rojters, Istlajt, Sigmu…) Dobitnik je brojnih zlatnih medalja i plaketa za fotografiju (Zel am Zee, Plovdiv, Beograd, Berlin, Piran, Harkov – Kijev...) kao i dve nagrade za životno delo ("Svetozar Marković", Udruženja novinara Srbije, i Nacionalnog centra za fotografiju – NCF). Studentski kulturni centar u Beogradu objavio je monografiju "Peternek fotografije", 1984. godine, a zatim i Foto-savez Jugoslavije publikaciju, u okviru biblioteke "Majstori fotografije FSJ".