Novi toranj na Avali

U podnožju novoizgrađenog Avalskog tornja, čiji se vidikovac i restoran nalaze na dve stotine dva metra visine, biće i hiljadu kvadratnih metara prostora predviđenog za kulturne i poslovne sadržaje.

Tekst: Miloje Popović
Fotografije: Nikola Fifić

Tokom višemesečnog NATO bombardovanja Srbije 1999, srušen je jedan od simbola Beograda – dve stotine dva metra visoki toranj na planini Avali, visokoj 511 metara, na samo petnaestak kilometara od Beograda. Sav trud graditelja jedinstvenog neimarskog dela, tornja koji je posle petogodišnje izgradnje podignut 1965. (sa 4.000 tona ugrađenog armiranog betona i antenom visokom šezdeset metara i teškom dvadeset pet tona) nestao je u nekoliko trenutaka.

Toranj je bio jedna od retkih građevina te vrste u svetu, koja nije bila uzemljena, već se oslanjala na tri stuba – svoje tri noge, ukopane metar i po u zemlju. Ovaj lepotan Beograda, sa kojeg se vidi ne samo ceo grad već i pola Šumadije i veliki deo Srbije, odolevao je svim nepogodama, pa i čuvenoj beogradskoj košavi, pod čijim se naletima šetao i do jednog metra u prečniku, pokazujući time da ga nikakve prirodne sile ne mogu ugroziti. Tako je ovaj div živeo godinama, okružen bogatom šumom i mnogim endemskim biljkama (kažu da ih ima šest stotina vrsta). Toranj je bio na domaku Spomenika neznanom junaku, koji je podignut nekoliko godina pre početka Drugog svetskog rata, kao uspomena na neznanog srpskog vojnika, čiji su zemni ostaci tu pronađeni, ali i na sve one hrabre srpske ratnike koji su za slobodu žrtvovali svoje živote u Prvom svetskom ratu.

Srbija i Beograd nisu se mogli pomiriti sa rušenjem svog velikog spomenika, na kojem su bile televizijske i radio antene, restoran i poslovni prostori, pa je 2005. počela njegova rekonstrukcija, sa istim osnovnim gabaritima, visinom i sadržajima, koja je uspešno završena u novembru 2009. Pored vidikovca i restorana od sto kvadrata na 120 metara visine, u podnožju će biti i hiljadu metara upotrebnog prostora za poslovne i kulturne sadržaje.

Vredni srpski projektanti, inženjeri, stručnjaci i graditelji, ponovo su, nastavljajući tradicije naših građevinara, pokazali da mogu uspešno i u relativno kratkom roku savladati ovakav težak posao. Neimari preduzeća "Ratko Mitrović – Dedinje" junački su izdržali i savladali sve teškoće u novom podizanju "balkanskog kolosa", kako ga neki zovu. U svemu je zanimljivo da su pokretači ponovnog podizanja tornja bili srpski novinari, a inicijator je bio dugogodišnji reporter Televizije Beograd Bata Milatović, koji je za sve vreme gradnje svakodnevno bdeo nad radovima i obaveštavao javnost i komunicirao s medijima.

Inspiracija za umetnike Oživljavanje tornja je mnoge, pre svega mlade ljude i učenike, motivisalo da i sami daju neki svoj doprinos, pa su na adresu gradilišta na Avali stizali mnogi imejlovi, pisma, umetnički radovi i crteži. U toj poplavi pozitivnih emocija nisu izostali ni slikari. Beogradska slikarka Nina Vuković uradila je četiri slike u ulju – varijacije na temu Avalskog tornja. – Cilj mi je bio da sagledam ovog neobičnog diva iz nekoliko uglova i u različitim godišnjim dobima. Bilo mi je jasno da je ponovna gradnja ne samo jedno hrabro delo Beograda i Srbije, i to u uslovima kada je zemlja neprekidno u nekom ekonomskom grču, već i simbolika da se i u takvim okolnostima čovek može visoko uzdići. A to upravo simbolizuje Avalski toranj. Sama Avala je jedan mali prirodni kamen, bivši vulkan i rudnik, sa Neznanim junakom na vrhu. Sa tornjem se dobija triptih – tornja, planine i Spomenika neznanom junaku, koji se uklapa u jednu estetsku celinu, koja je bila poremećena njegovim rušenjem. Ja sam to iskazala i kroz slike koje slede ne samo rušenje i gradnju, već iskazuju i njegovu simboliku u odnosu na prirodu i planinu.