Grad koji menja lica

Burna istorija nemačke prestonice može se pratiti preko mnogobrojnih spomenika kulture. Savremeni život, međutim, nametnuo je stanovnicima ovog grada drugi ritam, veoma avangardne urbanističke, arhitektonske i umetničke poteze, napravivši čudesnu gradsku harmoniju na putu od prošlosti ka budućnosti.

Tekst: Spomenka Jelić Medaković
Fotografije: Miša Ognjanović

Prema statistici, Berlin se među evropskim prestonicama nalazi na trećem mestu po turističkoj atraktivnosti – odmah iza Londona i Pariza. Godišnje ga poseti oko pet miliona turista, što ne čudi, jer glavni grad Savezne Republike Nemačke u poslednjih dvadeset godina neprestano menja svoj lik. Pri svakom sledećem dolasku putnik namernik može da vidi i doživi nešto novo.

Iako je veliki deo grada stradao u savezničkom bombardovanju 1945, iako je doživeo svojevrsnu blokadu 1948– 1949. i bio podeljen 1961. zidom na istočni i zapadni deo, Berlin je uspeo da sačuva svoju lepotu. Postavši ponovo glavni grad ujedinjene Nemačke – jer je ovaj status tokom podele imao samo za istočni deo zemlje, dok je državna administracija zapadnog bila u Bonu – Berlin je otpočeo svoju novu veliku obnovu. Ta obnova usmerena je, pre svega, na istočni deo grada, u kojem su do pada zida 1989, odnosno od 1990. godine i zvaničnog ujedinjenja Nemačke, bile stacionirane sovjetske trupe. Datum nestanka nasilne podele ovog grada bio je ujedno i početak političkog pada jednog režima u celoj Evropi.

Proces obnove Berlina i dalje traje, tako da danas ovaj grad smatraju najvećim evropskim gradilištem. Arhitekti ovde mogu prilično slobodno da ostvare svoje modernističke zamisli, jer je u Berlinu sasvim prihvatljivo da se jedna avangardna građevina nađe pored istorijskog spomenika. Tako su pored ruinirane memorijalne crkve Kajzer- Vilhelm, posle velikih polemika da li je treba srušiti ili ne, nastale dve nove građevine, u periodu između 1959. i 1961. Prva je oktagonalna crkva, a sa druge strane, heksagonalni crkveni toranj u istom stilu.

Potsdamer trg je, takođe, sasvim izmenio izgled dobivši niz avangardnih zgrada, pre svega Soni centar – gigantsku staklenu građevinu. Slične modernističke estetike je i Nova glavna železnička stanica, kao i niz drugih građevina.

Berlin, čije se ime u dokumentima prvi put spominje 1244, uprkos stradanjima, i danas čuva i obnavlja svoje kulturno blago. Razgledanje spomenika kulture i istorije ovog grada može da počne od čuvene Brandenburške kapije, podignute 1791. na mestu prethodne manje građevine, koja je imala istu namenu. Četvoropreg na njenom vrhu sa boginjom pobede Viktorijom posle 1989. i spajanja dve Nemačke ponovo je okrenut ka zapadnoj strani, kako je nekada bio postavljen, dok je za vreme podele gledao na istok. U neposrednoj blizini je Rajhstag – impozantno zdanje nemačkog Parlamenta sagrađeno 1884, nacistički simbol za vreme Drugog svetskog rata. Ta građevina razrušena bombama 1945. opet je obnovljena. Pred Rajhstagom su danas uvek redovi onih koji žele da pogledaju enterijer, posebno novu staklenu kupolu, odakle mogu da posmatraju sednice Bundestaga. Na Rajhstag se nadovezuje noviji deo Bundestaga, preko ulice spojen staklenom pasarelom. Nešto dalje je i sedište saveznog kancelara Nemačke – sasvim moderna zgrada, među lokalnim stanovništvom u šali nazvana "veš-mašina", jer na to podseća svojim izgledom.

Za likovnjake i istoričare umetnosti posebnu vrednost u ovom objektu ima skulptura Eduarda Čilide "Berlin" iz 1999. Odavde put prema Velikoj zvezdi vodi pored nekadašnje Kongresne hale, danas "Kuće kultura sveta" (koju Berlinci, opet zbog njenog izgleda, zovu "trudna ostriga") i dvorca Belvi u kome je danas rezidencija predsednika Republike.

Jedna od glavnih turističkih atrakcija jeste Berliner dom – katedralna crkva koja je podignuta krajem XIX veka u neorenesansnom stilu. Ona se nalazi na velikom Muzejskom ostrvu, koje je od 1999. na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine. Pet muzeja na ovom ostrvu čuvaju veliko blago svetske istorije umetnosti. U ovom kraju svakako treba posetiti i Muzej DDR-a, koji se nalazi na keju reke Špreje i čuva različite predmete i autentične enterijere nekadašnje Demokratske Republike Nemačke. Nedaleko, na trotoaru, prodaju se i suveniri iz te države nestale s padom zida. Kada se pređe Dvorski most, lako se stiže do opet izuzetno zanimljivog i značajnog dela Berlina – Državne opere, Nacionalne biblioteke, Univerziteta Humbolt, Spomenika žrtvama rata i tiranije, i niza drugih zanimljivih građevina.

Posebno vreme treba odvojiti za razgledanje najstarijeg dela grada – Nikolajevske četvrti sa crkvom posvećenom svetom Nikoli, koja je prvobitno podignuta u XIII veku, ali je do danas nekoliko puta obnavljana.

Sa dolaskom na vlast kralja Fridriha Prvog 1415, započela je duga istorija vladavine dinastije Hoencolern, tokom koje su nastale mnoge velelepne palate. Berlinci se danas trude da u njima ožive duh ove dinastije na razne načine. Njihova najveća palata u kojoj živi taj duh jeste dvorac Šarlotenburg. Palata s velikim baroknim vrtom, koja je dobila naziv po kraljici Sofi Šarlote – čuva istoriju brandenburško-pruskog dvora od vremena baroka do početka XX veka. Veći deo palate je restauriran posle stradanja u savezničkom bombardovanju Berlina. Danas ovaj dvorac godišnje poseti oko 450 hiljada turista. Atmosferi davno prohujalog vremena doprinosi i Berlinski rezidencijalni orkestar čiji članovi, obučeni u barokne odežde, ovde održavaju koncerte. Za ispraćaj stare i doček nove 2010. u Oranžeriji dvorca priređena je večera u stilu Fridriha Velikog a zatim koncert. Domaćini su se potrudili da i meni bude u istom stilu: faberže jaje u slanoj leji, salata od crnog korena i ribe iz Hafela servirane u školjki, fazan u lisnatom testu sa slatkim od dunja, Ribekove poslastice. Na programu koncerta bila su dela Mocarta i porodice Štraus.

Istorijski ambijent turisti mogu doživeti i na Paunovom ostrvu na jezeru Vanze. Ostrvo je dobilo naziv po paunovima koji su tu doneti u XIX veku. Danas je ostrvo zakonom zaštićeno kao kulturni pejzaž. Na zapadnoj strani kralj Fridrih Vilhelm II podigao je 1794/5. beli dvorac od drveta s romantičnim mostom između dve kule. To je trebalo da bude mala ljubavna oaza koju je nameravao da koristi sa svojom ljubavnicom Vilhelminom. Ona je čak učestvovala u uređenju enterijera. Ubrzo, međutim, kralj se razboleo i umro, tako da je dvorac koristila sledeća generacija. Ovaj izuzetan primer drvene konstrukcije zamka nekim je čudom opstao za vreme bombardovanja Berlina, tako da je u njemu gotovo ceo enterijer originalan. U zamku se čuva dosta originalnih dragocenosti i umetničkih dela. Tu je i jedan lep portret vrlo popularne kraljice Lujze (1776–1810), zatim sto za društvene igre, takozvani "tunel i koloseum", originalni porcelan proizveden u KPM-u (Köninglische Porzelanmanufaktur) koja i danas radi u Berlinu u Sofi-Šarloten štrase.

Zid – suvenir U Berlinu je 9. novembra posebnom manifestacijom, ali i tokom cele prošle godine, obeleženo tačno 20 godina otkako je pao zid koji je delio grad i Nemačku na istočni i zapadni blok. Bio je visok 3,20 m i dugačak više od 150 km. Danas se delovi Berlinskog zida mogu kupiti kao suveniri u specijalizovanim prodavnicama ili muzejima. Najatraktivniji deo zida koji nije srušen jeste takozvana galerija s muralima. Najpoznatiji mural je istorijski "Poljubac Brežnjeva i Honekera".

Avioni Jat ervejza iz Beograda za Berlin poleću ponedeljkom u 8:30, sredom u 8:05, petkom u 15:20 i nedeljom u 16:05. Povratni letovi planirani su istim danima za 11:10, 11:00, 18:00 i 18:45.