Kad slika poje
Akademski slikar Dragan Stojkov održao je u Galeriji vinarije porodice Radenković na Kosančićevom vencu nesvakidašnju izložbu slika po motivima Andrićevog "Eks Ponta" i čuvene pesme Laze Kostića "Santa Marija dela Salute", a u Narodnom pozorištu promociju istoimene knjige.
Tekst: Željka Trninić
Fotografije: Vlada Popović
Bila je to prva u seriji izložbi s različitim motivima kojima će nam autor grejati dušu ove zime, podstaći na razmišljanje o ljubavi, toj suštinskoj životnoj vrednosti, i profilisati ukus. Već prva dva događaja bili su vanserijski umetnički doživljaji koji su prikazali veličanstvenu simbiozu slikarstva i književnosti i privukli pažnju najznačajnijih kulturnih i javnih imena prestonice.
Slike Dragana Stojkova su baš kao i ljubav iz pesama čije likovne prepeve stvara. Toplih boja, savršene kompozicije, pedantne, dovedene do perfekcije, na smiren način vode nas u dubinu bića, umetnikovog, ali i našeg sopstvenog… One su daleko više od puke ilustracija pesme. Pesme su samo inspiracija, a maštovitim likovnim prepevom slikar pojačava njihovu snagu. Tako je "Santa Mariji dela Salute", po mnogima najlepšoj ljubavnoj pesmi srpske književnosti, dao likovnu dimenziju i univerzalnu vrednost. Da podsetimo, "Santa Marija dela Salute" je elegija o umrloj nesuđenoj dragoj poznatog pesnika Lenki Dunđerski, čiji se portret našao na etiketi rizlinga vinarije Radenković.
Motive slikar pronalazi u okolini i koristi ih kao simbole likovnog izraza. To su jabuke, ljiljani, lišće, pero, školjke, a čini se najviše kameni obluci. Njihovim razmeštajem slika nam najlepše priče. Simboliku većine motiva znamo, ali zašto opsednutost oblucima, pitali smo slikara.
– Oblutak je praforma. To je simbol početka civilizacije. Oblutak je zapravo forma ruke. Civilizacija je nastala tako što se pračovek sagnuo, uzeo kamen u svaku ruku i kresnuo ih jedan o drugi. Obluci nisu bili moja početna premisa. S njima sam se susreo u kanjonu Morače i bio zapanjen njihovom lepotom. Sakupljao sam ih, doneo kući, slagao, dugo gledao, maštao i tako došao na ideju da napravim ciklus slika s motivima oblutaka. Uskoro ću održati izložbu na tu temu, kaže ovaj jedinstveni umetnik.
Dragan Stojkov se uzdigao iznad hiperrealizma, pravca veoma cenjenog u svetu, po čemu je upisan u vrh jugoslovenskog slikarstva. U svom današnjem umetničkom izrazu, kako god ko želi da nazove njegov pravac, ostao je veran figurativi, daleko od apstrakcije. Njegove slike pričaju razmeštajem simbola, čime nas podstiče na razmišljanje.
– To mi i jeste cilj, navesti publiku na razmišljanje. Na slike prenosim isključivo moj lični doživljaj. Pored toga, moje monografije daruju vas tekstovima pesama, citatima, a vama ostavljam da doživite svoju priču. Kada bih poruku slao preko sadržine ili forme, ogolio bih sliku. Bila bi dvodimenzionalna, obična ploha, bez umetničke vrednosti. Poruka slike mora da bude sinonim za doživljaj koji izaziva kod publike. To je za mene najjači motiv, a po komentarima publike na izložbama vidim da moje slike inspirišu priče o doživljenom, objašnjava Stojkov.
Otkuda ova originalna ideja, odnosno potreba da pesme pretvara u slike? Gospodin Stojkov odgovara:
– Igrom slučaja, u mom rodnom Somboru kupio sam kuću u kojoj je nekada živeo Laza Kostić. Pored Sombora, živeo sam u Veneciji, gde sam se i školovao, a gde je i Laza odlazio i bio impresioniran lepotom Crkve Santa Marija dela Salute ili, na srpskom, Gospe od Spasa. Bela Duranci, istoričar umetnosti, likovni kritičar i pisac, napisao je jedan divan tekst sa dve paralelne priče, o meni i Lazi, o mestima gde se srećemo, jedan sa početka, a drugi sa kraja XX veka, na istim mestima a u različito vreme. Ta priča me je podstakla na kreativno razmišljanje i kao rezultat je nastalo prvo izdanje knjige "Laza Kostić – Santa Maria della Salute" koja je objavljena na engleskom i francuskom jeziku. Sledile su zapažene promocije u inostranstvu, na najprestižnijim mestima. Interesovanje je bilo veliko i tako je izašlo drugo izdanje knjige.
 |
 |
 |
 |
Pored "Santa Marije", slikar je likovno prepevao "Veru Pavladoljsku" Matije Bećkovića, narodnu pesmu "Početak bune na dahije", jedinu bunu predstavljenu na elitistički način i "Hazarski rečnik", remek-delo Milorada Pavića.
Na proleće, povodom jubilarne godišnjice rođenja Ive Andrića, možemo da očekujemo monografiju Dragana Stojkova o našem nobelovcu i završetak ciklusa slika "Eks Ponto", tako da će monografija ući u program proslave jubileja. Većina slika iz "Eks Ponta" već je naslikana. U isto vreme Stojkov će obeležiti četrdeset godina od prve izložbe, kojih je imao više od četiristo. O njemu je pisalo više od dve stotine umetnika i naučnika, a mnogim pesnicima – Bećkoviću, Zupcu, Ršumoviću, Radoviću – inspiracija su bile upravo Stojkovljeve slike, od kojih je samo Zubac opevao oko trideset slika našeg cenjenog slikara. Spisak nagrada i društvenih priznanja toliko je dug da ih ovom prilikom nećemo navoditi. Recimo samo da je ovih dana njegovo ime uvršteno u Antologiju srpskog slikarstva druge polovine XX veka.
Planira da ubuduće slika isključivo ljubavnu poeziju koja mu, kako kaže, najviše prija i to u rodnom Somboru gde ima najjaču energiju. Bez Beograda takođe ne može. Ovaj harizmatični erudita, visoke etikecije i gospodstvenih manira, darovao je Narodnom pozorištu portret Laze Kostića, kao deo umetničke zbirke budućih naraštaja.
