Život najrazličitijih snova

Njujorčani, ali i ostali Amerikanci širom te velike zemlje, govore da je Njujork nešto drugo, da to zapravo nije Amerika, već druga planeta ili zemlja za sebe u čijem je centru ostrvo Menhetn.

Tekst: Milorad St. Ilić
Fotografije: Dušan Drakulić

S populacijom od gotovo osam miliona stanovnika, Njujork spada u najveće gradove na svetu. Britanski trgovac Henri Hadson osnovao je 1609. godine Holandsku zapadnoindijsku kompaniju i trgovao preko nekoliko luka u Severnoj Americi. Jedna od njih bila je današnja njujorška luka. Tako je počeo razvoj ovog megalopolisa.

Potpunu dominaciju nad ovim prostorom, ostvarili su Holanđani sedamnaest godina kasnije. Tada su današnji Menhetn, od američkih domorodaca, otkupili za robu u vrednosti od samo 24 dolara. Luka je dobila ime "Novi Amsterdam", a tek 1664. godine Britanci su luci dali ime Njujork, u čast vojvode od Jorka.

Njujork je za vreme revolucije 1775. godine bio veliki trgovački centar i najvažnija severnjačka luka u ratu. U 19. veku, kad u Njujork stižu i prvi imigranti, grad je imao oko tri miliona stanovnika. Imigranti su svojim napornim radom pomogli razvoj privrede, a etnička raznolikost postala je simbol Njujorka.

I danas pri prolasku kroz Njujork prolaznik može primetiti mnogo različitih nacija, natpisa i spomenike mnogih kultura. Veliki grad, poznat je po svojim oblakoderima, muzejima, pozorištima i - žutim taksijima. Menhetn je kulturno i trgovačko središte Njujorka. Današnji simboli Njujorka su: Vol strit, Bruklinski most, a donedavno su to bili oblakoderi Svetskog trgovačkog centra srušeni 11. 9. 2001. u terorističkom napadu.

Bruklinski most spada u najveće i najduže mostove sveta i spaja Menhetn i Bruklin. Njujork čine Bruklin i Kvins u čijem su sastavu Astorija, Bronks i Stejten Ajland.

Magiju ovoga grada čini kombinacija svih mogućih različitosti, koje su uspele da održe svoje specifičnosti tako da u Astoriji, u jednoj ulici, možete naručiti najbolje sarajevske ćevape a par metara dalje u grčkoj taverni popiti uzo i vino recinu uz tradicionalno mediteransko meze. Na Bruklinskoj muzičkoj akademiji možete da gledate japanski buto teatar, a samo nekoliko blokova dalje, u kvartu Dambo uživaćete u koncertu autentične američke umetnice Lori Anderson.

Ako poželite "vodenu" vožnju oko grada, sačekaće vas feri za Stejtn Ajland. Ukrcaćete se na brodić kod Bateri parka i dok se slika Menhetna udaljava, približićete se ostrvcu sa Kipom slobode, zaobići ga, i doploviti do ostrvca Elis Ajland. Elis Ajland je nekada bio prva luka u koju su stizali emigranti iz celog sveta. To je danas muzej, posvećen onima koji su sagradili Ameriku - emigrantima. Između 1880. i 1920. godine oko dvadeset tri miliona useljenika stiglo je u Sjedinjene Američke Države. Ogroman broj njih ušao je u ovu zemlju iskrcavši se na Elis Ajlandu, gde je bila prva imigraciona kontrola koja je odlučivala koga će da pusti u "obećanu zemlju".

Na zidovima muzeja nalaze se fotografije porodica koje su se uselile iz raznih zemalja Evrope, uključujući i našu. Zajedničko svim tim ljudima bilo je uverenje da će u Americi život biti bolji. I taj san o boljem životu nešto je što i danas čini neodoljivi duh ovoga grada.

Jat Ervejz leti za Njujork, preko Hamburga, u saradnji sa kompanijom Emirejts Erlajnz tri puta nedeljno. Sa beogradskog aerodroma Jatovi avioni redovno poleću utorkom, četvrtkom i subotom u 11.05.   Na pisti aerodroma u Hamburga putnici se posle najviše četrdeset minuta proceduralne kontrole putničkih dokumenata prebacuju u letelicu B777 Kompanije Emirejts i kreću na prekookeanski let, a već u 17.30 po lokalnom vremenu sleću u Njujork, takozvanu Veliku Jabuku.

Ostrvo Menhetn je napoznatiji deo Njujorka. Na njemu živi oko milion ljudi a još jedan milion svakodnevno tu dolazi na posao. Ako bi krenuli sa najjužnije tačke Menhetna, Bateri parkom, laganim hodom, bio bi vam potreban ceo jedan dan da stignete do suprotnog kraja i 215 ulice. Njujork je inače jednostavan za snalaženje, pošto je podeljen na avenije koje uzdužno seku Menhetn i na ulice koje ga seku poprečno.

Čuvena kineska četvrt - Čajna Taun, jedna je od najvećih kineskih zajednica na svetu van Kine. Ovu četvrt čini niz uličica punih restorana, radnji i tezgi sa raznoraznom robom. Jedno od najboljih mesta za ručak je kiosk sa ukusnim nudlama. Kineska četvrt gotovo neosetno prelazi u Malu Italiju gde se nalazi jedna od najstarijih italijanskih radnji u ovom gradu u kojoj se prodaju dimljena šunka i parmezan. Mala Italija se nastavlja na Ist Vilidž, boemsku četvrt, koja stari imidž emigrantskog kraja održava preko svojih "tematskih" ulica. Tako je Deveta istočna ulica na primer posvećena Poljskoj i Poljacima, jedna od susednih je indijska ulica, sledeća je ruska.

Ist Vilidž je poznat po svom najživljem pozorišnom životu u Njujorku, čuvenom Brodveju. Susedni kvart je legendarni Soho, prepun galerija. Međutim, uvek pulsirajuća scena vizuelnih umetnosti, preselila se u Čelzi, nekih dvadesetak ulica zapadno, gde su se umetnici uselili u skladišta i magacine na dokovima reke Hadson. Ogromna medijska pažnja za vizuelnu umetnost usmerena je na otvaranje renoviranog Muzeja savremene umetnosti, poznatog kao "Moma".

Posle intervencije istaknutog japanskog arhitekte, ona je postala umetničko delo po sebi, prostor koji fascinira načinom na koji je rešen. Posle pauze u šetnji zbog obilaska muzeja, svi pravci vode u Central park, srce i pluća Njujorka u kojem se pored ogromnih zelenih površina nalazi jezero, kao i brojni tereni za sportove. Tu je i poznati "Metropoliten" muzej. Ako bismo prepešačili Central park po dužini, izbili bismo na Harlem, deo Njujorka gde živi najveći broj Afroamerikanaca. Nekada na zlu glasu zbog kriminala, sada je više poznat po crkvenim misama, džez klubovima sa najboljom muzikom na svetu i nedeljnom branču, tradicionalnom američkom doručku-ručku.

Kada izađete iz Harlema i dođete do severnog vrha ostrva, posle celodnevne šetnje ćete shvatiti da je magija ovoga grada u tome što nudi mnoštvo drugačijeg života na jednom mestu, i time čini da budni sanjate svoje najrazličitije snove.

Predstavništvo Jat Ervejz Njujork   Na tržištu SAD Jat je prisutan još od 1971. godine, ali je redovan saobraćaj dva puta prekidan zbog zavedenih sankcija (1992-1996. i 1998-2001).   SAD je najbogatije emitivno tržište na svetu, tako da je svakoj kompaniji krajnji cilj da za tu zemlju poleti. Na ovom tržištu s najjačom konkurencijom ostaju samo najbolje pripremljeni i oni s najvećom fleksibilnošću u svojoj poslovnoj politici. U sadašnjim uslovima Jat NYC, kao oflajn predstavništvo, uglavnom se bavi prodajom Jatovih karata u kombinaciji sa prevoznicima koji lete prema Evropi i nadovezuju se na naše letove za Beograd. S najnovijim aranžmanom s prevoznikom Emirati, dobili smo sigurno jedan od najkvalitetnijih proizvoda ove vrste s obzirom na to da Emirati spadaju u sam vrh svetskih avio-kompanija, kako po servisu koji pružaju putnicima, tako i po tačnosti letenja. Ovo je treće pojavljivanje u Njujorku Jatovog predstavništva koje je i otvoreno da pripremi uslove kako bi jednog dana ponovo došlo do uspostavljanja redovnog, direktnog saobraćaja između Srbije i SAD, kaže Zoran Stjepanović, šef Predstavništva Jat Ervejza za Njujork.