Tradicija za ponos

Dve hiljade sedma godina biće u znaku dva velika jubileja: 80 godina od osnivanja Aeroputa, prve srpske vazduhoplovne kompanije na čijim je temeljima i tradiciji, dvadeset godina kasnije, pre 60 godina, formiran Jugoslovenski aerotransport.

Tekst: Jovo Simišić
Foto dokumentacija Vazduhoplovnog muzeja u Beogradu

Jat Ervejz će i ovu, kao i prethodne jubilarne godine, obeležiti na prikladan i dostojanstven način. Ipak, ovo je prilika da se, svi zajedno, podsetimo na vazduhoplovnu tradiciju i istoriju civilnog vazdušnog saobraćaja u Srbiji, čiju okosnicu čine upravo Aeroput i Jat.

Prve ideje o osnivanju civilnog vazdušnog saobraćaja potiču iz vremena osnivanja Aero-kluba, 1922. godine, mada su tek posle tri godine povučeni i prvi konkretni potezi: Središna uprava Aero-kluba uputila je 1925. godine Ministarstvu trgovine i industrije i Ministarstvu vojske i mornarice zahtev da se u budžet tih ministarstava unese stavka: kredit za subvencionisanje vazduhoplovnog društva. U isto vreme počele su i aktivnosti u narodu na širenju ideje o potrebi vazdušnih linija, što je ubrzo urodilo plodom.

Na inicijativu Aero-kluba 6. februara 1926. godine održana je konferencija na kojoj su usvojena pravila za osnivanje Društva za vazdušni saobraćaj, a svi učesnici su postali osnivači. Pravila su upućena u Ministarstvo trgovine i industrije koje ih je odobrilo 13. marta. Posle toga pristupilo se upisivanju akcija.

No, upis akcija tekao je ispod svih očekivanja i bilo je jasno da je dalji rad besmislen ako se prethodno ne zaključi ugovor sa državom da bi se Društvu zagarantovala potrebna pomoć u novcu i naturi. Ovaj ugovor je potpisan 25. januara 1927. ali upis akcija ni dalje nije išao željenim tempom. Od planiranih i neophodnih 24.000 akcija (tj. šest miliona ondašnjih dinara, potrebnih za kupovinu aviona), do kraja marta 1927. godine bilo je upisano i uplaćeno tek oko 10 odsto, zbog čega je, u skladu s važećim zakonom o akcionarskim društvima, zapretila opasnost da Aeroput bude ukinut. Rešenje za ubrzavanje upisa akcija našao je inženjer Tadija Sondermajer, član uprave Društva, rezervni kapetan i pilot sa Solunskog fronta. Predložio je da zajedno s pilotom Leonidom Bajdakom, obavi etapni let avionom od Pariza do Bombaja u Indiji, i da na taj način dokažu vrednost i sposobnost jugoslovenskih pilota, računajući pri tome na propagandne efekte za afirmaciju domaćeg vazduhoplovstva i brži upis akcija.

Za let je odabran jedan od tada najboljih izviđačkih aviona potez-25, sa motorom loren-ditrih od 450 KS, koji je u to vreme država nabavljala za potrebe jugoslovenskog vazduhoplovstva.

Radi povećanja doleta u jedan serijski avion ugrađeni su rezervni rezervoari, koji su omogućavali da "potez" bez sletanja preleti rastojanje od 2.000 kilometara. Dodati su bolji kompasi i druga oprema kao pomoć posadi u vođenju složene navigacije iznad nenaseljenih predela Srednje Azije.

Nakon kratkih priprema, Sondermajer i Bajdak su poleteli iz Pariza 20. aprila 1927. godine. Najlakši deo maršrute vodio je preko Beograda i Male Azije do Alepa u Siriji, ali kad su krenuli preko Bagdada i Basre ka Đasku, Karačiju i Bombaju, naišli su na pustinjske oluje i snažne vetrove koji su avion skrenuli sa predviđene linije puta, što je u nekim trenucima ugrožavalo let i posadu i dovodilo ih u životnu opasnost. U povratku, iskusni su piloti izbegli nekoliko kritičnih situacija.

Konačno, posle 14.800 preletenih kilometara, 14 etapa i 11 dana putovanja, 2. maja 1927. godine sleteli su u Beograd. Doček je bio veličanstven. Preko 30.000 Beograđana dočekalo je svoje heroje na aerodromu ispod Bežanijske kose. Svečana tribina bila je ispunjena zvaničnicima najvišeg ranga, a štampa je danima objavljivala napise o uspehu jugoslovenskog vazduhoplovstva i slavila nove heroje. Posle ovog podviga pilota Sondermajera i Bajdaka, upis akcija "Aeroputa" porastao je preko svakog očekivanja. Za tri meseca upisano je preko 30.000 akcija, što je omogućilo da nova kompanija prebrodi krizu. Već 17. juna izvršena je "protokolacija" Društva kod Beogradskog trgovačkog suda i od toga dana Društvo za vazdušni saobraćaj Aeroput, pravno postoji.

Prva domaća vazdušna linija, između Beograda i Zagreba, uspostavljena je 15. februara 1928. avionom potez-29. Već 1931. Aeroput leti i na prvoj međunarodnoj liniji za Beč, koja je, pored povećanja broja domaćih linija od Skoplja produžena ka Solunu.

Do 1941. Aeroput je uvodio sve savremenije avione u flotu (farman-306, spartan i kruzer, deheviland dragon, kodron gelanf i lokid elektra-10) a mrežu međunarodnih linija je proširio prema Gracu, Pragu, Milanu, Budimpešti, Sofiji i Tirani, tako da se uvrstio među značajne evropske prevoznike. Aeroput je prestao da leti početkom Drugog svetskog rata, a nakon njegovog završetka, 1. aprila 1947. godine formiran je Jugoslovenski aerotransport.