Rukopis svestranog umetnika Alekse Gajića, zvezde savremenog stripa u Srbiji, prepoznajemo najčešće po crtanom liku visoke, sportski odevene devojke, plave perfektno ošišane kose ujednačene dužine. Ta zgodna plavuša biće junakinja i njegovog filmskog prvenca, futurističkog crtanog filma "Edit i ja", koji će doživeti svoju bioskopsku premijeru za godinu i po dana. Do sada je Gajić, sa osmočlanom ekipom, u produkciji "Sinearsa" realizovao 26 minuta projekta od planiranih 75', koliko će film u konačnoj verziji trajati, i tokom kojih će publika pratiti sudbinu devojke kojoj se sticajem okolnosti dešava čudan fiziološki i psihološki problem, jer njeno telo postaje okvir za još jednu, i to mušku ličnost.
| Radnja filma odvija se u Beogradu, 2074. godine, tako da ovu naučnofantastičnu priču vizuelno prate kadrovi Beograda izmaštane budućnosti, praveći čudnu kombinaciju nama poznatih mesta u futurističkom miljeu. U tehničkom pogledu, film će biti kombinacija četiri tehnike animacije. Junacima glasove pozajmljuju, među ostalim, Sanda Knežević, Zoran Cvijanović, Boris Milivojević, Srđan Todorović, Seka Sablić, Nebojša Glogovac... vrhunska glumačka ekipa. |
 |
Muzika u filmu poverena je nekolikim beogradskim bendovima.
- Posle šest kolornih albuma, koje sam uradio za francusku izdavačku kuću Solej, i preko 300 nacrtanih tabli, shvatio sam da mi strip više ne postavlja izazove kakve sam voleo da savladavam. Želeo sam da se okušam u nečemu što nije preterano različito od stripa, a što ipak ima novu dimenziju. To je, svakako, pokret. Crtani film ima gotovo identična pravila režije i montaže kao i strip. Sve što je trebalo uraditi bilo je - početi - kaže za "Jat rivju" Aleksa Gajić.
Većinom sami pišete scenarija za svoje radove. To je slučaj i sa ovim filmom...
- Kad sam pisao ovaj scenario, iskreno sam se trudio da napravim nešto što bi se meni samom jako dopalo, a opet da nije preterano autorsko. Priča dublje tretira psihologiju lika, nego što je to inače slučaj u crtanim filmovima. Da otkrijemo i siže: Abel je autistični matematički genije, koji je došao do unifikacione formule. Kada Edit, devojka koja brine o njemu, slučajno vidi grafikon formule, čip koji se nalazi u njenom telu počinje da razvija sopstvenu ličnost - Edija. Uskoro su im za petama čelnici TDR-a, korporacije za koju je Abel radio. Uz pomoć novostečenih natprirodnih sposobnosti, Edit uspeva da spase Abela i sebe iz kandži TDRa, ali uskoro postaje jasno da u Editinom telu ima mesta samo za jednu ličnost...
 |
Radnja filma odvija se u Beogradu...
- Moglo je biti bilo gde, ali s obzirom na to da je u pitanju autorski film i da producenti ne zahtevaju drugačije, odlučio sam da se sve dešava ovde.
Biće interesantno prepoznavati lokalitete, zaodenute u blagi futurizam. Konačno, mislim da će ovo strancima samo pojačati utisak egzotičnosti priče i likova (koji pričaju sočan srpski jezik).
Kakve su reakcije glumaca koji učestvuju u projektu? |
- Ljudima je čudno ali i interesantno da gledaju lokalnu priču u tehnici animiranog filma. Tako je bilo i s glumcima. Nekoliko dana lepo smo se družili i radili, i čini mi se da je glumcima bilo drago da pozajmljuju glasove za nešto ovako neobično.
Pored animiranog filma, novost je i da radite naslovnice za mesečnike novih strip serijala "Faktor 4" i "Divlja magija", domaćih autora (izdavač - preduzeće "Ludžor") koja od ove jeseni afirmišu stripove savremene domaće produkcije, privlačeći pažnju ljubitelja devete umetnosti...
- Imao sam sreću da do sada uradim više naslovnih strana za domaće stripove. U maniru američkih strip sveski, domaći izdavači su odlučili da naslovne strane stripova ne radi isti autor koji radi i stranice unutar stripa, već takozvani "cover artist". I, eto mene...
Strip i film posmatrate kao srodne medije, što oni u osnovi i jesu, ali čini se da zbog nečega insistirate na tome...
- Ljudi prilično omalovažavaju strip, a za to nema razloga, jer su strip autori svestrane ličnosti. U strip autoru treba da se steknu i dobar režiser i dobar scenarista i kostimograf i arhitekt. U suštini, sve ono što vidimo na filmu, dobar strip autor treba da nacrta. Težim da budem kompletan autor svojih stripova. Tada imate najviše slobode, iako je sloboda, istovremeno, i veliko ropstvo. Međutim, pravi pomaci u stripu desili su se baš u slučajevima autorskih stripova.
Poznati ste i po tome što istorijske ličnosti uvodite u fantastične galaktičke prostore...
| - Volim kombinaciju naučne fantastike i istorije. Na istoriju stalno treba podsećati, ali današnjem čoveku treba pružiti spektakl, ukrstiti aktere s laserskim pištoljima sa onima što drže mačeve, i ispričati, zapravo, istu priču. Svi mi smo velika deca i želimo da nas neko zabavi, a ako kroz tu zabavu može da nam proda i pokoju korisnu informaciju i da nas opomene na neku istorijsku lekciju - zašto da ne? |
 |
To je najbolji način da se pridobije nečija pažnja. Niko više nema strpljenja za suvu informaciju.
Kakav još strip treba da bude, danas, da bi postigao prodornost?
- U svakom slučaju, što je veća prisutnost, veća je i odgovornost. Ali, recimo, kritika društva kao takva prilično je beskorisna u bilo kom vidu kulture. Mediji su se pobrinuli da vidimo najveće moguće drame, kakve film i strip nikada neće opisati. Moj utisak je da će se umetnost sve više okretati estetskim vrednostima i pričati neke univerzalne priče.
Konačno, kako je nastalo delo "Rđaj u miru", za koje ste nedavno, na "Balkanimi", 3. Međunarodnom festivalu animacije, održanom u Beogradu, dobili Trofej za najbolji film Jugoistočne Evrope i nagradu Međunarodnog udruženja filmskih animatora (ASIFA)?
- Odavno sam imao ideju da napravim kratak film o groblju robota. Napravljen kao parafraza Kingovog "Groblja kućnih ljubimaca", film je zapravo muzički spot koji kroz seriju kadrova prikazuje kako će u budućnosti ljudi sahranjivati pokvarene robote. Kao i film "Edit i ja", i ovo delo je urađeno u kombinaciji tehnika, odlikuje se naglašenom atmosferičnošću, a uz pratnju klasično aranžirane pesme čini neobičnu, pomalo postapokaliptičnu viziju budućnosti.
| Vešt, darovit i bogat idejama, Gajić se afirmiše nakon završene Akademije, sa svojim diplomskim radom - stripom "Tehnotajz". Angažmanom kod francuskog izdavača "Solej" on doživljava veliki uspeh sa futurističkim stripom "Bič Božji", koji je dostigao tiraž do dvesta hiljada primeraka. Tada za njega nastupa period relaksacije... "Povremeno objavljivani radovi svih vrsta ohrabrivali su me da nastavljam dalje, ali je tek ugovor sa francuskom izdavačkom kućom bio olakšanje. Obiman aranžman od kog sam toliko bežao pokazao se kao sjajan način da radim na svojoj umetnosti oslobođen finansijskih ograničenja, a opet odvojen od zastranjenja u dubokoj apstrakciji." Razvijajući tako svoj stil, odan najsvežijim tendencijama u umetnosti stripa u svetu, poput kombinacije žanrova istorijskog spektakla i naučne fantastike, Gajić od tada svakog oktobra predaje svoje radove tulonskom izdavaču, kod kojeg objavljuje i svoj autorski serijal "Tehnotajz". | |
