Ulica otvorenog srca

Nemojte pitati gde se nalazi Svetogorska ulica. Ne tražite ni ulicu Lole Ribara, ni Ulicu otvorenog srca. Iz inata pitajte gde je Atelje. Korist je dvostruka, brže ćete dobiti odgovor, a inatom ćete odmah doći u duhovnu ravan sa domaćinima. Iz toga može proizaći ekspresno prijateljstvo koje lako vodi u noć na nekom od beogradskih splavova.

Tekst: Miloš Rajković
Fotografije: Milan Melka

Pokuljali su Beograđani i njihovi gosti ove godine 1. januara u Ulicu otvorenog srca, snažnije nego bilo kada. Sa simboličnim klovnovskim nosevima, valjda u inat sumornim prognozama zabrinutih analitičara i eksperata. Kucala je toga dana jedna od najvažnijih beogradskih arterija snažno i pomalo ubrzano, ali u savršenom ritmu, bez ijednog nepravilnog otkucaja. Sreli su se kumovi koji se nisu videli godinama, rođaci koji celu godinu provedu na par stotina metara udaljenosti, a ne sretnu se. Jer tempo života je takav, jednostavno se ne stiže...

Šetalo se i smejalo, probijala se dečija kolica kroz veliku gužvu, očevi su nosili decu na ramenima. Pijuckalo se kuvano vino i kuvana rakija, a sve pod budnim okom bronzanog Zorana, večitog čuvara nesalomljivog beogradskog duha. Onog Zorana iz onog Ateljea, onog vrela duha koji je bio Beograd makar koliko i sam grad. Ne lamentiram, ali to više ne biva. Uostalom, iz tog vrela je potekla i Ulica otvorenog srca. I živa je, življa nego ikad. Čuju se replike iz Ibija, Radovana, Maratonaca iz usta osamnaestogodišnjaka. Dobri su njima i video snimci. Plus sadašnji ateljeovci da čarolija bude potpuna...

Mimoilazili su se u gužvi oni koji prave prve nesigurne korake i oni što su stigli pravo sa dočeka pa zapliću i jezikom i nogama. I svuda osmeh, zajednički imenitelj dobrog raspoloženja i nade, makar u inat.

Pametna i lepa akcija "Doktori-klovnovi" u okviru koje su po ceni od 100 dinara prodavani crveni klovnovski nosevi dodatno je ulepšala ovogodišnju čaroliju Svetogorske ulice koja je otvorila srce. Moglo je da bude više punktova za prodaju, ali, dobro, izvući će se neki nauk za neki drugi put, za neku drugu lepu i pametnu akciju... Novac prikupljen od ove izmamiće osmehe mališanima koji leže u bolnicama.

Pa fijakeri, da se najmlađi obraduju i krenu im u susret raširenih ruku, za osmeh sredovečnih, za setno prisećanje, a bilo ih je koji ih pamte na beogradskim ulicama. Žongleri, mađioničari, pajaci u veseloj vrevi koja pulsira ritmom Beograda.

I na kraju rasol. Da se izleči mamurluk od prethodne noći. Ukusan je i osvežava, ali ne leči mamurluk. Ništa ne može da ga izleči, zaključak je jedne od emisija naučnog programa nekog od satelitskih kanala, koju sam nedavno gledao. Ok, u redu, uzmite ovo kao pakost zluradog apstinenta, ali nauka je nauka.

I jedna preporuka gostima sa strane. Nemojte pitati gde se nalazi Svetogorska ulica. Ne tražite ni ulicu Lole Ribara, ni Ulicu otvorenog srca. Iz inata pitajte gde je Atelje. Korist je višestruka, brže ćete dobiti odgovor, a i inatom ćete odmah doći u duhovnu ravan sa domaćinima. Iz toga može proizaći ekspresno prijateljstvo koje lako vodi u noć na nekom od beogradskih splavova. Posle vam ne gine rasol. Ne leči, ali osvežava. Ako krenete klinom klin da izbijate postajete takoreći Beograđanin. A to je ozbiljna stvar čak i za neozbiljne ljude... Posle gledajte šta ćete!