Drvengrad Emira Kusturice

Na vrhu jednog brda planine Zlatibor, smestilo se malo čarobno etno-selo. Onog trenutka kada kročite na drvenu kaldrmu napravljenu od pragova šina za vozove, zakoračili ste u bajku čiji je tvorac filmski reditelj Emir Kusturica.

Tekst: Milorad St. Ilić
Fotografije: Milan Melka

Kada prođete deo puta posle Užica i krenete ka Višegradu, predeo sve više počinje da liči na brdovitu Bosnu koja se prostire nedaleko odatle. Oči vam dobijaju zelenu boju kao odraz obronaka planina, a putevi su sve vijugaviji kao linije na dlanu. Atmosfera, prelep krajolik, bogati pašnjaci, vazduh koji opija i cvrkut ptica, uvlače vas u vizije Kusturičinog sna, koji i vi budni počinjete da sanjate.

Na Mokroj gori, zapadnoj padini Zlatibora, čuvenoj "Šarganskoj osmici" snimljena je većina kadrova filma "Život je čudo", "Šarganska osmica" je deo pruge uzanog koloseka između Užica i Višegrada, Mokre Gore i Kremana, preko brda Šargana. Ova pruga ima veliki broj mostova i 19 tunela od kojih je najduži Šarganski: 1660,80 m. Po usponu od 18 promila ona je jedinstvena u Evropi i velika je turistička atrakcija. S obzirom na to da lokomotiva parnog voza ne može da savlada uspon, pruga zavija formirajući figuru brojke osam.

Na proplanku Mećavnik nikla je oaza gde su ljudska ruka i duh, trudeći se da ne poremete prirodne tokove, stvorili saglasje. Kažu da je Emir, snimajući u podnožju velelepnih planina, nedeljama čekao sunčano vreme neophodno za završetak jedne scene. Danima je trajala igra sunca i kiše, a onda je primetio da je jedno uzvišenje u neposrednoj blizini stalno obasjano suncem. Na tom mestu nastalo je etno-selo Drvengrad koje se uklapa u koncept očuvanja jednog vremena, rezervat u kojem se u kreativnom radu i miru sećamo svojih korena i punimo životnom energijom.

Dvadeset i dve brvnare karakteristične za kraj, u kojima su smeštene, pored bioskopske dvorane, galerije, poslastičarnice, radionice s domaćom tradicionalnom hranom, prostor za filmsku školu i razmenu umetničkih ideja, jedinstven su sklop fantastične slagalice uspomena na bezbrižno detinjstvo i neka druga lepša vremena. Dok gledate panoramu po glavi vam se neprestano vrte slike davnih ekskurzija, letovanja ili zimovanja, očuvanih jedino na sada već požutelim razglednicama i fotografijama. Čitav kompleks nastao je pod pokroviteljstvom Unicefa, čiji je Kusturica ambasador. Pored edukativnog, terapijskog i rekreativnog aspekta, ovaj projekat predstavlja nastojanje da se očuva nacionalno nasleđe, ali i da se čovek vraćajući se prirodi, vrati sebi samom.

Iz ove spokojne letargije budi vas zvono iz sagrađene drvene crkvice, a onda ponovo sve utihne. Emir Kusturica, jedan od najcenjenijih filmskih stvaralaca sveta, sedi pored vas, ćuti zajedno s vama, jer lepotu još niko nije uspeo da iskaže rečima.

Prvi međunarodni "Kustendorf film festival", čiji je osnivač reditelj Emir Kusturica, održan je od 14. do 21. januara 2008. godine u Drvengradu na Mokroj Gori. "Festival je zamišljen kao nekomercijalna manifestacija posvećena autorskom filmu, koja okuplja istaknute svetske reditelje i studente koji tek počinju da se bave sedmom umetnošću" – rekao je Kusturica na konferenciji za novinare. Festival je, prema Kusturičinim rečima, predviđen za 150 do 300 ljudi, studenata, istaknutih autora i ljubitelja filma i zamišljen je kao manifestacija "na kojoj nema mesta za masovne proizvode". Među najavljenim gostima su ruski reditelj Nikita Mihalkov, koji je otvorio manifestaciju i predstavio svoj novi film "Dvanaest", turski reditelj Fatih Akin, Izraelac Eran Kolirin, ovogodišnji dobitnik Zlatne palme u Kanu, Kristijan Munđiju iz Rumunije i drugi. Festival je imao takmičarski program namenjen studentima filmskih škola iz dvanaest zemalja: Češke, Grčke, Italije, Poljske, Slovačke, Rusije, Velike Britanije, SAD, Kube, Španije, Francuske i Srbije. Najboljim autorima su dodeljeni Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje, koje, prema rečima Emira Kusturice, simbolizuje suštinu kosmosa.