Beograd na dobrom putu

"Beograd je već počeo korenito da se menja i stvara nove poslove i nove uslove za njihov razvoj: Verujem da se beogradska privreda zahuktava i da će imati snage da prestonicu izvuče u vrh razvijenih evropskih gradova."

Tekst: Jelena Gligorić

Nenad Bogdanović je prvi posleratni gradonačelnik Beograda koji je, 2004. godine, izabran na neposrednim izborima. Pre toga je četiri godine bio predsednik gradske vlade. U politiku je ušao 1992. i, zahvaljujući velikoj energiji, upornosti ali i izvanrednom iskustvu iz privrede i rukovođenja, sigurnim i krupnim koracima uspinjao se na listi gradske uprave. Istovremeno, ovo su i godine zapaženog oporavka i prosperiteta Beograda. Razgovor počinjemo pitanjem šta gradonačelniku Beograda znači sadašnja funkcija? - Biti gradonačelnik prestonice i najvećeg grada u Srbiji je, svakako, velika čast, ali je iznad svega velika obaveza i odgovornost. Kad sam u prethodnom mandatu bio predsednik kolektivnog operativnog tela, odgovornost za rad je donekle bila zajednička.

Sada kao gradonačelnik, kako je predviđeno Statutom grada i Zakonom o lokalnoj samoupravi, mnoge važne odluke moram da donosim sam. Gradonačelnik je, kao prvi u hijerarhiji, odgovoran i za rad kompletne gradske uprave, što je svakako dodatno opterećenje.

Veoma je važno i da gradonačelnik ima skupštinsku većinu da bi mogao da ostvari svoj program i završi planirane projekte. Do sada je stanje u Skupštini grada, osim, po mom mišljenju, nepotrebnih povremenih "iskakanja", uglavnom bilo stabilno što se ogleda i u radu gradske uprave koja harmonično funkcioniše. Ja lično nemam nikakvih problema sa stranačkom pripadnošću svojih saradnika. Bitno je da svako od njih vredno, stručno i odgovorno obavlja svoj posao.

Lokalna samouprava promenom zakonske regulative, a i odnosa centralne vlasti dobija sve značajnije mesto. Očekuje se donošenje i zakona o glavnom gradu. Šta to konkretno znači za Beograd a i za vas kao gradonačelnika?

- Da bi Beograd mogao dobro da funkcioniše, kao moderni gradovi u svetu, potreban je zakon o glavnom gradu sa jasno definisanim nadležnostima i pravilima lokalne samouprave. Smatram da bi prilikom donošenja zakona trebalo primeniti predsedničko-gradonačelnički sistem koji je zastupljen svuda u svetu, što znači da odgovornost mora biti personalizovana. Zakon o glavnom gradu, nažalost, čeka i zbog političke odluke o decentralizaciji Srbije. Moja je želja da ne samo Beograd nego i drugi gradovi i opštine u Srbiji dobiju svoj status koji sada nemaju i da lokalne vlasti više utiču na razvoj privrede, zapošljavanje i druge oblasti.

Međutim, veliki sam pesimista u pogledu prihvatanja ovog zakona. Njime bi trebalo da se razreše najveći problemi koji se javljaju na relaciji opštine - grad - država i jasno razgraniče nadležnosti. Trenutno je za opštine nadležna država, a za grad - niko. Lokalne samouprave su po važećim propisima potpuno nebitna stvar i to je osnovni razlog zbog koga će biti teško doneti zakon o glavnom gradu. Zato ćemo, što je moguće pre, morati izmeniti Ustav u delu koji se odnosi na lokalnu samoupravu zato što u njemu postoje nejasnoće. Inače, prilikom pisanja Ustava najteže je bilo postići kompromis oko teritorijalne organizacije Srbije, zbog snažnih insistiranja da političke stranke imaju ključnu ulogu u tome. Zbog toga smatram da je za donošene ovakvog zakona o glavnom gradu neophodna velika politička volja.

U 2006. godini Beograd je poneo neke značajne titule koje su došle kao rezultat svega onoga što je urađeno prethodnih godina. Šta to znači za buduće vreme?

- Beograd je u anketi renomiranog časopisa "Fajnenšel tajms" proglašen gradom budućnosti Južne Evrope. Ovo priznanje nas je učvrstilo u uverenju da smo na dobrom putu, jer se Beograd našao u društvu sa Londonom, Parizom, Brnom i Bakuom, gradovima koji ili imaju dugu poslovnu tradiciju ili su u dramatičnom razvoju.

Ovo priznanje nam je dalo i dodatni podstrek da na najbolji način iskoristimo prednosti Beograda: povoljan geografski položaj, kvalifikovanu radnu snagu, pripremljene lokacije, najkonkurentniji režim poreza u Centralnoj i Istočnoj Evropi, jednostavnu proceduru za registraciju preduzeća i privučemo što više stranih investitora da ulažu u grad da bismo što pre formirali takozvani "zatvoreni krug": da izgradnja infrastrukture vodi ka izgradnji poslovnog prostora, otvaranju novih radnih mesta i stvaranju novca za dalja ulaganja.

Beograd je već počeo korenito da se menja i stvara nove poslove i nove uslove za njihov razvoj: građevinarstvo je u zamahu i, danas, ovde radi više od hiljadu građevinskih firmi, pokrenuta je proizvodnja hrane i sada nam treba dobra prerađivačke industrija. Oživele su i delatnosti primerene velikom gradu: bankarstvo, telekomunikacije, internet, softver, ugostiteljstvo, trgovina, turizam...

Ove delatnosti ostvaruju mala i srednja preduzeća, ali mnogo takvih firmi sa malo zaposlenih daje mnogo zaposlenih. A kada se desi da propadnu, ne stvaraju velike potrese u ekonomiji.

Verujem da se beogradska privreda zahuktava i da će imati snage da prestonicu izvuče u vrh razvijenih evropskih gradova.

Šta će biti prioriteti rada gradske vlade u 2007. godini?

- Grad će i naredne godine nastaviti ulaganja u novu infrastrukturu, kao i revitalizaciju stare i tako stvarati uslove za potencijalne investitore i otvaranje novih radnih mesta, ali će istovremeno raditi i na podizanju nivoa komunalnog i saobraćajnog standarda i humanizaciji života u gradu.

Pošto će nam Republika iduće godine vratiti u nadležnost domove zdravlja i četiri kliničko-bolnička centra, značajan prioritet će biti sređivanje ovih ustanova kako bi one bile primerene glavnom gradu, a nabavićemo i novu opremu. Osim toga, naredne godine treba konačno da počne izgradnja doma zdravlja u Mirijevu.

Od saobraćajnih objekata, počeće rekonstrukcija tramvajske pruge u Karađorđevoj, tramvajskog mosta i pruge u Požeškoj. Osim toga, počeće da se gradi i petlja preko Hipodroma kao prva faza izgradnje novog mosta preko donjeg špica Ade Ciganlije, dok će na novobeogradskoj strani početi izgradnja četiri trake na početku Ulice Jurija Gagarina gde bi trebalo da bude petlja. Most bi, inače, trebalo da počne da se gradi 2008. godine.

Trenutno se radi i finansijski plan i priprema tendera za kupovinu novih trolejbusa i sto novih autobusa, a uslediće i rekonstrukcija 60 tramvaja.

Od značajnijih komunalnih objekata, sledećeg leta trebalo bi da počne izgradnja postrojenja za prečišćavanje vode Makiš II.

Osim toga, nastaviće se izgradnja, rekonstrukcija i uređenje škola i obdaništa, ustanova kulture i socijalne zaštite. Nastavićemo i sa aktivnom socijalnom politikom kako bismo pomogli što većem broju ljudi kojima je pomoć potrebna.

Na šta ste lično ponosni u svom radu?

- Mislim da, ne samo ja nego i Beograđani, možemo da budemo ponosni što je Beograd u ovako kratkom periodu uspeo da nadoknadi izgubljeno vreme, povrati nekadašnji ugled, što je počeo ubrzano da se razvija i odlučno krenuo u evropske integracije. Posebno smo ponosni na promenu privredne strukture, porast stranih i domaćih investicija, povećanje broja zaposlenih, osetan rast prosečnih zarada i humaniju socijalnu politiku. I, naravno, što za svih ovih šest godina nije bilo nijedne afere u Beogradu.

Svedoci smo i mi Beograđani, ali to najviše primećuju strani i domaći posetioci, brzih promena izgleda grada: iznikli su mnogi poslovni i stambeni objekti, renovirane su mnoge fasade, a one najznamenitije i osvetljene, potpuno je rekonstruisano više od hiljadu ulica, vozni park gradskog saobraćaja najmlađi je u regionu, uređeni su parkovi, šume i druge zelene oaze, Beogradska tvrđava, Ada Ciganlija...

Iz Beograda, kao domaćina renomiranih međunarodnih privrednih, naučnih, kulturnih i sportskih manifestacija, odlazi u svet sve više pozitivnih vibracija.

O kakvom Beogradu sanjate? Kako ga vidite ne samo u ovom periodu u kome ste vi njegov prvi čovek nego i za deset ili dvadeset godina?

- Želeo bih da Beograd što pre postane urbanistički, komunalno i saobraćajno uređen grad, ekonomski prosperitetan, sa zdravom životnom sredinom, u kome će njegovi žitelji dostojanstveno živeti, otvoren prema svetu, s pozitivnom slikom koju o sebi ostavlja, u koji će poslovni ljudi i turisti često i rado navraćati, u njemu uspešno poslovati i prijatno se osećati.

Uspešan menadžer   Nenad Bogdanović je rođen 12. maja 1954. Diplomirao je i magistrirao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.   Dve decenije se bavi telekomunikacijama, na istraživačkim i razvojnim, a potom i na menadžerskim poslovima, najpre u "Pupinu", a zatim i u drugim firmama iz ove oblasti. Godine 1989. imenovan je za direktora zajedničkog ulaganja kompanije GTE Telecommunications i EI Pupin. Dve godine kasnije postao je komercijalni direktor, da bi od 1996. bio i generalni menadžer mešovitog preduzeća "Alkatel Pupin Jugoslavija".