Mala zimska muzika

Grad Beč se prepoznaje u šumovima prošlosti, u zvucima valcera i koračnica, u šuštanju krinolina i šapatu onih koji su vekovima hodili njegovim ulicama.

Tekst i fotografije: Ivana Kladarin-Panić

Ove suve i tople zime, kakva se ne pamti decenijama unazad, i veličanstvena austrijska prestonica ostala je bez vela snežnog pokrivača. No, i bez snega – ništa se ne menja – stoji stameno i veličanstveno Beč, grad prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Belina je njegovo unutarnje obeležje. Belo nije boja. Belo je svetlost koja izbija sa neba, sa svake fasade građevina drevne carevine.

Ovaj Vavilon na Dunavu, u kome bez obzira na godišnje doba odzvanja žamor svih jezika sveta (koliko zbog beskonačne reke turista tokom cele godine toliko i zbog njegovih milion i po žitelja raznih nacionalnosti) blista u svojoj raskoši. Mitski Dunav, dubok i snažan, kovitla prema Crnom moru otimajući se od svoga izvorišta na Švarcvaldu, spaja Evropu sa Istokom. Jednako nepokolebljiv i vanvremenski kao ovaj grad kroz koji prolazi.

Iako se zna da je naselje postojalo i u vreme Rimskog carstva, i u doba opasnosti od Huna, grad se po prvi put u vreme grofa Leopolda III spominje kao "civitas" u zapisima iz 1137. Raskošna austrijska prestonica naziva se imenom Vienna ili Wien. Smatra se da taj naziv potiče otud što se Beč u keltsko i rimsko doba zvao Vindobona prema keltskom nazivu za šumski potok Vedunia. I Mađari, kao i mi, ovaj grad nazivaju Beč.

Kao rimsko utvrđenje na granici prema Panoniji, grad se u srednjem veku razvio zahvaljujući dinastiji Babenberg, da bi doživeo svoj puni uspon i procvat tokom vladavine dinastije Habzburgovaca od 1278. do 1918. Svoj vrhunac dostiže krajem devetnaestog veka, kada sa 1.600.000. stanovnika predstavlja jednu od najznačajnijih metropola u Evropi.

Najpoznatiji deo Beča čini čuveni Ring. Ovaj deo grada, koji je Unesko uvrstio u Svetsku kulturnu baštinu, osmišljen i izgrađen u doba vladavine cara Franje Josifa sa idejom da se centar grada sa svojim palatama, pozorištima i radnjama jednim bulevarom odvoji od periferije.

U samom srcu grada, nedaleko od Ringa, na mestu gde se susreću dve najlepše pešačke ulice, parajući nebo stoji Katedrala svetog Stefana. Tamna i kitnjasta odoleva vremenu, a stara je, kažu, koliko i austrijska država. Na vrhu katedrale nalazi se verovatno najčuvenije zvono u Evropi – "Pumerin". Ovo zvono, nastalo od sto osamdeset pretopljenih topova turske vojske zaplenjenih u drugoj opsadi grada, svojom zvonjavom svakog 31. decembra u ponoć označava dolazak Nove godine.

Toliko se čuvenih zdanja nalazi u ovom gradu da ne mogu baš sva u ovu malu priču da stanu. Možda su grandiozne palate poput Hofburga i Šenbruna (zimske i letnje carske palate) ili Belvedere (palate Eugena Savojskog), najposećenije turističke lokacije, vredne velike priče, ali ja ću ih samo spomenuti.

Njih treba doći i videti i dopustiti da se od tolike lepote i bogatstva pomalo zamuti u glavi. Ne može se govoriti o Beču, a da se ne spomene čuvena španska škola jahanja u kojoj u baroknom ambijentu carske palate Hofburg nadaleko čuveni lipicaneri izvode svoje ples. Iskre nekadašnjeg sjaja velike imperije vide se i u građevinama poput Bečke opere, Parlamenta, Univerziteta, Akademije primenjenih umetnosti...

Beč je grad muzeja. Toliko ih ima da bi i sami gradski oci mogli da pogreše u računici. Posebnu atrakciju čine muzeji Albertina, Nacionalna galerija, Prirodnjački, Muzej klovnova, Cirkuski muzej, Muzej satova, Muzej duvana...

Istorija Beča je obojena zvucima vanvremenske muzike... U njemu su stvarali velikani poput Mocarta, Betovena, Štrausa, Šuberta... Godina 2006. proglašena je godinom Mocarta. Obeležavanjem 250. godišnjice rođenja "čuda od deteta" gradom su šetali glumci kostimirani u odeću iz njegovog doba. Čuveni slatkiši, mocart kugle i torte, kažu ovdašnji, bili su najprodavanija roba.

Kilometre i kilometre po gradu prelazim pešice. Tada najlepše uranjam u ulice i stapam se s okolinom. Odlučujem da na svoj način proslavim proteklu godinu. Odlazim u Figarohaus, Mocartovu kuću, i uz zvuke "Male noćne muzike" puštam da mi na najbolji način prohuji još jedan, pomalo tmuran, zimski dan.

Jat Airways iz Beograda za Beč leti dva puta dnevno. Avioni srpskog nacionalnog avioprevoznika u prepodnevnim satima poleću sa beogradskog aerodroma ponedeljkom, sredom, četvrtkom, petkom i nedeljom u 8:15, a utorkom i subotom u 8:35. Poletanja ka glavnom gradu Austrije u popodnevnim satima rezervisana su za 16:50 utorkom, subotom i nedeljom, 17:10 ponedeljkom, sredom i četvrtkom i 18:15 petkom.