 Vaša ekselencijo, nešto više od godinu dana ambasador ste svoje zemlje u Srbiji. Živite u Beogradu, ali često putujete u Švedsku. Na naše veliko zadovoljstvo, našom kompanijom – Jatom. Koliko ste zadovoljni uslugom koju pruža naša kompanija, pre svega u avionu?
– Da, često putujem u Švedsku, takoreći jednom mesečno. Uvek letim za Kopenhagen, jer se moja kuća nalazi upravo na drugoj strani mosta koji povezuje Dansku i Švedsku. U delu Evrope u kom živimo, izgleda da je ideja o granicama sasvim izgubila na značaju. Švedska i Danska su nekad bile zakleti neprijatelji, i ljuto vojevale. Sada je područje oko Kopenhagena i Malmea jedan jedinstven region. Ljudi žive na jednoj strani obale – u Oresundu – a rade na drugoj.
Zaista uživam da tamo letim Jatom. Jat je jedna od malobrojnih aviokompanija na svetu sa kojom čovek još uvek putuje, a ne biva samo transportovan.
Jat je mala ali vrlo dobra kompanija sa ljudskim licem. Putujući njome, uvek se osećate uvažavanim od kabinskog i zemaljskog osoblja. Naravno, često putujem, tako da već počinjem da prepoznajem letačko osoblje kao i ljude na ček-in šalterima. Pozivan sam i na Jatove prijeme. I to nešto govori.
U Švedskoj živi i radi velika srpska dijaspora. Jednom prilikom ste istakli da je i to jedan od mostova saradnje dveju država. Kako vidite ulogu Jata u učvršćivanju tih odnosa?
 – Zna se da u Švedskoj ima oko stotinu hiljada ljudi, koji u proširenoj definiciji sebe nazivaju i Srbima i Šveđanima. Oni s jedne strane imaju čvrsto uporište u srpskoj kulturi a s druge u Švedskoj kulturi. Moja omiljena anegdota je ona kada sam bio u ceremonijalnoj poseti kod švedskog Kralja Karla Gustava pre odlaska za Beograd (leteći, naravno, Jatom). Jedan od stražara palate me je pozdravio na srpskom, bila je to jedna mlada i vrlo slatka devojka. Zar to nije sjajno? Kralja Švedske čuva neko ko je istovremeno i Srbin i Šveđanin?
Koreni te dijaspore su dvojaki. Oni koji su pošli u potragu za poslom šezdesetih godina prošlog veka i izbeglice zbog ratova devedesetih godina prošlog veka – i oni su se vrlo dobro integrisali u švedsko društvo.
Dobro bi bilo samo kad bi srpska dijaspora bila malo otvorenija, i više se eksponirala. Želeo bih dogodine da organizujem veliki festival srpske kulture u Stokholmu!
A Jat je ključ kako da dijaspora održi svoj dvojaki identitet – redovnim putovanjem ovamo i natrag. Nije ni čudo što Jat ima direktne letove više puta sedmično ka tri nordijska grada: Stokholmu, Geteborgu i Kopenhagenu!
Želite li da čujete još jednu anegdotu? Jednom sam sreo jednu izuzetno lepu mladu damu u avionu. Čuvši da govori srpski, obratio sam joj se na engleskom. (U to vreme srpski jezik mi nije baš bio dobar kao sada.) Ona mi je odgovorila otegnutim govorom kakvim se služe na krajnjem jugu Švedske, sa tipičnim skene naglaskom koji i sam imam. Ona je bila foto–model; provela je neko vreme sa svojim rođacima u Kragujevcu i vraćala se kući u Malme.
 Kada ste rekli da je za Vas, kao ambasadora u Srbiji, prioritet da se bavite onim što se obično naziva "interfejsom" između dveju zemalja, na šta ste konkretno mislili?
– Interfejs između Srbije i Švedske je zapravo ogroman. On se ogleda u tome kako Švedska ambasada funkcioniše u Beogradu. Imamo jednu trgovinsku službu, jedan vojni odeljak, jedno odeljenje za migraciju, jedno za stranu pomoć, i dva nordijska policajca koji usko sarađuju sa srpskom policijom. Moj sledeći let Jatom biće za Stokholm početkom decembra da pronađem atašea za kulturu. To je novo mesto u ambasadi.
Da, kultura je zaista zabavna. Vrlo sam ponosan što sam bio u mogućnosti da pomognemo Narodnom pozorištu na putovanju za Štokholm (uzgred, Jat je bio jedan od sponzora) sa Vidom Ognjenović i sa veličanstvenom predstavom "Kralj Edip" u našem prestižnom Dramatenskom teatru šestog juna, na naš nacionalni praznik.
Moj sledeći veliki projekat biće da dovedem u Beograd poznatu Švedsku izložbu The Children’s Train – na srpskom je mi zovemo I MI SMO TU. To je izložba pomoćnih stredstava za hendikepiranu decu. Ta se izložba upravo završila sa Paraolimpijskim igrama u Kini. Prošla je celi svet, uključujući devet zemalja Evrope, i biće u Centru Sava od 13. do 17. decembra. Otvoriće je prestolonaslednica Švedske, Njeno kraljevsko visočanstvo Viktorija. Ovim želimo da pokažemo da biti hendikepiran nije stigma niti sramota. Sa pravim pomagalima može se kvalitetno živeti. Prikazaćemo nekih stotinu predmeta i istovremeno organizovati sedam seminara sa ciljem promene odnosa prema hendikepiranima.
Usput, pogodite koja je aviokompanija sponzor ovog projekta i sa kojom će doleteti brojno osoblje vezano za izložbu?
 Vi, lično, veoma ste angažovani od dolaska na mesto ambasadora. U vreme kada Švedska smanjuje broj partnera kojima pruža pomoć, Srbija je ostala na tom spisku. Domaći mediji su citirali vašu izjavu da je "taj izbor strateške prirode jer Švedska želi da podrži Srbiju na putu ka Evropskoj uniji". Kakvi su izgledi, po vašem mišljenju, da svi zajedno uspemo u tim nastojanjima?
– Tačno je da je Švedska odlučila da smanji sa oko sedamdeset na nešto preko trideset broj zemalja sa kojima sarađuje u smislu pružanja pomoći. Tačno je i to da smo odlučili da produžimo našu saradnju sa Srbijom vrednu otprilike petnaest miliona evra na godišnjem nivou. Zapravo, mi smo treći najveći donator. To jeste strateški izbor. Na širem planu razlog je podrška integraciji Srbije u Evropsku uniju. Nadamo se konsolidaciji te perspektive za vreme našeg predsedavanja Evropskoj uniji u drugoj polovini 2009 godine.
Ali, dozvolite mi da kažem dve stvari o evropskoj perspektivi Srbije. Prvo, ovo je nešto o čemu treba da odluči narod u Srbiji. U tom pogledu podrška Švedske je jasna – želimo da vidimo Srbiju kao ponosnog i uticajnog člana Unije – ali na kraju krajeva, Srbija treba da izabere svoju sudbinu.
Drugo, članstvo samo po sebi nije to koje će doneti dobrobit, nego način kojim se pridružuje Uniji jer on je taj koji utiče na modernizaciju Srbije uzdižući Srbiju na evropske standarde – bez obzira na to da li se oni tiču pravne države ili ekološke zaštite... Perspektiva članstva aktivira taj proces modernizacije, a to je proces bez koga se u svakom slučaju ne može.
Napokon, niko i ne sumnja u snažnu privrženost ljudi u Srbiji i njene sadašnje vlade u Evropskoj uniji. Kada će se to dogoditi? Pa, svaki put kada sam pokušao to da predvidim bio sam kritikovan, ili zbog preteranog optimizma ili zbog preteranog pesimizma. Dozvolite mi ovog puta samo još da kažem da sam uveren da će Srbija postati članom Evropske unije u dogledno vreme. Ipak, to će potrajati još nekoliko godina. Ali, te su godine važne. Tokom tih godina, Srbija će sprovesti potrebne reforme i na taj način stvoriti sebi bolju budućnost. Ukratko, moja prognoza za Srbiju u pogledu Evropske unije vrlo je dobra.
Najavili ste i dolazak H&M-a i IKEA-e u Srbiju. Kakvi su izgledi danas, imajući u vidu svetsku ekonomsku krizu, za dolazak ovih kompanija?
U Srbiji su zastupljene skoro sve glavne švedske kompanije, Erikson, Volvo, Gambro, itd. One su ostale, za razliku od nekih drugih, i tokom perioda ratova i sankcija. To će reći, one su snažno verovale u solidnu perspektivu Srbije na dug rok.
IKEA i H&M nisu ovde prisutne. Do sada, dodao bih. Svako ko prati srpske medije zaključiće da IKEA ozbiljno razmišlja da ovde uspostavi svoje prisustvo. I to ako i onda kad budu smatrali da ima uslova za to.
Ikein koncept da gradi šoping centre na mestima na kojima druge međunarodne firme mogu da uspostave svoje poslovne operacije. Tako da, kada IKEA bude došla, siguran sam da će i H&M doći za njom.
Ja sam optimista. Videćemo mi veliku plavo-žutu zastavu i Ikein logo i u Srbiji! | 
