Viminacijum, dragulj nacionalne i svetske baštine

"Viminacijum je apsolutno jedan od najjačih srpskih brendova. Za svega šest godina postao je od pustih njiva pored Mlave, poznatih samo uskostručnim istraživačima, svetska atrakcija koju posećuju desetine hiljada turista", kaže dr Miomir Korać, direktor Projekta Viminacijum.

Tekst: Zlatica Ivković
Fotografije: Svetlana Dingarac

Viminacijum, bivši glavni grad rimske provincije Gornje Mezije, koja je obuhvatala najveći deo Srbije, deo Bugarske i severnu Makedoniju, nastao je prvih decenija prvoga veka naše ere na desnoj obali ušća Mlave u Dunav, 12 kilometara od današnjeg grada Požarevca, na mestu gde je, izlaskom Rimljana na Dunav, bila stacionirana stalna rimska legija. Povoljan geografski položaj omogućio je Viminacijumu brz ekonomski razvoj. Smatra se da je imao oko 30.000 stanovnika, što je u ono vreme bio veliki broj. Uživao je najviši status koji su rimski gradovi mogli imati.

U svojoj pet vekova dugoj istoriji, Viminacijum, rimski grad i vojni logor, imao je buran razvoj: u prvoj polovini drugoga veka, za vladavine cara Hadrijana, dobio je status grada; prebrodio je epidemiju kuge u vreme vladavine Marka Aurelija; u trećem veku grad je već bio u punom procvatu, pa je stekao i pravo kovanja novca. Četvrti vek označava Viminacijum kao jedno od četiri episkopskih sedišta. Gotovo da nije bilo rimskog imperatora koji kraće ili duže nije boravio u ovom raskošnom gradu. Ovde su se susretale kulture Zapada i Istoka, što je donelo razvoj zanatskih i umetničkih radionica. Grad je definitivno razoren sredinom petoga veka, u najezdi Huna, a novija arheološka istraživanja svedoče da više nikad nije obnovljen na mestu gde je podignut. Kao vojno uporište obnovio ga je vizantijski car Justinijan u VI veku. Nestao je u VII veku dolaskom Slovena.

Pioniri naučnih iskopavanja Viminacijuma bili su Mihailo Valtrović, krajem devetnaestoga veka, a za njim Miloje Vasić, profesor Visoke škole u Beogradu. Kasnije, izgradnjom termoelektrane Kostolac i površinskog kopa Drvno, intenzivirana su istraživanja. Poslednje tri decenije prošloga veka bile su obeležene iskopavanjem viminacijumskog "grada mrtvih", tj. otkrivanjem više od 13.500 nekropola u kojima je nađeno sedam stotina predmeta od srebra i zlata.

Od 2002. godine istraživanje ovog arheološkog lokaliteta dobija međunarodni karakter. Na čelu istraživačkog tima je dr Miomir Korać, direktor Projekta Viminacijum, arheolog, naučni radnik Arheološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti iz Beograda

Proteklih godina bilo je nekoliko važnih otkrića na antičkom lokalitetu Viminacijumu. Interesovanje turista za posetu Arheološkom parku znatno je poraslo i posle skorašnjeg senzacionalnog otkrića pet miliona godina starog skeleta mamuta pronađenog u blizini Carskog mauzoleja. Možete li nam nešto više reći o ovome otkriću i kad će skelet biti predstavljen javnosti?

– Najnovije otkriće apsolutno pokazuje da bogatstvo Srbije leži i na skoro potpuno neočekivanim stranama. Viminacijum je tokom godina pokazao toliko kulturnog blaga iz perioda Rimskog carstva da kad pomislite na Rimljane u Srbiji prva asocijacija biće vam Stari Kostolac i Arheološki park Viminacijum. Park koji gradimo godinama unazad nešto je u čemu smo prvi u Srbiji. Upravo sada, međutim, imamo priliku da dokažemo da nismo uskih vidika ističući samo rimsko nasleđe. Borbom za očuvanje Viminacijuma želimo da postavimo, a ako treba i nametnemo model po kome će se štititi i prezentovati celokupno nasleđe pa ma kom periodu pripadalo. Miocen i pet miliona godina star mamut daleko su od Rimljana, ali to je ono što je naše – jedinstveno i dragoceno! Pravi naučnik i zaštitar mora podjednako reagovati i na ono što nije njegova uska struka! Tako smo i reagovali – munjevito i efikasno.

Mamut leži u geološkom sloju iz miocena, koji je star između četiri i po i pet miliona godina. Ekspertize koje su u toku treba da potvrde da li je reč o mamutu meridionalisu kako se to u prvom trenutku mislilo (čime se pomeraju hronološke granice vrste) ili njegovom pretku. U svakom slučaju, otkriće je od izuzetnog značaja. Što god pokazala analiza, ovo je najstarija jedinka otkrivena u celosti na prostoru Balkana i jugoistočne Evrope. Jedinka očuvana u celosti od pre pet miliona godina svakako je značajno otkriće u svetskim okvirima.

Ostaci mamuta su veoma trošni, pogotovo što su ležali u peščanom sloju. Normalno bismo očekivali da se ovaj stepen očuvanosti kostiju nalazi u glinovitim slojevima. Upravo stoga je konzervacija bila imperativ – i to konzervacija in situ, odnosno na licu mesta. Svaki pokušaj pomeranja kostiju mogao je dovesti do njihovog nezaustavljivog propadanja. Konzervacija je i dalje u toku. Uporedo s konzervacijom gradi se i zaštitna konstrukcija koja će u perspektivi biti neka vrsta prirodnjačkog muzeja u okviru Arheološkog parka. Mamuta je do sada videlo toliko ljudi da je to u pojedinim trenucima moglo ugroziti i njegovu bezbednost. Nismo verovali da će izazvati toliko interesovanje. Čitav posao oko zaštite i prezentacije je u toku i očekujemo da će na jesen biti stavljen u redovan program obilaska arheološkog parka.

A pitanje predstavljanja javnosti potpuno je bespotrebno, jer javnost upravo preko medija ima uvid u svaki pomak istraživanja i radova koji se vrše. Sve novine, domaće i strane, prenele su ne samo vest o otkriću već i brojne snimke, što je do sada redak slučaj da javnost ima toliki uvid u jedno istraživanje koje naučno još nije okončano.

Broj članaka koji se pojavljivao na internetu premašio je nekoliko hiljada jer se svaka dva minuta pojavljuje nova stavka kada u pretraživač ukucate par pojmova kao što su: Kostolac, mamut i Viminacijum.

Zahvaljujući pre svega Vašem angažovanju, Viminacijum je dospeo na turističke karte Srbije i Evrope. Arheološki park Viminacijum, kod Kostolca, sada je jedna od većih turističkih atrakcija u Srbiji.Možemo li ga nazvati srpskom robnom markom?

– Viminacijum je apsolutno jedan od najjačih srpskih brendova. Za svega šest godina postao je od pustih njiva pored Mlave, poznatih samo uskostručnim istraživačima svetska atrakcija koju posećuju desetine hiljada turista. Zaštita kulturnog blaga koja donosi novac. Stranci koji posećuju Viminacijum rangiraju nas ponekad u vrh najinteresantnijih lokacija posećenih u Evropi.

Trenutno se privode kraju radovi na izgradnji Centra "Viminacijum”. Reč je o naučno-istraživačkom centru, izgrađenom kao starorimska carska vila, koji će imati školu za edukaciju mladih stručnjaka, kongresnu salu i 1.000 kvadrata muzejskog prostora za izlaganje antičkih eksponata....

– Domus scijencijarum, kako sada nazivamo naučnoistraživački i turistički centar, zaista je jedinstveno arhitektonsko rešenje za objekat koji treba da podmiri tako široke potrebe jednog arheološkog parka. Koncentrisani oko centralnog atrijuma nalaze se manji atrijumi od kojih svaki predstavlja celinu za sebe s posebnim sadržajem. Jedno krilo je namenjeno istraživačkoj ekipi, drugo krilo laboratorijama, klasičnoj i digitalnoj biblioteci, treće je namenjeno za smeštaj i uslugu turistima koji će odsedati u ovom objektu. Posebnu celinu predstavlja muzej koji ima centralno mesto i pokriva najveću površinu u okviru Domusa. Ceo objekat je zamišljen kao funkcionalno najznačajniji deo arheološkog parka i okosnica njegove finansijske održivosti. Objekat će omogućiti ne samo dalji razvoj istraživanja i prezentacije već će prihodima objekta to moći da se ostvari daleko brže i efikasnije.

Najavili ste da će na plafonu podzemnog muzejskog prostora biti postavljen mozaik koji prikazuje nebo i zvezde, površine 400 kvadrata, koji se trenutno izrađuje u Beogradu. Da li je tačno da se on radi po uzoru na mauzolej Gale Placidije u Raveni, od specijalnog muralskog stakla dopremljenog iz svetski poznate radionice "Orsoni" iz Venecije?

– Jedan ovako monumentalni objekat kao što je Domus mora da ima neku umetničku specifičnost koja će ga staviti iznad običnih muzeja koje posećujemo. Plafon muzeja će biti upravo remek-delo koje će ga izdvajati. Murano staklo od kojeg su mozaici izrađeni tako prelama svetlost da vi zaista vidite zvezdano nebo sa takvim prelivima nijansi koje ostavljaju bez daha.

Uporedo s gradnjom Centra "Viminacijum", koja treba da se okonča do kraja leta, radi se na iskopavanju amfiteatra, jedinog antičkog amfiteatra na teritoriji Srbije, sa više od 12.000 mesta, koji će služiti za izvođenje koncerata i pozorišnih predstava.... Šta se planira po završetku ovih radova?

– Amfiteatar je srce urbanog jezgra grada kao što je Viminacijum. Ne može svaki grad imati amfiteatar, to je do sada više nego jasno. Postojanje ovakve građevine stavlja vas visoko u rang gradova Rimskog carstva. Ali iskopavanje jedne ovako monumentalne građevine ne sme da bude samo iskopavanje radi iskopavanja, pa ma koliko zgrada ovakve vrste budila pažnju istraživača. Ukoliko bi nakon istraživanja dopustili da zaraste u korov i nestane u prašnjavim publikacijama, bilo bi to rušenje ekvivalentno onom koji su Huni tako davno izvršili. Zgrada kao što je amfiteatar mora da živi. Primeri po Nemačkoj to apsolutno dokazuju. Festivali koji se tamo održavaju okupljaju desetine hiljada ljudi, često i više nego što je kapacitet samog objekta. Ne izmišljamo nešto novo, niti eksperimentišemo. Oživljavanje jednog ovakvog objekta koncertima, festivalima, pozorišnim predstavama, pa čak i replikama gladijatorskih borbi, jeste ono što će ostaviti najbolji utisak generacijama koje dolaze. Savremeni oblici prezentacije mogu obezbediti istovremeno zaštitu arheoloških ostataka i staviti objekat u funkciju koju je imao i pre skoro dva milenijuma – da pruži najbolju moguću zabavu posetiocima.

Da li se u Viminacijumu i ove godine planiraju manifestacije, koje imaju za cilj promovisanje ovog lokaliteta i nacionalne kulturne baštine?

– Pažnja je ove godine usmerena na završetak radova na Domusu, naučnoistraživačkom centru. Situacija u kojoj su se našli država, nauka i kultura primorala nas je da se usredsredimo na istraživanja amfiteatra, zaštitu mamuta i završetak gradnje infrastrukture koja će nam omogućiti da sve nadoknadimo u godinama koje dolaze. Dogovor za sledeću godinu sa gospodinom Karlom Donadiom, zamenikom direktora Rimske opere, jeste da se u viminacijumskom amfiteatru postavi opera Aida. Za 2011. godinu Viminacijum je dobio organizaciju Mediteranskih pozorišnih igara antičke drame koja takođe treba da se održi u rimskom amfiteatru. Ovi planovi najbolje pokazuju mogućnosti iskorišćenja jednog ovakvog objekta koji je mogao da primi 12.000 posetilaca.

Najavili ste i otvaranje savremenog SPA centra koji bi bio uklopljen u ambijent kakav je bio u III i IV veku, u vremenu kada je Viminacijum bio sedište rimskih legionara. Kada će nam on biti predstavljen i kako će izgledati?

– SPA centar je sastavni deo Domusa. To je jedan od osnovnih segmenata turističke ponude objekata ovog tipa. On treba da predstavi šta su nekad bile antičke terme koje su takođe istražene na Viminacijumu. S druge strane, pružiće i sve pogodnosti savremenog SPA centra. Mislim da će se upravo to spajanje antičkog i savremenog dopasti našim posetiocima jer to nam je i cilj. Staviti savremenu udobnost u ambijent Rimskog carstva.

Iskopavanje i uređenje antičkog amfiteatra u Viminacijumu, osim sredstvima iz fondova Srbije, izvodi se i pomoću donacije. Ko su bili donatori?

– Početak istraživanja amfiteatra plod je dugogodišnje saradnje projekta "Viminacijum" i Američke ambasade u Beogradu. Arheološki park je i zvanično pušten u rad zajedničkom posetom njihovih ekselencija Andreasa Cobela i Majkla Polta, ambasadora Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država. Ubrzo potom usledila je pomoć u opremi i izdavaštvu, a njegova ekselencija gospodin Kameron Manter je donirao grant od 30.000 dolara za početak istraživanja rimskog amfiteatra. Počeci su uvek bili teški, a podrška koju su nam pružili jasan je znak da su već tada prepoznali značaj Viminacijuma i njegove prezentacije.

Do Viminacijuma se može stići i Dunavom. Koliko će turističkih brodova do kraja godine doploviti do ovog lokaliteta?

– Brodovi već dve godine dovoze turiste do Viminacijuma. Sa kompanijama Junivorld i Viking river kruz imamo veoma uspešnu saradnju. Ukupno negde oko 80 brodova treba da pristane do kraja ove godine. Skoro svi brodovi pripadaju stranim kompanijama. Naša Sirona dolazila je u nekoliko navrata, ali problem srpskog brodarstva je nedostatak većih turističkih rečnih brodova koji mogu da prevale razdaljinu do Viminacijuma.