Lice i naličje čudesnog grada

Poznat po svom spektakularnom prirodnom okruženju, karnevalu, fudbalu i dugim, peščanim plažama, Rio de Žaneiro je grad koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Šarmiraće vas svojim opuštenim načinom života, zavesti lepim ženama, zapaliti strastvenom muzikom ali i začuditi socijalnim kontrastima...

Tekst i fotografije: Svetlana Dingarac

Opisati Rio de Žaneiro u svega nekoliko redova nije nimalo lak zadatak. Što zbog raskoši krajolika u kome je smešten, što zbog brojnosti kulturnih atrakcija koje nudi, ali, pre svega, zbog posebne energije i životne radosti kojom vibrira, ovaj grad je zasluženo stekao reputaciju jedne od najprivlačnijih svetskih turističkih destinacija. Da jedan grad pre svega čine ljudi, potvrđuju simpatični i veseli Karioke, kako se u lokalnom žargonu najčešće nazivaju stanovnici Rija. Kao pravi ljubitelji svih životnih radosti, zaslužni su za neke od najmaštovitijih i najluđih zabava poput karnevala i proslave Nove godine na Kopakabani.

"Ako je Bog umetnik, onda je Rio njegovo remek-delo!", prva je pomisao koja vam se javi kada sa Korkovada, u senci ogromne statue Hrista Spasitelja raširenih ruku, posmatrate grad koji leži pred vama. Smešten na obali prelepog zaliva, između peščanih plaža sa jedne i brda neobičnih oblika sa druge strane, prekriven gustim tropskim šumama s brojnim vodopadima, egzotičnim pticama i životinjama, Rio poseduje lepotu koja zaustavlja dah i opravdava nadimak "Čarobnog grada" (Cidade Maravilhosa). Interesantan spoj urbanog i prirode ovde je vidljiv na svakom koraku. Iako spada u red najvećih svetskih metropola, čak 18 procenata Rija je pod zelenilom. Tome najviše doprinosi prašuma Tižuka koja je poznata i kao najveći nacionalni park u gradskoj sredini na svetu.

No najprepoznatljiviji simbol Rija ipak je delo ljudskih ruku. Skulptura Isusa Hrista, nedavno proglašena jednim od Sedam novih svetskih čuda, podignuta je 1931. godine posle skoro deset godina izgradnje. Što zbog svojih impozantnih dimenzija, što zbog istaknutog položaja na visini od 700 metara nad morem, vidljiva je iz svih delova grada.

Druga po važnosti gradska ikona je Glava šećera, brdo karakterističnog oblika koje skoro vertikalno izranja iz zaliva Gvanabara, do čijeg se vrha dolazi jedino žičarom. "Crvena" plaža, marina i slikovito naselje Urka, u podnožju Glave šećera, čine da se ovde osetite kao da ste u nekom mirnom primorskom letovalištu iako vas od gradske vreve deli svega nekoliko stotina metara. Od ostalih turističkih atrakcija grada svakako treba spomenuti botaničku baštu koja spada u najbogatije u svetu, istorijski centar grada sa crkvama Nosa Senjora de Kandelarija, manastirom Sao Bento, čuvenom kafeterijom Kolombo, pozorištem i muzejima.

Pisati o Riju, a ne spomenuti neku od njegovih čuvenih plaža gotovo je nemoguće. Plaže su žila kucavica ovog grada i na njima se odvija veći deo društvenog života. Rio ima preko osamdeset kilometra plaža i skoro svaka od njih je po nečemu karakteristična. Najpoznatija je svakako Kopakabana koja je do 1892. godine, kada je probijen tunel Veljo, planinama bila potpuno odsečena od grada. Otvarenjem neoklasičnog hotela Kopakabana Palas 1923. godine Rio je počeo da privlači poznate holivudske zvezde i pretvara Kopakabanu u elitnu destinaciju. Danas je to jedna od najpoznatijih svetskih plaža, dok su ulogu najmondenskijih preuzele Ipanema i Leblon. Ipanema je poznata po čuvenoj kompoziciji Toma Žobima i Vinicijusa Moraesa "Devojka sa Ipaneme". Godine 1960. Ipanema je stekla reputaciju najpoznatijeg modnog centra Južne Amerike, kada su u ovom delu grada otvorene prodavnice najpoznatijih brazilskih dizajnera. Na Ipanemi se danas mogu videti najlepši ljudi svih boja i rasa, po kojima je Rio inače poznat.

Večito leto i očaravajuća priroda koja je u Riju prisutna na svakom koraku verovatno su u velikoj meri uticali da se kod Karioka razvije poseban kult lepote tela i zdravog života. Zato je Rio grad pasioniranih zaljubljenika u sport. Opcije su praktično nebrojene – od jednostavnih šetnji uz more, surfovanja na talasima, odbojke na plaži, vožnje biciklima, fitnesa, pa sve do ekstremnih sportova kao što su paraglajding i slobodno penjanje. Naravno, preovlađuju ljubitelji najvažnije sporedne stvari na svetu, fudbala. Bilo da se igra na plaži, ulici ili na pravom terenu, fudbal ostaje ljubav broj jedan u srcu svakog Brazilca i zapravo je deo njihove kulture. Rio ima četiri velika fudbalska kluba od kojih Flamingo ima čak trideset pet miliona navijača. Stadion Marakana, jedan je od nezaobilaznih sportskih obeležja ovog grada. Sagrađen je 1950. godine, za potrebe svetskog prvenstva u fudbalu, sa prvobitnim kapacitetom od 200.000 mesta, što mu je tada davalo titulu najvećeg na svetu. Danas je taj broj smanjen na svega 88.000 jer su iz bezbednosnih razloga ukinuta sva stajaća mesta i zamenjena sedećim.

Noćni život Rija je izuzetno živ i nudi mogućnosti za svačiji ukus i džep. Najveći broj barova i klubova sa bogatom muzičkom scenom koncentrisan je u delu gada koji se zove Lapa. Bosanova, samba, fank karioka i takozvana MPB (popularna brazilska muzika) samo su neki od muzičkih pravaca koje je ovde moguće čuti.

Ipak, daleko od toga da je Rio idealno mesto za život. Prava slika ovog grada ne bi bila potpuna ako bismo izostavili priču o njegovoj drugoj, nimalo privlačnoj strani. Naime, procenjuje se da od ukupno jedanaest miliona stanovnika koji naseljavaju šire gradsko područje Rija, čak dva miliona živi u nehigijenskim naseljima poznatijim kao favele. Ove divlje naseobine u kojima ne postoje nikakvi urbanistički ni sanitarni uslovi, s kućama skrpljenim od najrazličitijih materijala, niču najčešće na obroncima brda, na javnom zemljištu na kome nije moguće graditi neke čvršće i trajnije objekte. Preko 70 odsto populacije favela čine, pretežno doseljenici iz unutrašnjosti Brazila, koji se u lokalnom žargonu zovu faveladori. Ovi ljudi moraju da se dovijaju na svakojake načinekako bi svojim brojnim porodicama obezbedili minimalne uslove za preživljavanje.. Da stvar bude još gora, u favelama je izrazito visoka stopa kriminala, cveta preprodaja droge, a česti su i međusobni obračuni narko-bandi koji se povremeno pretvaraju u prave male ratove sa mnogo ljudskih žrtava. Policija retko zalazi u ova naselja u kojima apsolutnu vlast imaju narko-bosovi i u kojima važe nepisani zakoni ulice. Pretpostavlja se da u Riju ima preko šeststo favela od kojih je najveća i najpoznatija Rosinja. Prema zvaničnim podacima u njoj živi oko 60.000 duša, ali se pretpostavlja da je stvarni broj zapravo dvostruko veći. Još jedna od neobičnih karakteristika favela u Riju jeste da se najčešće nalaze u neposrednoj blizini bogatih gradskih četvrti. To se najbolje može uočiti baš na primeru Rosinje, koja leži sa druge strane brda u odnosu na ekskluzivni Leblon ili na Kopakabani, gde je samo dva bloka dalje od elitnih hotela ulaz u favelu Pavao. Zato i ne čudi opsesivni strah imućnijih Karioka od njihovih manje srećnih sugrađana koji se ogleda u brojnim merama bezbednosti na ulazu u svaku javnu i stambenu zgradu, restoran ili šoping centar. Naoružani čuvari, videokamere, alarmni sistemi, rešetke na prozorima, visoki zidovi i bodljikava žica, samo su neki od vidova zaštite koji se primenjuju.

Na ulicama se može primetiti i značajan broj skupih blindiranih automobila što pokazuje da bogati nimalo ne štede kako bi se u svakom trenutku i na svakom mestu osećali potpuno zaštićeno.

Do skora, turisti kao ni bilo ko drugi ko ne živi u faveli, nije mogao u nju da uđe a da pri tome u velikoj meri ne stavi svoju bezbednost na kocku. Uvidevši, međutim, da postoji ogromno interesovanje stranaca za posete favelama i da to može biti odličan dodatni izvor zarade, pojedini lokalni bosovi su sklopili dogovor sa turističkim agencijama koje sada u svojoj ponudi imaju posetu, pa čak i smeštaj u faveli, kao jednu od najnovijih atrakcija Rija.

Na kraju, kako ništa na ovom svetu nije savršeno, nerealno bi bilo očekivati da fantastično okruženje Rija i svi lepi sadržaji koje ovaj grad nudi, ne budu baš ničim narušeni. Ako prihvatimo da sve ima svoj jin i jang i da u svemu postoji neka ravnoteža, sagledaćemo i tu drugu dimenziju ovog grada samo kao jedno od njegovih brojnih lica koje ništa ne oduzima već umnogome pridodaje njegovom karakteru.