Ko kosi, a ko vodu nosi?

Planini Rajac, koja se nalazi na kraju venca Valjevskih planina, prošarana šumarcima i šarenim cvetnim livadama, stari putopisci su dali ime zamišljajući da bi baš tako mogao izgledati raj.

Tekst: Goran Vučić
Fotografije: Milan Melka

Takmičenje kosaca na planini Rajac održava se u prvoj nedelji po Petrovdanu (15. jula), a datira od davne 1892. godine kad je održan i prvi narodni vašar.

Od 1965. godine "Kosidba na Rajcu" je postala poznata turistička manifestacija, te planinu Rajac, ovu "srpsku lepoticu", domaći i strani turisti najviše pamte i prepoznaju upravo po ovoj narodnoj svetkovini. Kosidba na Rajcu tradicionalno obeležava kraj teškog i mukotrpnog posla u ovom stočarskom i živopisnom kraju. Nekada je to bila prilika da se kosci uz "prela" druže, ugovaraju poslove... a devojke ašikuju s kakvim naočitim đuvegijom.

Zato i ne čudi što je priprema kosa za takmičenje među koscima prerasla u pravi mali ritual – belegije iz vondira oko pasa u težačkim rukama lete po svetlom čeliku i bleskom otkivaju oštricu alatke.

Podne je. Kolona kreće ka kosištu. Prvo idu vodonoše, obično su to lepe seoske devojke u narodnim nošnjama koje nose testije s vodom. Za njima, ponosni domaćin kosidbe – đidlija, a iza njega kolona kosaca u belim košuljama, slamenim šeširima i rezbarenim drvenim kosištima na otkovanim kosama. "Kosa, puška i žena se ne daju na zajam", kaže narodna poslovica!

Svake godine u vreme kosidbe na Rajcu sve je više posetilaca i njihov se broj meri desetinama hiljada. Prošle godine bilo ih je oko 40.000, od onih najmlađih do najstarijih, obučenih u tradicionalne srpske nošnje, pa do repera s kačketima "na pola dvanaest".

Svetkovina započinje tako što raspevana kolona stiže do obeleženih terena i zauzima mesta gde će bodriti svoje junake:

"Oj kosači, gde ćemo na mobu,
Il’ na Rajac il’ na Dobru vodu..."

Sam događaj sastoji se od revijalnog i takmičarskog dela. U revijalnom delu bira se "đidlija" – kosac koji će sledeće godine biti domaćin kosidbe – i najlepša vodonoša. Izborom najlepše vodonoše i novog domaćina dolazimo do finala takmičenja za zlatnu kosu. Nakon uzvika "sad!", kosci u belom započinju svojevrstan ples. Ocenjuje se brzina, širina i kvalitet otkosa. 

Publika navija iz sveg glasa. Na livadi se vide samo odsjaji čelika u travi koja pada u snopovima i čuje se fijuk kosa, zvuci koji se jedino ovde mogu čuti. Posle kosidbe sledi proglašenje pobednika. Pobediti može samo jedan. Dvadesetak najboljih kosaca stežu rezbarena kosišta svojih kosa dok očekuju odluku žirija. Sada je već sve utihlo i jedino treperi julski vazduh nad tvrdom, usahlom, poslednjom, ovogodišnjom travom.

Posle proglašavanja pobednika sledi kosački ručak na livadi uz zvuke limene muzike. Opštenarodno veselje traje dok noć polako osvaja Rajac. Oseća se duh starih vremena, duh moba se održao i kao da ga veče na planini, bez tišine vetra, umornim koscima iznova vraća.

Smotra "Kosidba na Rajcu" ima međunarodni karakter i do sada su na njoj učestvovali kosci iz Velike Britanije, sa Islanda, iz Rumunije, Rusije, Holandije, Mađarske... Svake godine učestvuju i najbolji kosci iz Republike Srpske i Crne Gore. Pevačke grupe iz okolnih sela koje učestvuju u ovoj poznatoj turističkoj manifestaciji obučene su u narodne nošnje, a ručak od tradicionalnih srpskih jela služi se na ćilimima i belim čaršavima.

Rajac je udaljen od Beograda 100, a od varošice Ljig 12 kilometara. Nadmorska visina se kreće od 600 do 849 metara. Klima je blaga, a prosek temperature u avgustu kreće se oko 20 stepeni Celzijusa. Rajac odlikuje karakteristična biogeografska raznovrsnost. Neki vegetacioni tipovi vezuju se uz doline i padine, a drugi za površi i padinske strane. Na najvišim predelima je visoka planinska vegetacija, a na Rajačkim livadama raste veliki broj lekovitih biljaka. Planina je čuvena po istorijskim događajima od kojih je najpoznatija "Kolubarska bitka" iz Prvog svetskog rata.