Čovek van vremena

Stopedesetogodišnjica rođenja velikog srpskog i svetskog naučnika Nikole Tesle obeležena je svečanostima u Beogradu, širom Srbije, njegovom rodnom Smiljanu, ali i u svetu, u Gracu, Nijagara Folsu...

Tekst: Zlatica Ivković

Malo je naučnika među svetskim veličinama koji su zadužili čovečanstvo kao Tesla. Njemu pripada posebno mesto, jer će njegovi inspirativni izumi ostati zauvek deo naše civilizacije. Čovek izvan vremena i "genije elektriciteta" – to je bio Nikola Tesla, rekao je predsednik SANU dr Nikola Hajdin na otvaranju centralne svečanosti održane povodom obeležavanja 150 godina od rođenja Nikole Tesle u beogradskom Centru "Sava" 10. jula 2006. Istoga dana pre podne, na stopedesetogodišnjicu rođenja velikog srpskog naučnika, jednog od najvećih naučnih umova i građanina sveta, na beogradskom aerodromu koji odnedavno nosi njegovo ime, otkriven je spomenik Nikoli Tesli, autora Drinke Radovanović. Spomenik je otkrio dr Radomir Naumov, ministar rudarstva i energetike u Vladi Srbije a uz prisustvo uglednih zvanica: članova srpske vlade, diplomatskog kora, predstavnika naše zajednice iz kanadskog grada Nijagara Fols, predstavnika Elektroprivrede Srbije, koja je finansirala izgradnju spomenika.

Skulptura, visoka 3,1 metar, teška oko 1.000 kilograma, izlivena je u bronzi i patinirana, dok je postament na kojem stoji visok tri metra i obložen svetlim granitom. Otkrivajući spomenik dr Naumov je naglasio da bi spomenik trebalo da podseća sve koji dolaze i odlaze iz Srbije, na velika dostignuća poznatog naučnika.

U Smiljanu kod Gospića, rodnom mestu Nikole Tesle, svečanosti obeležavanja godišnjice rođenja velikana moderne nauke prisustvovao je i predsednik Srbije Boris Tadić koji je podsetio da je Tesla delio odgovornost u vremenu u kojem je živeo, da je pokušao da spreči rat i razmišljao o naučnim dostignućima koja bi dovela do mira. "...On je imao poruke koje treba da pamtimo. Jedna od tih je – ponosio se srpskim poreklom i hrvatskom domovinom, a ponosio se i Sjedinjenim Američkim Državama, gde je živeo."

I u Gracu, gde je Tesla studirao tehniku, a gde se danas nalazi jedna od najvećih laboratorija za visoki napon u Evropi, takođe je održana svečanost povodom ovog jubileja kojoj su prisustvovale ugledne zvanice iz sveta nauke i diplomatije. Laboratorija, u kojoj je i održana centralna svečanost i gde je postavljena izložba o životu i delu Nikole Tesle, ovom prilikom dobila je ime po velikom naučniku.

Impresivnu proslavu zemljaku priredila je i zajednica iseljenika u Kanadi na Nijagari gde je 1888, na osnovu Teslinog patenta naizmenične struje, sagrađena prva velika hidrocentrala. Pored spomenika Nikoli Tesli na Nijagari koji je podignut pre trideset godina (kopija spomenika Frane Kršinića ispred Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu), 9. juna otkriven je i drugi spomenik Nikoli Tesli, rad kanadskog vajara Lesa Drajsdlera. Spomenik je podigla Crkvena opština "Sveti Đorđe" u Kanadi.

Nikola Tesla – od Smiljana do Olimpa nauke

Tekst: Vladimir Ajdačić

Jedan od najvećih pronalazača svih vremena Nikola Tesla (1856–1943) stekao je neprolaznu slavu svojim doprinosima elektroenergetici i elektrotehnici. On je bio začetnik druge naučno-tehničke revolucije koja je započela krajem 19. veka, a u punom obimu se razvila u prošlom veku obeleženom neverovatnim povećanjem industrijske proizvodnje, kao i prvim i drugim svetskim ratom.

Tesla se rodio10. jula 1856. godine u malom ličkom mestu Smiljanu. U njemu je započeo osnovnu školu koju je po tragičnoj smrti brata i seobi porodice nastavio u Gospiću. Završivši osnovnu školu, u istom gradu upisao se u realnu gimnaziju. U periodu od 1871. do 1874. školovanje je nastavio u Visokoj realnoj gimnaziji u Karlovcu. U Gracu je studirao na Politehničkoj školi i nju je završio 1879. Sledeće godine dobio je svoje prvo nameštenje – postao je pomoćni inženjer u Mariboru, da bi 1880. upisao studije na Univerzitetu u Pragu.

Boraveći potom dve godine u Budimpešti kao tehnički crtač u Centralnom telefonskom uredu, on februara 1882. dolazi na ideju o obrtnom magnetnom polju. Realizacija ove ideje dramatično će promeniti Teslin život – umesto na popravljanju i usavršavanju tuđih uređaja, on će početi da radi na razvoju svojih mašina i naprava kakve svet do tada nije video, ni zamišljao da mogu postojati.

Jedno vreme tokom 1882. boravi u Parizu, gde radi u Edisonovom kontinentalnom društvu, a zatim u Strazburu u kojem pravi model svog prvog indukcionog motora. Verujući da će u Americi naići na bolje prihvatanje svojih ideja i izuma, Tesla 1884. stiže brodom u "obećanu zemlju". Nakratko se zapošljava kod Edisona, međutim ne nailazi na potporu, već na odbojnost i nerazumevanje. Zbog toga u Njujorku ubrzo osnovao svoju kompaniju, " Tesla Arc Light Co."

Na Svetskoj izložbi u Čikagu 1893. Tesla postiže ogroman uspeh. Njegovi električni motori i osvetljenje Čikaga jarkom svetlošću izazvali su divljenje, ne samo običnih posetilaca izložbe, već i vrhunskih znalaca nauke i tehnike. Tesla tako dobija utakmicu sa favorizovanim takmacem Tomasom Alva Edisonom za gradnju električne centrale na Nijagari. Usvojena je Teslina koncepcija sa generatorima naizmeničnih polifaznih struja. Posle grandioznog uspeha ostvarenog puštanjem ove hidroelektrične centrale u rad 1895. godine, Tesla ne sedi na lovorikama, već se neumorno dalje bavi novim pronalascima.

Početkom devedesetih godina Teslinu pažnju zaokupljaju komuniciranje radio-talasima na velike daljine i naizmenične struje veoma visokih napona i učestanosti. On u Kolorado Springsu gradi radio-stanicu čija je snaga iznosila 200 kW! Na drugoj strani, izvodeći oglede sa visokonaponskim transformatorom, sada zvanim "Teslin transformator", Tesla dobija napone čak od dvanaest miliona volti! Ovo postići u to doba bilo je nepojmljivo. U Kolorado Springsu Tesla dolazi na ideju o prenošenju značajnih količina energije na daljinu bežičnim putem, kao i o različitim mogućim korišćenjima jonosfere.

Prvih godina 20. veka američkom patentnom zavodu neumorni pronalazač prijavljuje patente iz domena radiotehnike i teledirigovanja radio-talasima. Započinje gradnju grandioznog tornja na Long Ajlandu, ostrvu kraj Njujorka. Osnovna namera mu je bila da toranj koristi za bežični prenos energije, a potom i kao stub antene radio-stanice velikog dometa. Nažalost, njegov finansijer Džejms Morgan mu je uskratio dalju pomoć i Teslin san se nije obistinio. Kula u Vorden Klifu bila je srušena dinamitom da bi se prodajom njenih komponenata u bescenje namirio mali deo potraživanja Teslinih poverilaca.

To je bio veliki udar za pronalazača koji je ceo svoj život posvetio stvaranju dobra za čovečanstvo. U zemlji u kojoj se sve merilo novcem, niko se nije setio šta je njima Tesla podario da bi mu pomogli u osami i siromaštvu. Jednostavno, svet nije bio spreman za pojavu takvog genija kakav je bio Tesla. Tek ih je Teslina smrt, 7. januara 1943. godine, podsetila da je postojao čovek velikog dara koji nije mario za novac i materijalna dobra. To je bio čovek koji se sam ispeo od seoca Smiljana na Olimp nauke.