Vaskrs na Krfu

Na grčkom ostrvu Krfu, praznik nad praznicima, Vaskrsenje Hristovo, predstavlja veličanstven događaj koji harmonično ujedinjuje pravoslavnu hrišćansku veru, paganske običaje, venecijansko nasleđe, brojne litije uz pratnju filharmonijskih orkestara i opojni dah proleća.

Tekst i fotografije: Svetlana Dingarac

"Morala bi bar jednom doći na Krf u doba Vaskrsa", nagovarao me je moj prijatelj Janis, dobar poznavalac ovog najvećeg jonskog ostrva. "Takvo bogatstvo tradicije, snažan religijski osećaj i sveprisutnu radost najznačajnijeg hrišćanskog praznika retko gde ćeš imati prilike da sretneš."

Iako se Vaskrsenje Hristovo u celoj pravoslavnoj Grčkoj obeležava na veoma svečan način, jedinstveni običaji koji su se na ostrvu razvili usled vekovnog mešanja različitih uticaja čine ga sasvim posebnim. Proslava Vaskrsa na Krfu svake godine privlači veliki broj vernika, ali i domaćih i stranih turista. Svi avionski letovi i hoteli bukirani su nedeljama unapred, pa je pronalaženje smeštaja u poslednjem trenutku moguće samo uz veliku sreću.

Na ostrvu, posle duge, kišovite zime, vlada neobična živost. Zajedno sa suncem i buđenjem prirode vraća se i život na gradska šetališta i seoske trgove. Iz Atine i drugih većih gradova dolaze mladi Krfljani, koji su sa ostrva otišli zbog posla ili studija, kako bi uskršnje praznike proveli u okviru roditeljskog doma. Njima se često pridružuju mnogobrojni rođaci i prijatelji iz drugih krajeva zemlje, pa skoro da nema kuće koja ne bruji od graje novopridošlih gostiju.

Vaskršnji program na Krfu je veoma bogat i počinje čitavu sedmicu ranije, na Cveti, kada se u velikoj litiji iznose mošti svetog Spiridona, čudotvorca i zaštitnika ostrva, koji ga je prema predanju spasao od gladi i kuge. Tog dana u domovima i tavernama služi se posebno jelo od sušene ribe i krompira začinjeno belim lukom i limunom. Sam naziv ovog specijaliteta, "stakofisi", engleskog je porekla (od stockfish) i predstavlja deo ostrvske tradicije koji je nastao za vreme vladavine Britanske imperije.

Od Velikog ponedeljka počinje se sa pripremama za Vaskrs. Čiste se i uređuju kuće, nabavljaju potrebne namirnice i mese uskršnji kolači. Tokom čitave Strasne sedmice održavaju se službe u crkvama i manastirima kojih je na ostrvu oko osam stotina. Na Veliki četvrtak žene donose pređu u crkve i tokom duge molitve pletu trake koje kasnije vezuju bebama oko ruke kako bi ih Bog sačuvao i zaštitio od svakog zla. U samom gradu ovaj običaj je iščezao, ali se još može sresti u seoskoj sredini i to pretežno među starijim ženama. Na isti dan u katoličkoj katedrali Duomo, u samom gradu Krfu, pali se dvanaest sveća koje se jedna po jedna gase nakon čitanja svakog od Jevanđelja.

Poslednja tri dana Strasne sedmice prepuna su raznovrsnih dešavanja. Na Veliki petak se iznosi plaštanica i simbolički obavlja Hristova sahrana. Mlade devojke od ranog jutra počinju sa ukrašavanjem plaštanice kako bi do podneva bila spremna da se iznese pred vernike na celivanje, a zatim u svečanoj litiji pronese kroz gradske ulice. Počevši od dva časa po podne pa sve do deset uveče, na svakih pola sata kreću litije iz mnogobrojnih gradskih crkava. Povorke se kreću uzanim ulicama starog gradskog jezgra, između beskrajnih špalira vernika i venecijanskih palata. Cvećem ukrašene plaštanice na rukama nose vojnici, mornari, učenici gimnazija, skauti i brojno sveštenstvo. Sa njima u pratnji idu filharmonijski orkestri i crkveni horovi izvodeći prigodne melodije. Uobičajeno je da recimo "Stari filharmonijski orkestar", koji ima crvena paradna odela, svira Albinonijev Adađo, a "Mantzaros", u plavim uniformama, izvodi Verdijev Posmrtni marš. Sve litije prolaze pored Listona, glavne gradske promenade, čije su kolonade, u znak žalosti, samo tog dana u godini osvetljene ljubičastom svetlošću.

Jedino se plaštanica iz crkve svetog Spiridona iznosi na Veliku subotu. Ovaj običaj je nastao kada su 1574. mletačke vlasti zabranile sve litije na Veliki petak. Zbog toga su Krfljani spojili iznošenje plaštanice sa iznošenjem moštiju svetog Spiridona za vreme subotnje litije, što je već bila dobro utemeljena tradicija i nije se mogla tako lako zabraniti. U jedanaest sati, kada se oglase zvona, koja najavljuju prvo Hristovo vaskrsenje, nastupa jedinstvena ceremonija "bacanja vrčeva". Sa stotina prozora i balkona ukrašenih purpurnim prostirkama bacaju se vrčevi koji su napunjeni vodom kako bi izazvali što veći prasak u trenutku razbijanja o pločnik. Ovaj običaj predstavlja veliku atrakciju koja privlači na desetine hiljada posmatrača, kako ostrvljana tako i turista, koji se već od ranih jutarnjih časova okupljaju na jednom od gradskih trgova u iščekivanju ovog trenutka. Keramički vrčevi, posebno napravljeni i ukrašeni za ovu priliku, nazivaju se "botides" i mogu biti i po metar visoki. Sam događaj traje svega par minuta, a zatim među prisutnima nastaje prava jagma za krhotinama, naročito onim obojenim crvenom bojom, za koje se veruje da donose sreću. Ovaj običaj, po jednima je verskog karaktera i odnosi se na citat iz Svetog pisma kojim se najavljuje Hristovo vaskrsenje i nemilosrdni obračun sa zlom, po drugim pretpostavkama bacanje vrčeva označava protest zbog Judine izdaje ili Hristovog raspeća. Međutim, postoje i tumačenja koja kažu da je u osnovi stari paganski običaj obeležavanja dolaska proleća i budućih useva koji će se prikupljati u novim vrčevima. Zatim na ulice ponovo izlaze orkestri svirajući veseo marš pod nazivom "Grci se ne boje", a masa ljudi kreće u pravcu Pinije na trgu Vrahlioti gde se odigrava još jedan živopisan običaj pod nazivom mastela. Naime, u bure, koje se za ovu priliku postavlja na skveru, svi ubacuju metalne novčiće, a po oglašavanju zvona ko prvi uskoči u njega ima prava da pokupi sav prilog.

Sam doček Vaskrsa je najupečatljivija od svih ceremonija tokom Velike nedelje. Pola sata pre ponoći od crkve Svete Petke ka centralnom gradskom trgu, takozvanoj Esplanadi, kreće velika Vaskršnja litija. Na desetine hiljada vernika do poslednjeg mesta prekrivaju ovaj ogromni prostor koji slovi za najveći trg na Balkanu. Tačno u ponoć, kada se na Staroj tvrđavi osvetli ogroman natpis "Hristos Anesti!" (Hristos voskrese!) i purpurni krst postane beo, počinje pravi spektakl. Iz crkava i manastira iznosi se sveti plamen "Agio fos" i prenosi od čoveka do čoveka sve dok svi prisutni ne zapale sveće. Ovaj prizor svetlosti hiljada sveća koje prekrivaju celu Esplanadu kao i sve prozore i balkone na obližnjim zgradama ostavlja nezaboravan utisak. Kada se završi služba kreće veličanstven vatromet, a filharmonijski orkestri počinju da marširaju ulicama starog grada svirajući vesele marševe. Ljudi jedni drugima čestitaju praznik kucajući se crvenim uskršnjim jajima. Tako počinje uskršnja gozba koja traje do ranih jutarnjih časova. Običaj je da se sprema "magiritsa", jelo od jagnjećih iznutrica, kojim se tradicionalno prekida Veliki post. Interesantno je spomenuti da pored centralne proslave u gradu Krfu, svako selo, a ima ih oko sto dvadeset, na sličan način i uz nezaobilazni vatromet priređuje svoj lokalni doček Vaskrsa.

Ovim se, međutim, ne završavaju uskršnje svečanosti. Na samo vaskršnje jutro, počevši od sedam časova, iz svake crkve kreće litija sa ikonom Hristovog vaskrsenja koja se na sličan način kao plaštanica pronosi kroz grad. Nakon jutrenja počinje priprema prazničnog ručka. Ostrvska tradicija je da se za ovaj obed priprema "avgolemon", jaka supa od raznih vrsta mesa začinjena veoma kiselim umakom od jaja i limuna, za koju se smatra da je odlična za organizam posle iscrpljujućeg posta. Jagnje na ražnju, koje je tipično za kopneni deo Grčke, peče se tek narednog dana kada se stomak već navikao na jaču hranu. Ukućani se kucaju crvenim jajima čije ljuske stavljaju u dovratke ulaznih vrata za sreću, ili ih bacaju po poljima kako bi imali bogatu žetvu. Ulicama se širi miris vaskršnjih kolača od kojih su karakteristični "fogatsa", sladak hleb venecijanskog porekla začinjen mastikom i kolumbine, rolnice sa formom goluba.

Sedmica posle Uskrsa zove se "enija" što u prevodu znači "nova", pa se tako i za dane u nedelji kaže Novi ponedeljak, Novi utorak itd. To je veoma značajan i svet period kada se širom ostrva dešavaju brojne manifestacije, litije i narodne svečanosti sa lokalnim pesmama i igrama.