Poraz zaljubljenog gusana

U finalu 22. gusanijade ili "tuče guskova" u banatskom selu Mokrinu pernati fajter Acika pobedio je suparnika Zombija. Dok se gusani biju, guske gakanjem navijaju...

Tekst: Bogdan Ibrajter
Fotografije: Milan Melka

Svakog poslednjeg vikenda u februaru u Mokrinu se održavaju finalne borbe u nadmetanju gusana, ili "tuča guskova" – kako to kažu starosedeoci ovog severnobanatskog sela. Dodaju da je u naravi i ćudi guščijoj da se mužjaci biju. Još su prirodnjaci Brem i Homajer primetili i zapisali da je kod gusaka izražena tendencija stvaranja trajnije veze između mužjaka i određenih ženki u jatu. Mužjaci su naročito ljubomorni, svadljivi pa i ratoborni u vreme parenja – "gaženja", i kad guske izvode mlade. To vreme pada krajem zime i u proleće. Tada gusani, kao i svi mužjaci životinjskog sveta, čuvaju svoj prostor, brane ženke, gnezda i mlade. Guske se inače u toku parenja svađaju i tuku od kad je sveta i veka. Podjednako na obali Oba u Sibiru, na kanadskim jezerima, pored reke Nila, pa i u Mokrinu. Samo su dovitljivi Mokrinčani od toga napravili lepu zimsku zanimaciju...

U Mokrinu jato ili zapat obično čini jedan mužjak i četiri do pet ženki. Ako se na ulici, kanalu ili pored bare nađu licem u lice dva jata, mužjaci odmah zapodenu kavgu. Zna se da su gusani, kao i petlovi, najjači "na svom bunjištu", pa se zbog toga borbe u Mokrinu odvijaju na sredokraći puta između kuća dva vlasnika gusaka. Kad se jata susretnu, gusani siču, kočoperno istežu šije, šire krila, dohvataju i bubeckaju jedni druge kao bokseri u ringu. Dok se mužjaci biju, guske podignu silnu dreku i gakanjem navijaju! One tokom borbe daju podstreka svojim "izabranicima" i "gotovo ih podižu iz mrtvih" – kažu mokrinski guščari. U okršajima nema većih grubosti. Gusani kljunovima štipaju jedan drugog, hvataju protivnika za perje i lupaju krilima. Pobednik je onaj koji duže izdrži. Poraženi beži sa megdana zajedno sa svojim guskama.

U ovogodišnjoj 22. po redu gusanijadi, u finalu su se sastali gusani Zombi, vlasnik Milan Terzić Košničar i gusan Acika Aleksandra Adamova Bilte. Borba je privukla više hiljada gledalaca i guščara iz mnogih mesta. Pobedio je Acika i "postao petostruki šampion sveta"! I ovoga puta sevali su blicevi i kamere, a kasete sa borbama će, kao i ranijih godina, stići do Toronta, Tokija, Berlina, pa do Hamiltona na Novom Zelandu, gde ima Mokrinčana.

Rodonačelnik mokrinskih "tuča guskova" bio je seoski lekar Bogdan Seđakov. Bio je to dugovečan čovek. Poznavao je poimence svakog žitelja Mokrina, iako je ovo selo za Seđakovog doba, u prošlom veku, imalo devet hiljada stanovnika. Doktor Seđakov je imao konja i čeze. Sedne u čeze, pored sebe na sicu posadi svog gusana. Čezama ide od bare do bare gde se skupljaju jata seoskih gusaka, pušta svog gusana, koji se hvata u koštac s protivnikom. Doktor gleda, uživa u tuči. Jaki gusani behu mu strast. Seđak ima u Mokrinu bar tri tuceta naslednika. Jedan od njih je Nikola Krišan. On je u svojoj bašti sahranio dva svoja ljubimca, gusane koji su odnosili pobede – Tajsona i Malog Žutog, koji su uginuli od starosti. Podigao im je čak i nadgrobne ploče s epitafom! Pariz ima trista čuda, pa i čuveno pseće groblje, gde sahranjuje svoje četvoronožne ljubimce. Eto, Mokrin ima guščije groblje!... Nikolino jato je često na ulici. Guske šetkaju ispred kapije njegove kuće. Kad se Nikola vraća s posla, a njegov se automobil pojavi u ulici, nastaje graja od gakanja. Guske prepoznaju auto. Gaču i kao da pozdravljaju Nikolu. Nisu guske tako glupe!... Sava Košničar je, na primer, toliko voleo svog kočopernog guska, borca Kleja, da nije mogao da se odvoji od njega. Kad je Klej uginuo od starosti, Sava je odneo uginulog guska kod čuvenog preparatora Brace Jančića u Novi Kneževac. Braca je Kleja preparirao. Sad preparirani gusak Klej izgleda "kao živ". Sava ga drži u dnevnoj sobi, svakodnevno gleda, a može i da ga pomiluje. Duško Kovačić, predsednik mokrinskog udruženja guščara "Belo pero", ima jednu gusku staru sedamnaest godina. Ta guska gakanjem najviše i bodri Duškovog gusana dok se bori. Predsednik ne sme u dvorištu ni da se približi toj guski, jer gusak odmah kidiše na njega. Ljubomorno čuva svoju vremešnu ženku. Jedan mokrinski gusak živeo je čak 23 godine, što je pravi metuzalemski guščiji vek.

Književnik Raša Popov bio je nekoliko puta voditelj i spiker na takmičenjima guskova u Mokrinu. On mi je ispričao zbilju "o guščijoj ljubavi", koja kao da je iz bajke. Kaže da se seća da je pre deset godina jedan mokrinski zaljubljeni gusan, inače favorit, izgubio meč već na početku... Zbog čega?... Dva dana pre toga iz jata mu je uginula guska ljubimica. Poražen je od slabijeg zbog tuge! Taj gusan bio je u žalosti...