Mendoza je argentinska oblast u kojoj se nalazi središnji i najviši deo Anda, najdužeg planinskog masiva na svetu, koji se prostire dužinom od oko 7.000 kilometara uz pacifičku obalu Južne Amerike.
Osvajanje Akonkagve, ili Kumbre, kako se lokalno i tačno naziva najviša tačka Anda, spada u red najtežih planinarskih zahvata. Iako ne spada u alpinizam, "cepini" se ne koriste, nose se samo "dereze" i planinarski štapovi, uspon na Kumbru je kontrolno "sito" za svakoga ko želi na Himalaje. Sezona penjanja na najvišu planinu južne hemisfere traje od novembra do aprila, optimalni uslovi su u decembru i januaru, ali je, zbog globalnog zagrevanja, Akonkagva postala veoma pristupačna i u februaru.
 |
Kiseonika ima u malim količinama i već iznad 4.300 metara nadmorske visine, klimatski uslovi su slični onima koji na drugim planinama vladaju na 6.000 metara. Razlog za to su ferolegure u sastavu ovih tektonskih planina, koje ne dopuštaju prirodan rast biljaka čije bi bujanje ovo podneblje učinilo daleko pristupačnijim. Svakog časa možete očekivati promenu vremenskih uslova, nalet vetra, snežne vejavice ili ponovno pomaljanje sunčevih zraka. Ali, upravo je ta surovost vremena, ogoljenost prostora i stalna promena valera boje na pejzažu oko vas, nešto što se ne zaboravlja i što privlači turiste i planinare iz čitavog sveta da posete i "isprobaju" Akonkagvu.
– Osećate se kao da ste na Mesecu. Kiseonik nastaje samo otapanjem snega ili isparavanjem vode iz glečerske reke Horkones. Vreme protiče užasno sporo, teško se diše, napor raste sa svakim metrom uspona. Sobom nosite preko dvadeset kilograma tereta i morate ispijati dosta vode, a gotovo da se i ne znojite. Uzimate tablete koje pomažu izbacivanje tečnosti iz organizma, iako je gubite već samim disanjem, kaže Slobodan Gočmanac, predsednik beogradskog Planinarsko smučarskog društva Avala i vođa ekspedicije "Avala- Akonkagva" koja je 27. januara ove godine krenula iz Beograda ka Južnoj Americi.
Posle leta od 22.000 kilometara preko Londona, Njujorka i Santjago de Čilea, sleteli su u Mendozu, glavni grad istoimene i najbogatije provincije Argentine, poznate po razvijenom turizmu i čuvenim argentinskim vinima. Put su nastavili autobusom i posle 162 km stigli do mesta Puente de Inka, gde su iznajmili mule. Nakon prospavane noći, prešli su 6,5 km i 1. februara našli se u Horkonesu, ulazu u nacionalni park, na visini od 2.850 m, odakle su, posle upoznavanja i kontrole dozvola od argentinskih rendžera krenuli u planinarenje.
|
Navikavanje na surovu klimu i desetodnevna aklimatizacija, bez koje bi konačni uspon bio nemoguć, započinje narednog dana uspinjanjem do baze Konfluensija (3.300 m). Odatle se do vrha Anda može ići napornijim i alpinističkim Poljskim smerom ili putem Vija normale, kojim je narednog dana, ka baznom logoru Plasa de Mulas na 4.200 m i krenula desetočlana ekspedicija Avale. Stazu od 21 kilometra prešli su za deset sati, uz hodanje po isušenom rečnom koritu punom šodera i drobine. |
 |
Poslednja dva kilometra savladali su serpentinu i visinsku razliku od samo 700 metara.
– U Plasa de Mulas smeštaju se sve ekspedicije. Zahvaljujući Ministarstvu turizma Argentine i brojnim turističkim agencijama, vođe planinarskih timova na tom mestu imaju sve uslove za rad, kompjutere, stalnu radio vezu i kontrolu daljeg uspona ka vrhu. Tu se vrše i poslednji zdravstveni pregledi planinara, meri se koagulacija, koncentracija kiseonika u krvi, proveravaju se puls u pritisak. I posle toga, u nastavku uspinjanja, nastavlja se sa aklimatizacijom. Prosečna temperatura noću je od minus 20 do minus 25, a danju do plus deset stepeni celzijusa. Penjači moraju imati redovan odmor i spavanje, ali i često spuštanje i penjanje za po stotinak metara, kako bi se aklimatizovali na uslove, govori Gočmanac koji je, kao vođa ekspedicije, ostao u Plasi de Mulas.
Oko osam sati izjutra, prvog od četiri dana glavnog uspona, penjači na čelu sa Ilijom Andrejićem, vođom tehničkog uspona, kreću ka Kondorovom gnezdu. Njih sedmoro stiže na visinu od 5.300 metara za četiri i po sata i ostali deo dana provodi u pripremanju šatora i vreća za spavanje, ali i otapanju snega, kako bi se obezbedila dovoljna količina vode za piće. Narednog jutra, oko 10 sati, krenuli su do Berline (5.800 m), poslednje baze pred konačni napad na Kumbre. Posle obaveznog spavanja, u noći kada su termometri beležili minus 38, trećeg dana od polaska sa Plase de Mulas, u četiri izjutra počeli su glavni uspon.
Za konačno osvajanje visine od 6.962 metra, preko Traverze trebalo im je dvanaest sati. Kanaletu, poslednji greben dug tek dva kilometra, prešli su za tri sata, osvojivši Akonkagvu 13. februara u kasnim popodnevnim satima.
– Na samom vrhu ne smete se zadržavati duže od dvadesetak minuta do pola sata. Temperatura je jako niska, kao i vazdušni pritisak. Tek tu je kiseonik veoma razređen i sve vreme vam se spava, pa se ne smete spustiti u sedeći položaj, jer vam se može desiti da više ne ustanete, priča Gočmanac.
Planinari su se istog danaspustili do Berline, prespavali, sutradan se spustili do baznog logora Plasa de Mulos gde su mogli, ili bolje reći morali da se odmore barem 24 sata. Slobodan Gočmanac, vođa ekspedicije, Zoran Kontić, zamenik, Ilija Andrejić, vođa tehničkog uspona, Dragan Petrić, Neda Milošević, dr Slobodanka Đorđević-Kontić, Đorđe Mikalački, Draško Marković, Nebojša Petrić i Vlada Zakonović, novinar i snimatelj RTS-a, istim putem kojim su i stigli do najviše tačke južne hemisfere, vratili su se 29. februara u Srbiju.
| Istog dana, 13. februara 2008, kada je sedam članova "Avale" osvojilo Akonkagvu, proslavljajući šest decenija postojanja društva, na vrh Anda popela se i dvadesetjednočlana internacionalna ekipa (Srba, Makedonaca, Crnogoraca i Bosanaca) iskusnog planinara i alpiniste Dragana Jaćimovića, prošlogodišnjeg osvajača Mont Everesta. |
|
"Svet je u rukama onih koji imaju smelosti da sanjaju i rizikuju živeći svoje snove."
Paolo Koeljo | |
