Već na aerodromu u Dubaiju putniku koji prvi put dolazi u ovaj grad postane jasno da se nalazi na raskršću kontinenata, civilizacija, svetova... Prvi prizori nagoveštavaju uzbuđenje kakvo u sebi nose makame (priče) iz "Hiljadu i jedne noći” koje je Šeherezada izatkala dočaravajući lepotu i osobenosti života, zvuke, kolorit i duh Orijenta.
Posle petnaestak minuta vožnje ne tako skupim taksijem, pri prvom susretu sa gradom ovaj se utisak produbljuje. Na svakom koraku sreću se predstavnici svih rasa i nacija na najrazličitijim poslovima u gradu koji se neverovatnim tempom neprestano širi. Završetak jednog objekta koji postavlja standard luksuza ujedno je i početak izgradnje novog koji ga mora prevazići. I tome, izgleda, nema kraja.
Ta je činjenica verovatno bila jedno od polazišta šeika Mahmuta bin Rašida al Mahmuta, prošle godine preminulog vizionara koji je od malog ribarskog sela napravio jednu od najznačajnijih svetskih metropola. Pored ovoga šeik je imao u svojoj računici more i negostoljubivu pustinju... Tome je pridodao apsolutnu otvorenost za sve vrste posla ukinuvši i korporativni i individualni porez. Dođi, donesi svoje znanje ili kapital i radi... Postavljena su jasna pravila čija se primena nikada nije mogla dovesti u pitanje i trka je počela. Kraja nema, ili se ne nazire.
I, kako to obično biva, sve velike ideje kada se realizuju deluju jednostavno. Mudri šeik je za četrdesetak godina ostvario viziju i stvorio megalopolis koji je zauzeo visoko mesto među svetskim prestonicama, pretičući jednu po jednu na skali omiljenih destinacija svetskih džetsetera ali i poslovnog sveta i turista.
|
Lagana vožnja gradom učini da se osetite kao na izložbi radova najvećih svetskih arhitekata specijalizovanih za visokogradnju, uz podršku kolega eksperata za pejzažnu arhitekturu...
Nizovi bleštavih nebodera, kilometri besprekorno uređenih travnjaka sa neizbežnim palmama i cvetnim alejama... Među prve utiske u Dubaiju spada i onaj da je sve veće i luksuznije od onoga što gost očekuje i manje od onoga što bi domaćini želeli.
U Dubaiju je prisutan ceo svet, što se primećuje zahvaljujući takozvanom autdor oglašavanju ili bilbordima, reklamnim panoima najrazličitijih veličina, od onih najmanjih do onih koji se protežu duž fasada najviših oblakodera. Svi su tu: i Bentli, i Ferari, i Barberi, i Lakost, Nokia i Soni. Svi u bespoštednoj borbi za tržište koju u Dubaiju izgleda svi uspevaju da dobiju. |
 |
Hotelska ponuda je možda najbolja na svetu. Možete naći prenoćište za sto do sto pedeset dolara za noć u manjim hotelima na periferiji, ali i prenoćiti u predsedničkom apartmanu hotela Burdž el Arab za nekoliko desetina hiljada.
|
|
Svi svetski lanci - od Hajata i Interkontinentala pa do Kempinskog - imaju po nekoliko hotela i stalno grade nove. Tek izgrađeni objekat jednog lanca biva u modi nekoliko meseci, a onda neko drugi završi svoj objekat i preotme primat na neko vreme. I tako ukrug.
Samo je jedan izuzetak. Već spomenuti "Burdž el Arab" - prepoznatljivi simbol Dubaija. Po mnogo čemu ovo zdanje u obliku jedra arapskog ribarskog broda izlazi iz do sada poznatih okvira hotelijerstva. Arhitekt Tom Votkins uspeo je da stvori objekat koji je odmah postao simbol Dubaija, a mnogi ga poistovećuju s gradom u kojem se nalazi.
Na veštački napravljenom ostrvu udaljenom 280 metara od obale izveden je jedan od najkomplikovanijih arhitektonsko-građevinskih zahvata na kraju dvadesetog veka. Za pet godina, od 1994. do 1999. potrošeno je šeststo pedeset miliona dolara i u "jedro je udahnut vetar".
Posle otvaranja "Burdž el Araba" postavljeni su novi standardi u ovoj oblasti. Iako kategorizacija hotela poznaje samo pet zvezdica kao oznaku, bar neformalno, ovaj se kategoriše sa sedam.
Dva podatka govore dovoljno: osam hiljada kvadratnih metara enterijera ovog hotela je pod dvadesetdvokaratnom pozlatom, ulazak u hotel radi razgledanja košta 50 dolara i čeka se sedam dana. Samo po ovom osnovu hotel je do sada zaradio osamdeset miliona dolara i na taj način vratio osminu onoga što je u njega uloženo. |
|
"Burdž el Arab" je s pravom simbol Dubaija. Mada bi zaštitni znak ovog grada mogao da bude, verovali ili ne, i kran. Ima ih na svakom koraku, ulaze u svaki pogled na grad, podižu se i spuštaju, okreću 24 sata dnevno. Kažu da svetski proizvođači ove građevinske alatke nisu u stanju da proizvedu količine potrebne Dubaiju i da pri tom održe proizvodnju za ostala tržišta na normalnom nivou.
Mlađa Mihajlović, predstavnik Jata u Dubaiju kaže: "Bilo ko, ko ima struku ili zanat i zna engleski, sedam dana posle sletanja u Dubai, bez ikakvog poznanstva u gradu, mora imati posao." Kažem mu da ću to da napišem. "Napiši, napiši, ja ti to i govorim da bi napisao!"
Mihajlović je, pored toga što je Jatov predstavnik, i neka vrsta nezvaničnog konzula ili diplomatskog predstavnika, kako hoćete. Jer gde će naš čovek nego u Jatovo predstavništvo po informaciju, savet, pomoć...
"Po zvaničnim informacijama u Dubaiju ima 5.000 naših ljudi, po nezvaničnim, koje su verovatno tačnije, ta brojka je oko 15.000 što ovaj grad dovodi na deveto mesto po broju Srba u svetu. Rekao sam to nadležnima iz MIP-a ali za sada još nema mogućnosti za otvaranje konzularnog predstavništva, pa pripadamo ambasadi u Egiptu. Nema para, valjda, šta li?" vajka se, bez gorčine Mihajlović.
"Ma ide to nekako i ovako, ali bi neki ekonomski biro morali da imamo, ima posla, čoveče, ima posla. Valjda nam je sada posao najvažniji", konstatuje pitajući. |
|
"Pa dobro VodaVoda je već duže vreme tu, a na tek završenom sajmu prehrane i Zlatibor voda je stigla na ovo tržište... "
"I šta s tim, kap u moru, znaš li šta se sve ovde može prodati, od znanja do robe. Sve što je vrhunskog kvaliteta, a može kontinuirano da se doprema... "
"Imaš li neko jednostavnije pitanje?" ‡ pokušavam da skrenem sa ove teme za koju baš i nisam sagovornik.
"Imam, možeš li da zamisliš Srbina koji ne jadikuje, ne zna nijednog političkog lidera sa srpske političke scene, ne misli da je najpametniji na svetu, sa kojim možeš da ćaskaš ili ćutiš uz pivo?"
"Mlađo" – rekao sam – "jednostavnije, lakše pitanje..."
"E pa i takav postoji, upoznaćeš ga."
I zaista u lonžu hotela "Palma" gde dobar britanski bend usred podneva petkom svira rok da se sve praši, nalazimo se sa Zoranom Kisačaninom koji je 1979. godine iz Novog Sada otišao za Sidnej. Jednostavno ga je u dvadeset prvoj godini života neodoljivo privlačio ovaj grad pa se zaputio u avanturu koja se još nije završila. Bavi se primenjenim slikarstvom, oslikava zidove aerodromskih holova, hotelskih lobija, verskih objekata, kuća... U Dubai je stigao pre pet godina. Posla ima neuporedivo više nego što može da prihvati. Jednom šeiku je oslikavao dom u Dubaiju, ali i kuće u Londonu i Francuskoj. Tek je stigao iz Evrope...
Mlađa Mihajlović, beogradski roker "sa dna kace" koji je bendove osnivao kad i Zoran Miščević "Siluete" i Kisačanin, uživaju u svirci benda koji se dobro zagrejao. "Sweet home Alabama" za aplauz dvojice starih srpskih rokera. Posle pričamo o rok sceni u Srbiji uz morske plodove svih svetskih mora sa švedskog stola. "Ima posla, recimo, za one koji umeju sa gips pločama, potrebno je postaviti milone kvadrata pregradnih zidova, naravno kvalitetno i na vreme", kaže Kisačanin. On to najbolje zna. Po njima slika. Shavatio sam zašto se Mlađa druži sa ovim vedrim i nasmejanim čovekom. Ležeran je i veseo. I zaista ne misli da je najpametniji na svetu, optimističan je i pojma nema o srpskoj politici...
 |
Posle toga odlazimo u hram šopinga, posebno – ako mi dopustite da budem pomalo zloban – popularnog među ženskim svetom. Tržni centar "Emirati" treći po veličini u svetu, jedini je koji ima veštačku ski stazu dugačku 400 metara. To olakšava stvar muškarcima koji sa decom skijaju dok žene obilaze kilometre holova, da budem pakostan do kraja. I tu su svi brendovi sveta. Cene kao u Evropi.
"Prošao je period popusta" objašnjavaju mi, od 15. 1. do 15. 2 cene su niže i do 70 odsto pa ceo svet dolazi u kupovinu. |
Za ovu godinu još nisu objavljeni rezultati, ali su prošle trgovci u Dubaiju u tom periodu obrnuli oko sedamnaest milijardi dolara. Od ove činjenice mi se malo zavrtelo u glavi. Koliki li ono beše naš spoljni dug?
|
Potom odlazimo na kafu u marinu u kojoj se završava stambeni blok za tržište. Svi stanovi imaju pogled na more, izuzetno luksuzno su opremljeni. Stan od 120 kvadrata košta oko 300.000 evra. Kao na Vračaru.
Potom obilazimo "pijacu zlata". Ima ga u tolikoj količini da brzo izgubite osećaj da je to najplemenitiji metal. Cenjkanje je uobičajeno, a cene, uglavnom 22-karatnog zlata u svim bojama, veoma su povoljne. |
 |
Na kraju dana u kasno popodne obilazimo rezidencijalni deo Dubaija u kojem žive njegovi najbogatiji stanovnici. Prolazimo pored kilometarski dugih zidova kojima su ograđeni dvorci što se mogu tek na sekund videti pri prolasku pored otvorenih kapija. Veličina dvorišta meri se hektarima, a rastinje i cveće doneto iz celog sveta pretvara pustinju u vrtove iz snova. Kuće, ako su to uopšte kuće, samo se naziru, ali je i to dovoljno da se stekne utisak. Takvo nešto, verovatno, ne postoji nigde na svetu.
Kapetan Zoran Igrutinović nas na povratku, mirnim letom, gotovo uspavljuje.
Po povratku u Beograd razmišljam o našem povoljnom geografskom položaju i prirodnim lepotama. Da li to ulazi u računicu nekog vizionara? Ili nam fali mudri šeik?
Dok se vozim ka gradu slušam vesti na radiju. Pregovori o Vladi biće uskoro nastavljeni. Zbogom Dubai...
| Jat Ervejz poleće iz Beograda za Dubai četiri puta nedeljno tokom cele godine, i to nedeljom, ponedeljkom, utorkom i četvrtkom u 21.30. Povratni letovi iz glavnog grada Ujedinjenih Arapskih Emirata predviđeni su za 7.30 po srednjoevropskom, odnosno 9.30 sati po vremenu koje važi u Dubaiju. Srpski nacionalni avioprevoznik po potrebi ubacuje i peti let sedmično, a zahvaljujući saradnji sa Emirejts Erlajnsom svi Jatovi putnici preko Dubaija mogu stići i do svih mesta na drugoj strani planete. | |
