Dan radosti večne

Najstariji i najsvečaniji hrišćanski praznik, Vaskrsenje Hristovo, simbol je pobede dobra nad zlom, duha nad materijom. Vaskrsenje je temelj hrišćanske vere, garant ostvarenja nada, hrana ljubavi.

Tekst: Dragana Tasić

Praznik nad praznicima – Vaskrs – dan je najveće pobede koja se ikada zbila otkad je sveta. Hrišćanstvo tumači da je trećeg dana nakon raspeća (Veliki petak), vaskrsnuvši iz groba, Hristos pobedio smrt! Tim činom on je svim ljudima – još od vremena Adama i Eve pa do kraja sveta, podario spasenje i večni život! Hristova pobeda nad smrću, ljudima je odškrinula vrata carstva nebeskog. Ljudi ta vrata moraju otvoriti još na Zemlji, čineći dobra dela.

Vaskrs je pokretan praznik – jedini koji kalendar ne može da fiksira. To je razlog što su se hrišćani, još od davnina, sporili oko datuma praznovanja hrišćanske Pashe (Uskrsa).

Kada je početkom četvrtog veka hrišćanstvo priznato u Rimskom carstvu, pored ostalih sporova rešavano je i pitanje praznovanja ovog najstarijeg hrišćanskog praznika. Prvi vaseljenski sabor hrišćanske crkve, održan u Nikeji 325. godine, rešavao je i pashalni spor. Stoga se odluka o datumu Vaskrsa može svesti na četiri osnovne tačke: Vaskrs se slavi nakon prolećne ravnodnevice; hrišćani ne slave Vaskrs kad i Jevreji svoj Pesah; Vaskrs se slavi posle punog meseca (uštap); Vaskrs se slavi uvek u nedelju. Kad se steknu ova četiri uslova, po posebnim matematičkim i astronomskim proračunima dolazi se do saznanja kada u toj godini pada Vaskrs.

Kalendari

Pitanje različitosti kalendara veoma je staro. Skoro svaka civilizacija imala je svoj sistem računanja vremena, "svoj kalendar". Jedan od najstarijih je egipatski (lunarni), a kalendar su pravili i Vavilonjani, i Grci i Rimljani, Jevreji, muhamedanci...

Hrišćani nisu osmislili sopstveni sistem računanja vremena. Oni su ušli u već postojeći civilizacijski krug grčko-rimskog sveta, tj. Rimske imperije koja je već imala svoj kalendar. Hrišćani su, jednostavno, prihvatili ono u čemu su se zatekli, a to je bio julijanski kalendar. Ovaj kalendar nazvan je "starim stilom", a dobio je ime po Juliju Cezaru koji je rešio da reformiše postojeći jer je kreiran kako je kome odgovaralo (primera radi, skraćivanjem ili produžavanjem magistratskih godina vršeni su razni politički manevri, pa je pred kraj Republike došlo do potpune zbrke).

Cezarov reformisani kalendar – julijanski, osmislio je egipatski astronom Sosigen. Kalendarska godina, po njemu, imala je, kako i treba, celi broj dana (365), a svakoj četvrtoj (prestupnoj) godini dodavan je po jedan dan. Zadržano je 12 meseci – neparni su imali 31 dan, a parni 30 (februar 29, a u prestupnim godinama 30 dana). Ostale su i sedmodnevne nedelje. Kalendar je stupio na snagu 45. godine pre nove ere i od tada se prvi januar slavi kao prvi dan nove godine. Godinu dana kasnije, sedmi mesec je preimenovan u "juli" u čast Julija Cezara, a pedesetak godina kasnije, osmi mesec je preimenovan u "avgust" u čast imperatora Avgusta. Svi meseci su današnja imena, redosled i broj dana primili 8. godine naše ere.

Ni ovaj kalendar nije rešio sve muke oko preciznog računanja vremena, jer bi se za 128 godina nakupio jedan dan "viška". Zbog toga su se pomerili i hrišćanski praznici, pa je izmena pravila izazvala žučne rasprave kod učenih bogoslova. To je rezultiralo ponovnom reformom kalendara.

U subotu, osam dana pre hristovog vaskrsenja, desilo se čudo – vaskrsenje Lazarevo koje je potvrdilo hristove reči: "Ja sam vaskrsenje i život. koji veruje u mene ako i umre – živeće!"   Toga dana u litiji oko hrama najradosnija su deca – "jaganjci hristovi koji slede svog pastira" – svečano obučeni mališani, sa zvončićima oko vrata, sa bakama i dekama, roditeljima, slave praznik – Vrbicu, sećanje na radost jerusalimske dece u susretu s Hristom.   U hramovima se osveštavaju ozelenele grančice vrbe po kojima je praznik i dobio ime.

Novi kalendar osmislio je nastavnik medicine sa Univerziteta u Padovi, Luiđi Điljo (lat. Aloizius Lilius). Rimski papa Grgur XIIII dekretom je 1582. obznanio novi kalendar, u njegovu čast nazvan Gregorijanskim (poznat i kao "novi stil"). Gregorijanski kalendar je, zapravo, modifikovan julijanski, s tim što ni on nije astronomski potpuno tačan: svakih 400 godina iz računanja se izostavljaju tri dana, koliko je kasnio julijanski kalendar.

Ni uvođenjem gregorijanskog kalendara nije postignuto molitveno jedinstvo u hrišćanskom svetu. Kalendar nisu odmah prihvatile ni sve zemlje Zapada. Najpre su ga uvele Italija, Španija, Francuska, Nemačka, a među poslednjima Engleska.

U pravoslavnom svetu, u pogledu kalendara, danas crkveni julijanski kalendar i pashaliju drže Jerusalimska, Ruska, Srpska, Gruzijskoruska pravoslavna zagranična crkva i Sveta gora. Gregorijanski kalendar i julijansku pashaliju drže Carigradska, Aleksandrijska, Antiohijska, Rumunska, Bugarska, crkva u Grčkoj, na Kipru i autonomne crkve zavisne od Carigradske patrijaršije. Finska pravoslavna crkva u potpunosti je priznala gregorijanski kalendar i pashaliju.

Vaskrsno jutrenje

Dok sva zvona zvone, sveštenik sa narodom na vaskrsnom jutrenju obilazi tri puta oko crkve. Pred zatvorenim vratima hrama sveštenik se zaustavlja, kadi narod i vrata crkve, a poje se tropar "Hristos voskrese". Noseći krst i jevanđelje, sveštenik zatim ulazi u crkvu i prolazi kroz otvorene Carske dveri (središni deo oltarske pregrade) i ulazi u oltar. Carske dveri se ne zatvaraju cele Svetle sedmice – sedmice posle Vaskrsenja. Narod ulazi za sveštenikom u osvetljeni hram. Služi se Vaskrsna liturgija – najradosnije bogosluženje u godini. Verni se pričešćuju, završava se post. Prvo što će pojesti najčešće je – vaskršnje jaje.

Vaskršnja jaja

Jaje je od davnina, širom sveta, bilo simbol obnavljanja prirode i života. Brojni su mitovi koji jaje pominju kao izvor života i postanka sveta. Kinesko predanje, primera radi, kazuje da je Haos imao oblik jajeta; ono se nakon 18.000 godina otvorilo, pa je od teških elemenata nastala zemlja, a od lakih nebo. Prema finskom narodnom epu ceo svet je postao iz jednog gvozdenog i šest zlatnih jaja.

Mnoge legende različito tumače običaj bojenja, šaranja i ukrašavanja vaskršnjih jaja. Jedna od priča crveno bojeno jaje vezuje za sećanje na događaj kad je sveta Marija Magdalena – mironosica, putovala u Rim i posetila cara Tiberija. U znak pažnje, kao poklon, predala mu je crveno jaje i pozdravila ga rečima: "Hristos voskrese!" Uskršnja jaja boje se i ukrašavaju tokom Velike (ili Strasne) nedelje, a najčešće na Veliki četvrtak ili Veliki petak. Ovo je sveti čin kome se pristupa s pobožnošću i čistotom. Običaj je da se prvo jaje boji u crveno. Crvena boja simboliše Spasiteljevu nevino prolivenu krv na Golgoti, ali istovremeno, to je i boja Vaskrsenja, boja krvi koja život znači. Prvo farbano jaje čuva se u kući cele godine, a zovu ga čuvarkuća, stražar. Pripisuje mu se zaštitna moć – ono brani ukućane od bolesti i zla, štiti stoku i useve.

Milan Tucović

Jaja se boje i u druge boje: žuta se dobija od raznog lišća, kore drveta i korenja; mrka se dobija farbanjem u orahovini, zelena pomoću semena koprive i korenja patlidžana.

Galerija Pero   Ove godine galerija pero organizuje XI aukciju oslikanih uskršnjih jaja, 20. aprila u 19 časova u Skupštini grada Beograda.   Na njoj učestvuje 37 umetnika, među kojima su Vlada Veličković, Milan Tucović, Danica Basta, Aleksandar Cvetković, Cvetko Lainović, Boban Ilić i dr.   Pored naših umetnika na aukciji učestvuju i švajcarska umetnica Syzi Balkert i nemački umetnik Hartmut Elbbrecht.   Po prvi put ove godine,postoji mogućnost učestvovanja na aukciji putem direktnog internet prenosa na adresi www.pero.co.yu

Žene od davnina neguju umetnost šaranja jaja, što zahteva posebnu veštinu, darovitost i strpljenje. Ovo umeće prenosilo se s kolena na koleno. Najlepše ukrašena jaja namenjena su najdražima – ukućanima, deci, prijateljima kao i najuglednijim gostima. Stoga na jajima često, pored zoomorfnih, cvetnih, biljnih, geometrijskih motiva, nalazimo ispisana i imena, kao i početna slova vaskrsne čestitke. Posebni slikarski efekti postižu se šaranjem jaja zašiljenim voskom, umakanjem šaralice u vosak, ili pak korišćenjem poznate "batik" tehnike (vosak se nanosi na površine koje ne treba da budu obojene; posle farbanja on se istopi i ostane bela podloga). Običaj darivanje jaja na Vaskrs čini radost i onima koji ih daju i onima koji ih primaju. Neka nam Vaskršnji praznici proteknu u miru, zdravlju i radosti!

Milan Tucović

HRISTOS VOSKRESE! VAISTINU VOSKRESE!
	Milun Vidić