Flota

Uvođenje u saobraćaj letelica većih kapaciteta i doleta, a uz to daleko komfornijih, ekonomičnijih i po svim ostalim karakteristikama boljih od prethodnih, bilo je preduslov za širenje mreže linija, osvajanje novih tržišta i pravu ekspanziju vazdušnog saobraćaja.

Izbor novih tipova aviona koje uključuje u svoju flotu, za svaku vazduhoplovnu kompaniju predstavlja složen i odgovoran zadatak od kojeg zavisi njen uspešan rad, a često i sam opstanak. Iz tog razloga nije nezanimljivo podsetiti se kako su prva domaća aviokompanija Aeroput i njen naslednik Jat Airways rešavali ova važna pitanja proteklih decenija.

Počev od putničkih aviona "Potez 29" sa samo pet putničkih sedišta, koja je Aeroput nabavio u Francuskoj 1927. godine, pa do aviona ATR-72 koji je u flotu Jat Airways-a uveden 1990. godine, obe naše kompanije koristile su za redovan saobraćaj 19 različitih tipova putničkih aviona, proizvedenih kod šesnaest poznatih svetskih proizvođača. Samo su dva aviona (i to još 1935. godine) proizvedena u domaćoj vazduhoplovnoj industriji.

Potez 29

АТR-72

U početku Aeroput je leteo samo preko ravničarskih terena, te su u saobraćaju korišćeni jednomotorni avioni. Kada su 1933. godine linije produžene preko visokih Dinarskih planina, Kompanija je bila primorana da u flotu uvede avione sa dva i tri motora, koji su omogućavali veću sigurnost putovanja, imali veći broj sedišta i mogućnost da prevezu više tereta.

Povećanje broja međunarodnih linija i broja putnika omogućilo je Aeroputu da 1937. godine nabavi u SAD u to vreme najmodernije avione metalne konstrukcije Lokid Elektra 10, koji su kompaniju uveli u društvo uspešnijih avioprevoznika u Evropi.

Posleratni aviosaobraćaj obnovljen je prepravljenim vojnim transporterima Daglas DC-3 i Junkers JU-52. Oni su bili jedini tipovi aviona u floti JAT-a sve do 1954. godine, kad su kupljeni novi savremeni avioni tipa Konver 340 i 440 sa brzinom od preko 500 km/čas, kabinom pod pritiskom i drugim pogodnostima za putnike. Ovi avioni su omogućili Jugoslovenskom Aerotransportu da uvede nove prekomorske linije i ravnopravno se uključi u oštru međunarodnu konkurenciju evropskih avioprevoznika.

Krajem pedesetih godina uvedeni su i prvi dugolinijski četvoromotorci DC-6B, koji su omogućili da JAT organizuje čarter letove prema svim kontinentima i tako najavi ekspanziju u interkontinentalnom saobraćaju.

DC-3

DC-6B

Period aviona na mlazni pogon započeo je francuskom "lepoticom neba" Karavelom SE-210, koja je u flotu JAT-a uvedena 1963. godine, samo par godina po uključenju prvih aviona ovog tipa u francusku kompaniju Air France.

Caravelle SE-210

Douglas DC-9

Početkom sedamdesetih je usledila nabavka aviona Douglas DC-9, Boeing 707, zatim tromotornog Boeinga 727, da bi 1978. godine bili uvedeni i prvi širokotrupni avioni DC-10, kojim su ostvarene već najavljene linije za Australiju i Severnu Ameriku.

I konačno, JAT je 1985. godine postao prva evropska kompanija koja je u svoju flotu uvela "srednjoprugaša" nove generacije Boeing 737-300, koji i danas predstavlja osnovnu letelicu na evromediteranskim linijama.

Boeing 707	Boeing 727
Douglas DC-10	Boeing 737-300

Najmlađi član JAT-ove flote, ATR-72 sleteo je na aerodrom "Beograd" 1990. godine.