Римски град у Србији

Виминацијум је водећи локалитет у пројекту Itinerarium Romanum Serbiae који воде Археолошки институт из Београда, Министарство науке, Министарство културе и Туристичка организација Србије.

Текст: Жељка Трнинић
Фотографије: Археолошки институт САНУ

Прича о некадашњем сјају и пропасти римског града и војног логора Виминацијума, већ дуго заокупља пажњу наше и светске јавности. Више од 450 хектара шире градске и 220 хектара уже градске територије које обухвата тај локалитет донедавно се налазио испод обрадивих површина, док су археолошки предмети били расути по њивама.

Током последње три деценије XX века ископаван је такозвани град мртвих или некропола Виминацијума, на којој је откривено више од 14.000 гробова. На истраживању некадашњег римског града и војног логора, у последње време радио је интердисциплинарни тим стручњака под руководством др Миомира Кораћа из Археолошког института Српске академије наука и уметности (САНУ). Пројекат још окупља археологе, геофизичаре, математичаре, електроинжењере, геологе, петрологе, истраживаче који се баве даљинском детекцијом, као и применом ЗД технологије – моделовањем и препознавањем облика. Њихов циљ је да тргови и храмови, позоришта, хиподром, купатила, улице и четврти града изроне из ораница у којима су вековима таворили и постану део светске и српске културне баштине, али и симбол препознатљивости ове некада значајне римске области смештене на Дунаву – у Србији.

Села Стари Костолац и Дрмно, само 13 километара удаљена од Пожаревца, леже на остацима главног града римске провинције Горње Мезије или, у касној антици, провинције Прве Мезије. Из историјских извора сазнајемо да је Виминацијум био важно војно упориште у коме je била стационирана VII римска легија (legio VII Claudia pia fidelis), а након археолошких ископавања у последњој четвртини XX века из земље је изронио као град који je у својој историји, дугој шест векова, имао динамичан развој и био место где су се сусретале културе Истока и Запада.

Атрактивност Виминацијума, чија je роба налазила купце и изван граница матичне провинције, била је основа да на овом простору никну разноврсне уметничке радионице, чија су оставштина најзначајније и најлепше гробнице осликане фрескама из периода касне антике.

Научноистраживачки центар Римска вила – Domvs Scientiarvm Viminacivm, који се управо гради у Виминацијуму, врхунац је понуде у археолошком туризму, са јединственом атмосфером античког Рима, у коме посетилац може бити што год пожели – археолог, легионар или император.

Према речима директора овог пројекта др Миомира Кораћа, Domvs Scientiarvm замишљен је као објекат с вишеструком наменом. Поред тога што ће научници из Србије и света користити његове кабинете, библиотеке и атријуме за истраживања, рад са студентима, летње школе, организације конгреса и тематских скупова, истовремено ће служити и за смештај туриста који у све већем броју показују интересовање за боравак на локалитету Виминацијум.

– Објекат је пројектован у форми римске виле рустике. Има два нивоа: горњи, у коме се налазе радни и смештајни простор и подземни ниво у коме су музеј, депои и сале. Горњи ниво састоји се од низа атријума око којих су радионице, лабораторије, као и просторије за смештај и индивидуални рад стручне екипе и смештај посетилаца. Ту је и библиотека с читаоницом, документациони центар, кухиња са трпезаријом и реплика римских терми са потенцијалом мањег спа центра. Доњи ниво је делимично изолована зона с повећаном безбедношћу и стриктном контролом климе због музејске збирке и депоа – каже др Кораћ.

Виминациjум се налази на изузетно атрактивној локацији уз Дунав, што омогућава долазак туриста и воденим путем. Околина у којој је пројектован Domvs обиловаће уређеним пејзажно-архитектонским целинама које ће обезбедити додатну заштиту објекта од претераног грејања током лета и хлађења конструкције током зимског периода. Овај угодни амбијент посебно ће погодовати посетиоцима Виминацијума у њиховом кратком предаху од градске вреве и рада на археолошким локацијама.

С обзиром на импресивне резултате археолошких истраживања овог локалитета у последњој деценији, др Кораћ је оптимиста кад је реч о његовој развојној перспективи.

– Виминацијум за 10 до 15 година видим као вотер-сити. Овде би ускоро могли долазити милиони туриста. Помпеји имају једанаест милиона туриста, а ми се спремамо да то за десетак година и надмашимо – уверава нас наш саговорник поводом скорог завршетка велелепне римске виле Domvs Scientiarvm Viminacivm.

Посебна атракција у оквиру археолошког парка је и преисторијско налазиште на коме је прошле године откривен цео скелет мамута. Пронађен је 350 метара источно од царског маузолеја, а стар је око пет милиона година. Простор на коме је мамут откопан налазио се у сливу праделте реке Мораве, која се формирала кад се повлачило Панонско море. Процењено је да је мамут женка, стара око 60 година, висока око 4,5 метара, дугачка преко пет метара, да је тежила готово 10 тона и да припада изузетно реткој врсти. До сада је у свету пронађено двадесетак мамута и то углавном током XIX века, али ниједан од њих није очуван на месту на коме је пронађен. Због тога овај примерак има посебан значај, а посетилац има изузетну прилику да у специјалним условима, на дубини од преко 30 метара, у несвакидашњем амбијенту налик ономе у доба миоцена, доживи преисторију и то поред самог Виминацијума.

У марту 2006. године у Виминацијуму je изграђен понтонски прилаз који омогућава приступ великим бродовима. Године 2009. Виминацијум је посетило 67.000 туриста, од чега је 55.000 допутовало Дунавом. Према већ постигнутом договору с европским бродарима, у 2010/2011. предвиђа се 100.000 туриста, чему треба додати и 150.000 оних који долазе копненим путем.

– Наша намера је да до 2015. код Виминацијума зауставимо 700 бродова којима ће допутовати око 250.000 туриста, каже Миомир Кораћ, уз напомену да би Domvs, као изузетно атрактивна локација, могао да врати уложени новац већ за три-четири године.