Источна капија Србије

Неготинска крајина налази се на самом истоку Србије. Територијално се поистовећује с подручјем општине Неготин. Окружена је планинама Мирочем, Дели Јованом и Црним Врхом са једне и рекама Дунавом и Тимоком са друге стране.

Текст и фотографије: Станко Костић

Географски положај Неготинске крајине условио је и посебне климатске одлике овог поднебља са веома топлим летима и хладним зимама, што погодује гајењу воћарских култура а посебно виноградарству по коме је овај крај надалеко чувен. Посебно се издвајају Рајац, Смедовац и Рогљево, три суседна села богата винарском историјом. У њиховим атарима још постоје стари, камени подруми за справљање и чување вина. Зову их пимнице – куће за вина. Оне су сезонски насељене. Урбанистичким и архитектонским решењима чувају дух народног градитељства. У њима посетиоци могу пробати и купити вино. Неготин важи за економски, духовни и културни центар Крајине и може се рећи да је источна капија Србије, која се преко њега копном и Дунавом повезује с Бугарском и Румунијом.

Сам град доживљава свој економски и културни процват у XIX веку када добија главну школу, полугимназију, женску школу (једну од првих у Србији), читалиште, певачко друштво, цркву свете Тројице, око које се формира градско језгро, које данас са старом црквом из 1803. чини заштићену културно-историјску целину. Богата историја, културно наслеђе, занимљива и живописна околина Неготина, утицали су на развој свих облика туризма у овом крају. Треба обићи Музеј Крајине у чијем су саставу: Археолошки музеј, кућа Стевана Мокрањца и Музеј Хајдук Вељка, који је смештен у конаку кнеза Тодорчета из XIX века и најстарија је сачувана варошка кућа у Неготину. Личности које су прославиле крајину и Неготин jeсу: хајдук Вељко Петровић и композитор Стеван Мокрањац, у чији се спомен сваке године у Неготину одржава музички фестивал Мокрањчеви дани. У близини града су манастири: Буково, задужбина краља Милутина и Вратна – бисери српске средњoвековне архитектуре као и касноантички локалитет Шаркамен, датиран у III век нове ере.

Од природних лепота неизоставно треба видети фасцинантне Вратњанске капије с ловним резерватом у којем се гаје јелен лопатар, муфлон и дивља свиња, Мокрањске стене и Рајску пећину. Водопад на Мокрањским стенама омиљено је излетиште Неготинаца. Налази се 5-6 километара јужно од Неготина, у атару села Мокрање. Формира се на делу тока Сиколске реке. Водопад је висок десетак метара, а у подножју је ерозијом формирано језеро које се лети користи као купалиште.

Врело Шаркамен налази се 25 км западно од Неготина. У близини извора Шаркаменске реке, по коме је и добио име, налази се касноантички локалитет Врело Шаркамен. Потиче с краја III и почетка IV века из времена владавине Галерија и Максимина Даје. Резиденцијално-меморијални комплекс царска палата простире се на 25 ха. У једном од пет видљивих објеката – Mаузолеју царице мајке 1996. откривен је комплет златног царског накита који се чува у Народном музеју у Београду.

Река Вратна, која се улива у Дунав, створила је у свом сливу долину са клисурама и кањонским деловима са прерастима, лучним каменим мостовима који наткриљују реку. Има их три, зову се Вратњанске капије и незаобилазна су туристичка дестинација.

Рајска пећина је позната као прераст Замне. Пећина, у долини реке Замне, цела је, у ствари, грандиозни подземни тунел, којим тече истоимена река. Јединствен је облик подземне крашке морфологије источне Србије, специфичне почетне фазе еволуције тунелске пећине у прераст и због тога има изузетно велики научни значај.

Традицију гајења винове лозе започели су још Римљани, користећи благодети климе овог поднебља. Највећи успон виноградрство доживљава средином и крајем XIX века, када су земље Европе, првенствено Француска, Аустроугарска, Немачка и Русија, због болести винове лозе и затирања својих винограда увозиле вино са ових простора. Гајење винограда, справљање и чување вина прати посебна технологија условљена сезонским начином живота, одређеним алаткама, оруђем и чистим посудама. За те потребе изграђују се објекти за неговање и чување вина. Овде их зову пимнице, а то су ћерамидом покривени подруми од камена и тесаног дрвета укопани у земљу, који обезбеђују идеалне услове, сталну температуру и влажност ваздуха. Овај јединствени архитектонски и урбанистички комплекс винских подрума организован је око централног трга с чесмом у средини око кога се протежу мале кривудаве улице које повезују све подруме са центpалним тргом. Имало их је скоро свако село а опстале су и још су у функцији "пимнице“ у селима Рајцу, Рогљеву и Смедовцу.

Било да сте истраживач, археолог, етнолог, архитект, историчар, природњак, ловац, риболовац, планинар, љубитељ доброг залогаја, чаше врхунског вина или само туриста а желите да се упознате са културом источне Србије, уживо на лицу места, не оклевајте, дођите у Неготин и Неготинску крајину и нећете зажалити!

Из Београда до Неготина можете стићи једним од путева: дунавском магистралом преко Смедерева, Великог Градишта, Голупца и Кладова; преко Жагубице, Црног врха, Борског језера, Брестовачке Бање и Бора или аутопутем преко Параћина, Гамзиградске бање и Зајечара.