Град по мери човека и природе

Обновљива енергија, заштита природе, очување природних ресурса мора и земље, све је то нешто чему се овде приступа плански и доноси резултате. Копенхаген је по квалитету живота, према избору светски познатог часописа "Монокл", проглашен најбољим градом на свету.

Текст: Бранислава Антић
Фотографије: Катарина Радовић

У краљевини Данској, главни град Копенхаген је краљевство за себе – краљевство бицикала и свуда чувеног "данског пецива".

Док ходате улицама Копенхагена, свуда око вас пролазе људи на бициклима. Више од трећине његових становника користи бицикл као превозно средство. За њих су постављене стазе с посебним семафорима. Такав начин превоза прихваћен је и уклопљен у свакодневне активности житеља, што на једној страни омогућава бољу кондицију, а на другој доказује и бригу за животну средину, јер мање аутомобила има на улицама.

Овакву инфраструктуру обезбедио је град, издвајањем значајних средстава за уређење бициклистичких стаза. Ту међутим, није стављена тачка. Планира се да до 2015. број грађана који користе бицикл као основно превозно средство порасте још више. Све то утиче и на оне који вожњу бицикла још сматрају само рекреацијом, а не превозним средством, јер за превоз, уместо приватних аутомобила, све више користе градски саобраћај и метро, који је према неким анкетама проглашен најбољим на свету.

У многим градовима света јутра почињу "данским пецивом". Свако уме да препозна његов квалитет и без знања о кулинарским мајсторијама које се крију иза сваког доброг залогаја. За ово мекано ваздушасто пециво са листићима бадема, сувим грожђем, преливено истопљеним шећером, пуњено разноразним кремовима или џемовима, већ генерацијама се проноси прича да је настало случајно. Када су 1850. штрајковали дански пекари, власници су ангажовали странце, а житељима Данске су се највише свидела теста која су израђивали аустријски мајстори. То је и определило све "штрајкаче" да касније преузму и даље усаврше њихов стил рада. Појачавањем основног укуса, додавањем јаја и путера и даљим унапређењем заната, настало је данашње "данско пециво".

Када у Копенхагену, у пекарама, млечним ресторанима посластичарница, и многобројним кафетеријама, изјутра почну да се из пећи ваде плехови овог пецива, на све стране замирише као у рају. Чак и ако нисте љубитељ теста, убрзо ћете схватити где сте се нашли. И где год да се у Копенхагену одлучите да пробате пециво, не можете погрешити. Иде уз кафу, капућино… Његов укус се слаже уз све, па чак и уз хладно време, које је овде уобичајено. Греје и руке и непца поправљајући расположење.

После тога је лако препустити се свим чарима које се нуде у овом бајковитом граду на источној обали Зеланда који гледа на шведску обалу и град Малме. Једно од правих чуда савременог света и инжењерског умећа управо је мост који спаја ове две обале. Мост Оресунд (швед. oresund – звук) тежи 82.000 тона и протеже се преко 7.845 метара, а висина стубова му је 204 метара. То га чини најдужим комбинованим мостом на континенту. На пола залива урања испод воде у тунел који после 4.000 метара улази у Данску.

Разлог томе је аеродром "Каструп" који се налази у близини. Иако је отворен пре десет година он и даље делује нестварно, вероватно чак и онима који свакодневно прелазе са једног на други крај. Они који стижу у Копенхаген авионом, виде ову танушну црту у огромној плавој маси увек немирне воде и ово прво чудо се као добар мамац прогута управо тада.

А чуда има још. Дворац Розенборг, палате Амалијенборг и Кристијансборг, својом раскошном средњовековном архитектуром дају онај познати печат озбиљности који имају све европске престонице.

То су биле резиденције краљева, саграђене од најквалитетнијих материјала и у њих су уграђена највећа архитектонска и дизајнерска умећа. Све с намером да траје, задиви и превазиђе своје време. И све се то чита са зидова, на контурама и ситним детаљима. Поред њих се пролази полако, са страхопоштовањем, јер преци увек имају шта да поруче. Понекад, можда и оно хамлетовско "бити или не бити…"

Одлична природна лука, од XII века погодовала је развоју трговине и заната, променивши историју Копенхагена. Од малог рибарског места направила је трговачки центар региона и дала замајац његовом убрзаном развоју. Данас та иста лука мења његову будућност, јер се у њеној непосредној близини налазе ветрогенератори.

Високи бели стубови чији издужени кракови лове сваки дашак ветра који се издашно рађа над морском површином, призор су који никог не може да остави равнодушним. Изгледају као прави чувари овог места, јер они то и јесу. Чувари еколошке равнотеже града обезбеђују двадесет шест одсто електричне енергије потребне за одвијање живота у Копенхагену.

И поред свих тих достигнућа, лепота и занимљивости, оно на шта су становници Копенхагена можда највише поносни и што им је на посебан начин прирасло за срце јесте једна Андерсенова прича и један споменик – "Мала сирена". Она је обишла свет на фотографијама свих туриста који су макар једном крочили у Копенхаген, а није се помакла са места откако ју је пре мало више од сто година поставио пивар Карл Јакобсен. Легенда каже да ће скулптура Мале сирене оживети 300 година после настанка. Реп ће јој се претворити у ноге, она ће одшетати свом драгом, а симбол града још једном ће постати – споменик љубави.

Јат ервејз за Копенхаген лети четири пута недељно. Авиони српског националног авиопревозника из Београда полећу уторком у 8.00, четвртком у 8.15, суботом у 7.55 и недељом у 14.30. Повратни летови предвиђени су за исте дане у 11.05, 11.20, 12.35 и 17.35.