Едит и ја

Најбољи филм по избору публике фестивала Cinema City одржаног од 6. до 14. јуна у Новом Саду, Technotise – Едит и ја, аутора Алексе Гајића, приказан је и на Егзиту, 12. јула на бини Cinema City Café del Danube у простору Петроварадинске тврђаве.

Текст: Милорад Ст. Илић
Фотографије: Александар Анђић и Technotise

Први српски дугометражни анимирани филм одушевио је публику фестивала Cinema City, где је три пројекције гледало више од 7.000 људи, а Алекса Гајић, стрип цртач и примењени уметник, освојио је признање за посебан допринос развоју српске кинематографије.

Специјална пројекција филма на фестивалу Егзит, део је кампање и промоције филма Technotise – Едит и ја коју је Егзит организовао како би подржао овог изузетно талентованог уметника, и да би се пружила могућност младим људима да упознају његов рад.

О чему говори ваш дугометражни анимирани филм који је постигао изванредан успех?

– Прича прати Едит, девојку која живи и студира у Београду 2074. Волонтерски ради у истраживачком центру, где негује Абела, аутистичног математичког генија, који, после открића формуле која обједињује све енергије на Земљи, потпуно прекида комуникацију са светом око себе. Услед проблема на факултету, Едит уграђује чип сумњивог порекла да би повећала своје интелектуалне капацитете. Када стицајем околности види графикон мистериозне формуле, њен чип постаје свестан самог себе, и почиње да се развија, прво ментално, а потом и физички, у Едитину паралелну личност – Едија... Едит и Еди схватају да ће из свега моћи да изађе само један победник...

Шта можете рећи о себи као уметнику и свом раду?

– За себе могу да кажем да цртам целог живота, и чудесно је да ни у једном тренутку нисам посумњао у исправност тог пута, као што не сумњам ни данас. Све се некако лако одвијало, а почело је са стриповима на једној страни, о мени, које сам продавао својој мајци. Једно краће скретање десило се током мог боравка у средњој електротехничкој школи, али сад схватам да сам баш ту извежбао своје живце за техничко цртање и детаље. Даље је све некако ишло само од себе, повремено објављивани радови свих врста охрабривали су ме да даље наставим. Дуго сам се тражио у разним гранама медијских уметности, док ме то тражење није уморило. Уговор са француском издавачком кућом Soleil био је право олакшање. Обиман аранжман од ког сам толико бежао показао се као сјајан начин да радим на својој уметности ослобођен финансијских ограничења, а опет одвојен од застрањења у дубокој апстракцији.

Ваш рукопис у филму "Едит и ја" препознатљив је по лепој и згодној девојци?

– Да, то је лик високе, спортски одевене девојке, плаве перфектно ошишане косе уједначене дужине која је створена у анимираном филму са осмочланом екипом, у продукцији Синеарса где смо реализовали 75 минута и упознавали публику с њеном судбином где јој се стицајем околности дешавају чудни физиолошки и психолошки проблеми, јер њено тело постаје оквир за још једну, и то мушку личност. Радња филма одвија се у Београду, 2074. године, тако да ову научнофантастичну причу визуелно прате кадрови Београда измаштане будућности, правећи чудну комбинацију нама познатих места у футуристичком миљеу. После шест колорних албума, које сам урадио за француску издавачку кућу Солеј и преко 300 нацртаних табли, схватио сам да ми стрип више не поставља изазове какве сам волео да савладавам. Желео сам да се окушам у нечему што није претерано различито од стрипа, а што ипак има нову димензију. То је, свакако, покрет. Цртани филм има готово идентична правила режије и монтаже као и стрип. Све што је требало урадити било је – почети.

Већином сами пишете сценарија за своје радове. То је случај и са овим филмом...

– Кад сам писао овај сценарио, искрено сам се трудио да направим нешто што би се мени самом веома допало, а опет да није претерано ауторско. Прича дубље третира психологију лика него што је то иначе случај у цртаним филмовима.

Ипак за свој тренутно најобимнији рад (шест албума серијала Бич божји) нисам ја радио сценарио већ Валери Мангин, сценаристкиња из Француске.

Радња филма одвија се у Београду...

– Могло је бити било где, али с обзиром на то да је у питању ауторски филм и да продуценти не захтевају другачије, одлучио сам да се све дешава овде. Биће интересантно препознавати локалитете, заоденуте у благи футуризам. Коначно, мислим да ће ово странцима само појачати утисак егзотичности приче и ликова (који говоре сочним српским језиком ).

Каква је техника коришћена приликом снимања овог анимираног филма?

– Филм Едит и ја рађен је у маниру савремених светских анимираних филмова и продукт је четири врсте анимације (класичне 2D, 3D, векторске и колажне) а узор филма биле су јапанске аниме.

Какве су биле реакције глумаца који су учествовали у пројекту?

– Људима је чудно али и интересантно да гледају локалну причу у техници анимираног филма. Тако је било и с глумцима. Током неколико дана, лепо смо се дружили и радили, и чини ми се да им је било драго да позајмљују гласове за нешто овако необично. Гласове анимираним јунацима позајмили су Петар Краљ, Сека Саблић, Срђан Тодоровић, Санда Кнежевић, Марија Каран, Борис Миливојевић, Никола Ђуричко и Небојша Глоговац, а изузетну музику за филм урадили су Борис Фурдуј и Слободан Штрумбергер.

Поред анимираног филма, новост је и да радите насловнице за стрипове домаће продукције, привлачећи пажњу љубитеља девете уметности...

– Имао сам срећу да до сада урадим више насловних страна за домаће стрипове. У маниру америчких стрип свезака, домаћи издавачи су се одлучили да насловне стране стрипова не ради исти аутор који ради и странице унутар стрипа, већ такозвани cover artist. И, ето мене...

Стрип и филм посматрате као сродне медије, што они у основи и јесу, али чини се да због нечега инсистирате на томе...

– Људи прилично омаловажавају стрип, а за то нема разлога, јер су стрип аутори свестране личности. У стрип аутору треба да се стекну и добар режисер и добар сценариста и костимограф и архитект. У суштини, све оно што видимо на филму, добар стрип аутор треба да нацрта. Тежим томе да будем комплетан аутор својих стрипова. Тада имате највише слободе, иако је слобода, истовремено, и велико ропство. Прави помаци у стрипу десили су се, међутим, баш у случајевима ауторских стрипова.

Познати сте и по томе што историјске личности уводите у фантастичне галактичке просторе...

– Тако је, у серијалу Бич божји за француског издавача Солеј, цртао сам сагу о Атили, али у свемирско-футуристичком окружењу. Волим комбинацију СФ и историје. На историју стално треба подсећати, али данашњем човеку треба пружити спектакл, укрстити актере са ласерским пиштољима са онима што држе мачеве, и испричати, заправо, исту причу. Сви ми смо велика деца и желимо да нас неко забави, а ако кроз ту забаву може да нам прода и покоју корисну информацију и да нас опомене на неку историјску лекцију – зашто да не? То је најбољи начин да се придобије нечија пажња. Нико више нема стрпљења за суву информацију.

Какав још стрип треба да буде, данас, да би постигао продорност?

– Па рекао бих: изрекламиран. Показало се да стрип у који се улози доста новца за маркетинг, добро пролази. Уосталом, исто као и за све остало.

Издавачи већ унапред планирају које ће колекције више гурати од осталих и пратити диктат тржишта. Наравно, понекад се појави нешто што исплива својим квалитетом, али издавачи такође то већ предвиде, па квалитетне ствари добијају и рекламу.

Коначно, како је настало дело "Рђај у миру", за које сте на Балканими, 3. међународном фестивалу анимације, одржаном у Београду, добили Трофеј за најбољи филм Југоисточне Европе и награду Међународног удружења филмских аниматора (АСИФА)?

– Одавно сам имао идеју да направим кратак филм о гробљу робота. Направљен као парафраза Кинговог "Гробља кућних љубимаца", филм је заправо музички спот који кроз серију кадрова приказује како ће у будућности људи сахрањивати покварене роботе. Као и филм Едит и ја, и ово дело је урађено у комбинацији техника, одликује се наглашеном атмосферичношћу, а уз пратњу класично аранжиране песме чини необичну, помало постапокалиптичну визију будућности.

И за крај бих наравно најавио да дистрибуција филма Едит и ја у биоскопским дворанама почиње крајем септембра месеца. Па се видимо...