Јога смеха настала је 1995. године у Индији, а њен оснивач је индијски лекар др Мадан Катарија. Састоји се од система вежби које обухватају дубоко дисање, благо истезање и вежбе смеха. То је потпуно нови приступ смеху који подразумева да сваки човек може да се смеје онда када то пожели, није му потребан разлог за смех као што му нису потребни хумор, шале или комедија. Смеху се приступа као врсти телесне вежбе, што пружа јединствену могућност да се смејете и кад нисте расположени, када сте тужни па чак и депресивни. С друге стране научно је утврђено да без обзира на начин настајања, смех има једнако позитиван утицај на људско здравље. Смех је један од најлакших и најбржих начина да се повежемо с нашом урођеном али често потиснутом радосном природом, што скоро тренутно подиже наше расположење, смањује стрес и на друге начине позитивно утиче на наше здравље.
 Вежбе смеха у комбинацији с вежбама дисања доприносе да се плућа а затим и цео организам боље снабдевању кисеоником, што је значајно с обзиром на то да је кисеоник основни елемент метаболизма. Научници све више откривају колико је за здравље важно дубоко дисање, односно колико је штетно тзв. плитко, убрзано а непотпуно дисање које омогућава да у плућима увек остаје одређена количина "истрошеног" ваздуха с недовољно кисеоника.
Амерички истраживачи др Ли Берк и др Стенли Тан са Лома Линда универзитета у Калифорнији објавили су 1989. године истраживање које показује да смех ефикасно смањује стрес снижавајући ниво стресних хормона епинефрина и кортизола.
Једна друга Беркова студија говори да смех представља врло корисну вежбу за срце као и да може да снизи крвни притисак и подигне расположење ослобађајући ендорфине.
Студија која је изведена 2001. у Јапану установила је да смех повећава активност природних одбрамбених ћелија као и број антитела помажући у превенцији инфекција, алергија па и најтежих обољења као што су тумори и рак.
У суштини, јога смеха је врло ефикасна аеробик вежба. Према В. Фрају, психијатру и професору на Станфордском универзитету, један минут смеха је еквивалентан десетоминутном вежбању на тренажеру за веслање. Године 2005. истраживачи на Медицинском факултету у Мариленду у Балтимору открили су да смех проузрокује да се крвни судови шире како би повећали проток крви што је изузетно корисно за срце и целокупан кардиоваскуларни систем.
На емоционалном плану смех смањује депресивност и анксиозност ослобађајући серотонин, природни антидепресант и ендорфине, хормоне који доприносе да се осећамо пријатно. Осим тога помаже нам да боље излазимо на крај са сопственим стресом и љутњом.
Редовно практиковање вежби смеха повећава креативност и смисао за хумор. Смех као врста терапије има позитивно дејство и на психу, јер повећава самопоуздање и способност самоизражавања. Људи који практикују вежбе смеха лакше превазилазе психолошке инхибиције и изграђују боље међуљудске односе.
Клубови смеха су организоване групе људи који се окупљају с једним јединим циљем а то је да се смеју заједно користећи технике јоге смеха ради унапређења сопственог здравља, побољшања расположења и изградње позитивних ставова према животу. Оваквих клубова у свету има око 6.000 а у нашој земљи само један – Клуб смеха Београд. Клубови смеха су потпуно отворени што значи да члан може постати сваки грађанин без обзира на полну, расну, националну, политичку, верску или било коју другу припадност. Скупови чланова клуба представљају сесије смеха које имају своју динамику. Почиње се вежбама загрејавања и дисања и вежбама које индукују смех. Врло брзо, захваљујући заразности, тај самоиндуковани смех претвара се у аутентичан који се, захваљујући низу других вежби које су шаљиве и лаке за извођење, одржава до краја сесије односно до њене завршнице која се зове медитација смеха.
 |
Важно је напоменути да се активности клубова смеха не базирају на хумористичким активностима. Чланови клубова смеха у активност клуба укључени су као активни учесници, а не као пасивни посматрачи који очекују да их неко засмејава. Овде се користи систематичан приступ који је базиран на темељима древне праксе као што су јога и медитација али и на темељима савремене медицинске науке. Овај терапеутски смех обухвата тело, ум и дух. Развијајући дух смеха учесници сесија клубова смеха постижу бољи баланс емоција, снижавајући штетне ефекте стреса, срџбе и склоности осуђивања других. Они тако лакше проналазе пут до свог личног мира.
Многе светске компаније знају колики је потенцијал смеха да на радном местуотклони фрустрације, тензије и стрес и створи хармоничну атмосферу која обилује осмесима и поверењем, па у оквиру рада својих сектора људских ресурса организују тренинге смеха за своје запослене. Смех доприноси бољој комуникацији па људи који се смеју заједно боље и раде заједно. То је један од разлога што је тренинг смеха толико ефикасан у изградњи тимова и развијању лидерских вештина. Осим тога, смех позитивно утиче на запослене у компанијама јер руши баријере међу људима, ствара осећање сигурности, уништава критицизам, прекида игре моћи, појачава самопоштовање и испољава оно позитивно у нама.
Осим у оквиру редовних или периодичних тренинга запослених, смех као користан алат практикује се и у склопу семинара или стручних скупова јер се показао као добар "разбијач леда" и ефикасно средство за успостављање позитивних односа између чланова групе. Учећи да се смеју без разлога учесници ових тренинга често изјављују да су открили моћ за коју су осећали да је увек постојала у њима, али јој се није могло прићи јер је била блокирана.
Више о смеху, његовим ефектима и могућности примене сви заинтересовани могу пронаћи на интернет страници www.smeh.org.yu | 
