Србија у објективу сликара

Фотомонографија "Србија – Дунавски слив" Драгољуба Замуровића излази из штампе 15. септембра на српском, руском, енглеском, француском и немачком језику, а тог дана биће отворена и његова истоимена изложба на Калемегдану.

Текст: Весна Кнежевић Балетић
Фотографије: Драгољуб Замуровић

Фотограф по професији, архитект по образовању, сликар по вокацији, Драгољуб Замуровић сва ова знања и таленте већ више деценија исказује кроз фотографије које су истовремено и документ и уметничко дело. У својој најновијој књизи "Србија – дунавски слив" – а каже да сваку доживљава као своју самосталну сликарску изложбу – Замур објављује фотографије велике реке која тече кроз двадесетак европских земаља, а чак 90 одсто територије Србије припада њеном сливу. Сликао је Дунав, његове обале, људе који уз Дунав живе, станишта ретких биљних и животињских врста, његове притоке и сливове, канале, рибњаке, шуме и насеобине. На припреми књиге радио је пуне три године и направио 280.000 снимака. Већину је снимио из специјалног балона који је купио у Шпанији, а потом му сам уградио мотор и тако доспео у ваздухопловну енциклопедију. Мотор је уградио, каже, да би балон ишао куда он хоће, а не куда га ветар носи. Књига на српском, руском, енглеском, француском и немачком језику излази из штампе 15. септембра, издавачи су АРТ Замур Уметнички ауторски атеље и УЛУПУДС, уредник је Добрила Лошић, потписе за фотографије писао је Богдан Ибрајтер, а уводне текстове Раша Попов, који у тексту "Дунав, у својој зрелој фази" каже:

"За Драгољуба Замуровића, лебдећег фото-уметника, Дунав је неисцрпан извор лепоте и изненађујућег живота. Он ће снимити тврђаву код Рама јер је непозната. Он не снима познато. Заласци сунца морају да му буду први пут виђени.

У праскозорје над Дунавом видео је невероватна и неслућена јата. На Дунаву ће пронаћи сточаре како пребацују стоку на аду ради испаше – краве пливају, само им рогови штрче из воде.

Кад нађе чамце, они ће бити чудно груписани као јата риба.

Непознато и тајанствено биће откривено у дунавским каналима, по динама с галебовима, а један спруд указаће се као џиновско стопало. Увек је предност добијао призор који није механичка репродукција овештале стварности, него вуче на лепоту достизану у машти сликара.

Човек Подунавља у центру је мајсторове радозналости. Он снима надничаре који се виде као ситни мрави на бескрајним лејама култивисане равнице. Како је голем посао пред њима, осећамо их као изгубљене паћенике. На некој другој слици изненадиће нас њиве као моћни паралелопипеди...

Овај пледоаје о лепоти Дунава откриће нам да је Дунав леп и племенит читавим својим током кроз нашу земљу. Ту је он најзрелији као река и као естетски феномен. Иде кроз шуме, равнице и планине до своје моћне клисуре."

Драгољуб Замуровић (1947) после завршеног Архитектонског факултета похађао је последипломске студије фотографије на Факултету примењених уметности у Београду. За своје фотографије добио је бројне награде широм света. Аутор је више монографија међу којима су "Цигани света", "Казахстан", "Казањ", "Србија, живот и обичаји", "Војводина", "Сарајево", "Црна Гора", фототипско издање "Сарајевске Хагаде"... Има звање истакнутог уметника УЛУПУДС-а и тако се сврстава међу неколико најзначајнијих уметника српске фотографије данас.

Под псеудонимом Арт Замур, од 1988. године сарађује са француском агенцијом Gamma Press Image преко које су његове фотографије доспеле у највеће светске магазине "Тајм", "Њусвик", "Њујорк тајмс", "Штерн", "Пари мач", "Нешенел џиогрефик"... Чувени амерички магазин "Лајф" два пута је његове фотографије уврстио у рубрику Биг Пикчерс, а 1991. његову фотографију објавио на насловној страни.