|
Пут за Гучу води преко планине Јелице. По старом казивању некада се овај простор налазио на дну пространог језера. Становници који су тада живели на обалама везивали су своје чамце за камене стубове који се и данас могу видети на врховима Јелице. С временом је вода пробила пут између Овчара и Каблара и отекла у Панонско море. При томе је створила једну од најлепших европских клисура, а на дну језера зачело се питомо и плодно Драгачево. Становници Драгачева одувек су били вредни сточари и земљорадници, али кад су дизане буне били су храбри војници. О томе сведоче занимљиви споменици посејани широм котлине.
| Најчешће су постављани поред пута па их је песник Бранко В. Радичевић прозвао "крајпуташи". Крајем 19. века Драгачевци су по одслужењу војног рока почели да доносе кућама расходоване трубе. Писак трубе је драгачевским простором одјекивао много боље од мирнијег звука фруле и чуо се надалеко. Трубачи прве класе народне војске с временом су створили групе без којих више није могло да прође ниједно славље ни испраћај. |
 |
За празник Покрова Пресвете Богородице у Гучи је пре четрдесет шест година одржан први наступ трубачких оркестара. Од времена расходованих војних труба до данашњих, раскошно блиставих инструмената, створен је специфичан стил музицирања. Уз чачанско-ужички начин свирања, развио се и лесковачковрањски и стил Источне Србије. Великани трубе, какав је Мајлс Дејвис, посетили су Гучу и били пријатно изненађени квалитетним свирањем самоуких виртуоза.
 |
Централно место Сабора у Гучи је црквена порта. Званично, међутим, такмичење трубача организује се на фудбалском стадиону и платоу код Дома културе.
Дух Сабору дају и небројене групе трубача који свирају по улицама и испред ресторана под шаторима. Свет је открио трубаче захваљујући филмовима Емира Кустурице и Бреговићевом "Оркестру за свадбе и сахране". |
Овај фестивал у славу трубе почиње поворком трубача (њих око 200) и химном Сабора – "Са Овчара и Каблара".
На великом финалу учествује двадесетак финалиста, а за сваког од њих победа на Сабору је највећи животни сан. За време трајања Сабора, у Гучи се излажу производи старих заната – ткаља, абаџија, опанчара, грнчара, колачара и ковача.
Пет дана трајао је овогодишњи, 47. по реду Сабор трубача. Неколико десетина хиљада, махом младих људи, пробило се до Гуче, да би у трансу и еуфоричном слављу дочекали крај такмичења, јединственог етнофестивала који постоји једино у земљи Србији.
| Овај универзални инструмент, синоним за војевање, свадбе, сахране, повечерје и буђење – "метално гротло" које из своје лимене утробе реским, продорним звуком јежи кожу, окреће планину Јелицу наглавачке и речици Бјелици мења ток кроз ураган који настаје из надуваних образа свирача – још једном је у урнебесном ритму пакленог звука, створио оазу хедонизма, у којем се земља тресла и крв кључала у венама. |
| | 
