|
Феликс Ромулијана, касноантички локалитет у Гамзиграду, прво је археолошко налазиште у Србији које се, од 29. јуна 2007. године, налази на Листи светске културне и природне баштине Унеска.
Иако је Конвенција о заштити светске културне и природне баштине усвојена на Генералној конференцији Унеска 16. новембра 1972. године, а академик Драгослав Срејовић од 1970. године водио радове на ископавању овог локалитета, верујући од самог почетка да је то некада била римска царска палата, тек када је имао материјалне доказе, кренуо је са кампањом да се Феликс Ромулијана уврсти у светски значајна добра.
Нажалост, прерана смрт академика Срејовића (1996) прекинула је ту борбу. Наставили су је његови следбеници. |
 |
А међу најватренијим борцима био је археолог Бора Димитријевић, директор Народног музеја у Зајечару, у којем се налазе многе драгоцености пронађене на том локалитету.
– Упис царске палате Ромулијана, најочуванијег примера римске дворске архитектуре, на Листу културне и природне баштине Унеска, представља изузетно велико признање за нашу земљу и њену културу, каже за "Јат ривју" Бора Димитријевић. – То је дефинитивна потврда да је меморијални комплекс који је саградио римски император Гај Галерије Валерије Максимијан, између 293. и 311. године, место које је значајно за читаво човечанство, што нас још више обавезује да наставимо да се са изузетном пажњом односимо према тој "скупоценој шкрињи која блиста у својој величанственој усамљености", како је академик Срејовић говорио о Ромулијани.
Истовремено, то је и својеврсна награда генерацијама археолога, архитеката, сликара, и историчара уметности, што су – од Феликса Каница који је први нацртао палату 1864. године, до открића архиволте са натписом Felix Romuliana 1984. године која је расветлила мистерију овог изузетног места – свако на свој начин уградили у темеље и сводове Ромулијане своје знање, ентузијазам, наде и стрепње.
Било је у полувековном историјату истраживања и конзервације палате тешких тренутака, сумњи и неверице, скепсе чак и од колега, неразумевања државних и локалних надлештава која су бринула о култури, већих и мањих прекида у радовима. Но, од професора Ђорђа Мано Зисија, који је започео истраживања на мајске Иде 1953. године, па до академика Драгослава Срејовића, највећег истраживача Ромулијане и њеног непревазиђеног тумача, тињала је скривена нада да ће једног дана стићи потврда о значају велелепног здања, удаљеног 11 километара од Зајечара према западу.
|
|
Ако поредите царску палату у Гамзиграду са сличним – Диоклецијановом у Сплиту, Галеријевом у Солуну или царским летњиковцем на Сицилији – које предности уочавате на њој?
– Меморијална задужбина императора Галерија надмаша поменуте светске споменике, пре свега по својој очуваности и монументалности, али и специфичности коју носи њен архитектонски склоп са два моћна одбрамбена бедем | | 
